Makedonija: Ujedinjene nacije smirile strasti

Ujedinjene nacije su brzo reagovale u sporu oko makedonske drzavne granice i tako smirile uzburkane strasti izmedju vlade u Skoplju i mirovnih snaga na susednom Kosovu.

Metez je nastao kada je Kit Huber, americki general zaduzen za mirovne snage na Kosovu, izjavio da je nelegalan sporazum o drzavnoj granici izmedju Makedonije i Jugoslavije. Kosovo, iako pod medjunarodnim protektoratom, jos uvek je formalno u sastavu Jugoslavije.

UN su 21. februara izdale saopstenje u kome su potvrdile neprikosnovenosti granica i teritorijalni integritet Makedonije. U saopstenju se kaze da se nedavno postignuti sporazum o demarkacionoj liniji mora postovati.

Huber, komandant KFOR brigade u Gnjilanu, na istoku Kosova, rekao je da se ovim sporazumom krsi rezolucija 1244 Saveta bezbednosti iz juna 1999. Tom rezolucijom je regulisan sadasnji status Kosova.

On je dodao da sporazum o granici zimedju Jugoslavije i Makedonije ugrozava prava kosovskih seljaka u pogranicnoj zoni, jer im vise nije lako stici do livada i njiva. Skopski dnevni list na albanskom jeziku "Fakti" citirao je Hubera, koji je navodno rekao da ce "poslati svoje trupe da zastite zemljoradnike", ako to bude neophodno.

Ova izjava nanovo je podstakla zabrinutost Makedonije zbog pitanja drzavne granice sa Jugoslavijom, i pogotovo sa Kosovom.

Makedonska etnicka vecina protumacila je proslogodisnju albansku pobunu u zapadnom delu zemlje kao pokusaj da se zapadna Makedonija ujedini sa Kosovom. Oni su Huberove opaske procenili kao zeleno svetlo za albanske separatiste da pokrenu prolecnu ofanzivu u ponovnom pokusaju da podele zemlju.

Pitanje granice izmedju dve zemlje, dugo godina posle proglasenja makedonske nezavisnosti 1991., bio je neresen, zbog namerne opstrukcije Slobodana Milosevica. Otvorena granica ucinila je da kosovski Albanci, tada pod srpskom kontrolom, i Albanci u zapadnoj Makedoniji, nesmetano komuniciraju. Zapravo, postojao je osecaj da oni zive u jednoj drzavi.

Sve se to promenilo posle sloma Milosevicevog rezima u oktobru 2000., kada su vlasti u Beogradu i Skoplju preduzele odgovarajuce korake da razrese spor.

Sporazum o granicnoj demarkacionoj liniji potpisan je 23. februara 2001. u Skoplju, u prisustvu makedonskog predsednika Borisa Trajkovskog i jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice.

Medjunarodna zajednica je ovaj sporazum docekala sa odobravanjem. Pozdravili su ga ucesnici skopskog samita o saradnji u jugoistocnoj Evropi, kljucnoj regionalnoj inicijativi. Samitu su prisustvovali generalni sekretar NATO-a Dzordz Robertson i komesar EU za spoljne poslove Kris Paten.

Savet bezbednosti UN i EU takodje su pohvalili ovaj, kako se cinilo, pozitivan pokusaj konsolidovanja mira, stabilnosti i saradnje u regionu.

Ustajuci u odbranu sporazuma o granici ove nedelje, makedonski ministar inostranih poslova rekao je da je sporazum u potpunosti u skladu sa Poveljom UN. Presednik Trajkovski je izjavio da je ovaj sporazum "medjunarodno priznat i punovazan dokument koji je pozdravila medjunarodna zajednica".

Na sastanku u Briselu sa Danijelom Spekardom, pomocnikom generalnog sekretara NATO-a za politicka pitanja, Tihomir Ilijevski iz makedonskog ministarstva inostranih poslova i Nano Ruzin, makedonski ambasador pri NATO-u, ulozili su protest povodom Huberove izjave.

Za to vreme, mediji u Makedoniji su ponovo oziveli strahovanja da NATO i KFOR zapravo tolerisu aktivnosti albanskih paravojnih snaga na obe strane granice.

Vasington je pokusao da smiri situaciju jos jednom potvrdjujuci svoju podrsku Makedoniji. Ricard Baucer, portparol Stejt Departmenta, rekao je da se dugorocna politika SAD zasniva na podrsci teritorijalnom integritetu svih zemalja u regionu, ukljucujuci i Makedoniju.

Saso Ordanoski je urednik IWPR u Skoplju i glavni i odgovorni urednik magazina "Forum". Svetlana Jovanovska je dopisnik skopskog dnevnog lista "Dnevnik" iz Brisela.