Makedonci protestvuju zbog decentralizacije
Ulicni protesti na kojima se zahteva raspisivanje referenduma o zakonima za koje Makedonci tvrde da predstavljaju preterane ustupke Albancima dostigli su kriticnu tacku.
Makedonci protestvuju zbog decentralizacije
Ulicni protesti na kojima se zahteva raspisivanje referenduma o zakonima za koje Makedonci tvrde da predstavljaju preterane ustupke Albancima dostigli su kriticnu tacku.
Dok parlament raspravlja o kontroverznom zakonu o novim opstinskim granicama, njegovi protivnici tvrde da se cine isuvise veliki ustupci albanskoj manjini u Makedoniji. Oni su ove nedelje saopstili da su prikupili vise od 90.000 potpisa za peticiju ciji je cilj da se vlada prisili na odrzavanje referenduma o ovom pitanju.
Pravni eksperti kazu da ukoliko opozicija prikupi 150.000 potpisa – sto je brojka koja se u zakonu navodi kao potrebna da bi se vlasti obavezale da organizuju referendum – Vlada Makedonije ce morati da to ucini.
Medjutim, opozicija ce morati da prikupi potreban broj potpisa do 23. avgusta jer se u zakonu kaze da oni koji zahtevaju odrzavanje referenduma moraju to uciniti u roku od sest meseci, a on istice 23. avgusta.
Posledica eventualnog referenduma bice dodatno odlaganje procesa decentralizacije – kljucnog dela Ohridskog sporazuma iz 2001.godine kojim je okoncana oruzana pobuna etnickih Albanaca, a novi referendumi i protesti bi mogli pojacati etnicke tenzije i produbiti nepoverenje.
Vecina analiticara se slaze da su medjuetnicke tenzije danas izrazenije nego sto su bile u proteklom periodu posle 2001. godine kada su albanski gerilci zapoceli oruzani sukob zahtevajuci veca gradjanska prava. Sestomesecni konflikt se okoncao, uz posredovanje Zapada, mirovnim sporazumom kojim su nacinjeni ustupci mnogim od njihovih zahteva.
Medjutim, poslednji, kljucni deo Ohridskog sporazuma – zakoni o decentralizaciji, koji se smatraju preduslovom za ispunjenje makedonskih ambicija o pridruzivanju Evropskoj uniji i NATO, izneli su na videlo nezadovoljstvo mnogih Makedonaca odredbama mirovnog sporazuma iz Ohrida.
Na hiljade Makedonaca je 26. jula satima stajalo na kisi, ispred zgrade parlamenta u Skoplju protestvujuci protiv predlozenih promena opstinskih granica po osnovu kojih ce mnoge pretezno etnicke albanske zajednice uci u sastav opstina u kojima su do sada etnicki Makedonci bili vecina.
Makedonski kriticari novih zakona smatraju da ce prenos vecih ovlascenja na lokalne vlasti u oblasti zdravstva, obrazovanja, dela poreske politike i privrednog razvoja na lokalnom nivou omoguciti Albancima da tiho "etnicki ociste" opstine pod njihovom kontrolom.
Gnev etnickih Makedonaca se usredsredio na pitanje nekoliko gradova sa makedonskom vecinom koji bi trebalo da se administrativno pripoje oblastima sa albanskom vecinom. Makedonci strahuju da bi zbog toga ovi gradovi mogli izgubiti svoj dosadasnji karakter.
Jedna od zarisnih tacaka je Struga, u jugozapadnoj Makedoniji, gde su makedonski demonstranti 29. jula napali sediste lokalnog ogranka vladajucih socijaldemokrata, blokirajuci unutar zgrade, na nekoliko sati, vladinog ministra koji je pristigao u Strugu da bi smirio tenzije. Vise od cetrdeset ljudi je povredjeno u sukobima izmedju policije i demonstranata.
Dodatni problem je buduci status makedonske prestonice. Skoplje bi trebalo da postane bilingvalno, uz table sa dvojezicnim imenima ulica i dokumentima na oba jezika. Makedonce dodatno iritira cinjenica sto ce dva albanska sela biti prikljucena gradu cime se uvecava broj Albanaca, a Skoplje time stice bilingvalni status.
U mirovnom sporazumu se navodi da manjinski jezik postaje zvanican u onim oblastima gde etnicka manjina cini vise od dvadeset odsto stanovnistva. U ovom trenutku, Albanci cine 15,3 odsto ukupnog stanovnistva prestonice, ali ce nakon pripajanja ova dva albanska sela, ta brojka dostici 21 odsto.
Iako je jasno da medjuetnicke tenzije nisu slabile tokom proteklih nekoliko godina, kaze ministar odbrane Vlado Buckovski, jedan od kljucnih aktera u pregovorima koji su prethodili postizanju sporazuma, isuvise je kasno u ovom trenutku da se uskrati pristanak za usvajanje i sprovodjenje zakona o decentralizaciji.
"Vidimo sada da napori koje smo ulozili kako bi osnazili medjusobno poverenje izmedju dveju etnickih zajednica u periodu posle krize nisu bili dovoljni da bi se zacelile sve rane", kaze on.
Buckovski dodaje da je decentralizacija korak koji je neophodan. "Za cetiri godine, sve ovo ce se ciniti smesnim", kaze on osvrcuci se na aktuelne proteste. "U ovom trenutku, to je nesto sto moramo uraditi".
Analiticari kazu da eksplozija nezadovoljstva javnosti proistice delom iz nacina na koji su vlada i njeni koalicioni partneri vodili pregovore tokom nesto vise od cetrdeset dana, uz dosta tvrdokornog pogadjanja izmedju makedonskih i albanskih predstavnika.
Mirjana Maleska, ekspert za medjuetnicke odnose, izjavila je za IWPR da su mucni pregovori koji su se oduzili dodatno pojacali postojece probleme. "Nacin na koji je vlada pregovarala o ovom pitanju izazvao je haos i etnicke tenzije cak i tamo gde ih ranije nije bilo, na primer u Strugi, gde se lokalno stanovnistvo oseca izdanim", kaze ona.
Cak i pre nego sto je vlada postigla konacni sporazum o novim granicama, protivnici ovog sporazuma organizovali su 41 opstinski referendum sirom zemlje protiv takvog predloga. Medjutim, vlada to nije shvatila ozbiljno.
Maleska smatra da ce novo izjasnjavanje na nacionalnom nivou biti neizbezno. Ipak, dodaje ona, malo je verovatno da ce se time bilo sta postici. "Plasim se da referendum ne moze doneti nista dobro, ali se cini da Makedonci nemaju drugog izbora", kaze ona. "Dospeli su u corsokak".
Trifun Kostovski, nezavisni poslanik u parlamentu koji podrzava ideju o referendumu, kaze da bi to mogao biti jedini nacin da se vlada prisili na promenu stava, dodajuci da je promasila glavni cilj u decentralizaciji dopustajuci da se rasprava usredsredi na pitanje etnicke pripadnosti.
"Ovakvim predlogom, vlada ce stvoriti dvonacionalnu drzavu i tako razoriti koncept Makedonije kao multietnicke drzave sto ce samo pogorsati medjuetnicke odnose", smatra Kostovski.
Opozicione stranke dele ovakav stav. Nekoliko partija, na celu sa nacionalistickom VMRO-DPMNE, i vise nevladinih organizacija su prosle nedelje usvojili deklaraciju kojom se osudjuju predlozi vlade. "Nacionalna struktura se vestacki menja na nacin koji bi samo mogao da ugrozi medjuetnicke odnose u zemlji", stoji u deklaraciji.
Oni su zatrazili od javnosti da podrzi inicijativu za odrzavanje referenduma koju je pokrenulo udruzenje makedonske dijaspore "Makedonski svetski kongres", na cijem se celu nalazi Todor Petrov.
"Jedini ustavni mehanizam za blokiranje ovog zakona je referendum na drzavnom nivou", kaze Petrov, koji upravlja ovim udruzenjem sa sedistem u Skoplju, a ciji je cilj da promovise interese Makedonaca kod kuce i u inostranstvu. "Verujem da cemo prikupiti dovoljno glasova za referendum".
Pravni strucnjaci kazu da ukoliko opozicija prikupi 150.000 potpisa do 23. avgusta, parlament nece imati drugog izbora nego da raspise referendum o ovom pitanju. "Ako referendum bude uspesan i preko pedeset odsto glasaca bude protiv zakona o decentralizaciji, parlament nece moci da usvoji predlozeni nacrt zakona", kaze Renata Deskoska, profesor prava na Univerzitetu u Skoplju. "Ukoliko se zakon ranije vec usvoji, parlament ce morati da ga ukine".
Medjutim, cak je i sama inicijativa za raspisivanje referenduma, bez obzira na moguci ishod, vec ozbiljno narusila medjuetnicke odnose produbljujuci jaz izmedju dve glavne etnicke zajednice u Makedoniji. Stavise, makedonski zahtev za odrzavanjem referenduma je izazvao reakciju Albanaca koji prete da ce organizovati sopstveni referendum.
Vladimir Milcin, direktor Instituta za otvoreno drustvo u Skoplju, je rekao za IWPR da bi referendum mogao predstavljati uvod u jedan zabrinjavajuci scenario.
"Albanci nece ucestvovati na ovom referendumu", kaze on. "Oni ce svoj odgovor dati na sopstvenom referendumu koji bi mogao da pokrene proces destabilizacije i utre put za istinsku podelu zemlje".
Milcin dodaje da je aktuelna inicijativa "veoma opasna i neodgovorna igra" i delo ljudi "koji misle da mogu profitirati na frustracijama etnickih Makedonaca. Mada se navodno zestoko protive mogucoj podeli zemlje, oni je de facto dele".
Analiticar Ferid Muhic ima slicno misljenje. "Za razliku od izraelskog betonskog zida podele, mi ovde podizemo zidove gluposti", kaze on. "Svako odlaganje [plana o decentralizaciji] ce samo pogorsati situaciju."
Etnicki albanska Demokratska unija za integraciju, DUI, koju predvodi Ali Ahmeti, a koja je koalicioni partner vlade, takodje je upozorila na opasnost od onoga sto naziva modelom referenduma i kontra-referenduma.
"Ovo nije pravi trenutak za takvu inicijativu jer ce zemlju gurnuti u beskonacan ciklus slicnih inicijativa za prikupljanje potpisa u obe etnicke zajednice", rekao je Ahmeti.
Ahmeti, bivsi gerilski vodja, je u vise navrata uveravao Makedonce da se protivi bilo kakvoj podeli zemlje. "Makedonija je nasa zemlja, moja domovina, i zajedno cemo stvarati prave vrednosti koje ce nas odvesti ka Evropi", izjavio je on nedavno, u jednom otvorenom pismu.
Malo je verovatno da ce pokusaji da se izmene odredbe sporazuma dobiti podrsku u inostranstvu. Medjunarodna zajednica je vec dala svoju punu podrsku vladinom zakonskom paketu ponavljajuci da su ovi zakoni preduslov za pomak u ostvarivanju makedonskih ambicija o pridruzivanju Evropskoj Uniji i NATO-u.
Diplomatski izvori su upozorili da bi referendum – "mada je on legitimno demokratsko pravo" – usporio proces decentralizacije i udalji Makedoniju od Evropske unije.
Ipak, oni koji sugerisu smirivanje tenzija jedva se cuju u uzburkanom mnostvu glasova onih nezadovoljnih koji su privukli na svoju stranu mnoge obicne ljude.
"Albanci zaista preteruju. Makedonci nece prihvatiti da postanu manjina u sopstvenoj zemlji", kaze Nikola, star 45 godina, iz Skoplja. "Makedonci nece ostati da zive u opstinama gde Albanci imaju kontrolu jer su Albanci u proslosti pokazali, a pogotovo 2001. godine, da imaju prikrivene aspiracije – stvaranje Velike Albanije".
Na drugom kraju grada, Muhamed, star 26 godina, Albanac, kaze da su antialbanske predrasude u osnovi makedonskog protivljenja novim opstinskim granicama. "Glavni problem je prosto cinjenica da smo mi Albanci", kaze on. "Ovi protesti zapravo pokazuju da Makedonci nisu nikada uistinu prihvatili mirovni sporazum".
"Ako pogledate kako Makedonci reaguju u slucaju Struge, covek bi mogao pomisliti da neko planira da im preotme Strugu i izmesti je iz Makedonije", prokomentarisao je Gzim Ostreni, potpredsednik Demokratske unije za integraciju, DUI. "Ovaj zakon nece dovesti do bilo kakvih dramaticnih promena".
Sledeci dani ce biti kljucni jer izmenjene opstinske granice mora odobriti parlament najkasnije do 7. avgusta ako se zeli da se lokalni izbori odrze 17. oktobra, kao sto je to ranije planirano. Ako parlament ne ispostuje ovaj rok, lokalni izbori ce morati da se odloze.
Neki analiticari kazu da vlada vec pokazuje znake uspanicenosti. Clanovi vlade su vec nagovestili da sumnjaju u valjanost potpisa koji su prikupljeni do sada.
"Inicijativa za raspisivanje referenduma ih cini nervoznima", slaze se Pande Lazarevski, analiticar pri Institutu za socioloska, pravna i politicka istrazivanja u Skoplju.
Tamara Causidis je novinar Radija "Slobodna Evropa" iz Skoplja.
