SRBIJA BI MOGLA DOBITI PREDSEDNIKA SA DESNICE
Rascepi unutar demokratskog bloka mogli bi dovesti do toga da najvisa funkcija u zemlji pripadne ekstremnoj desnici.
SRBIJA BI MOGLA DOBITI PREDSEDNIKA SA DESNICE
Rascepi unutar demokratskog bloka mogli bi dovesti do toga da najvisa funkcija u zemlji pripadne ekstremnoj desnici.
Rastu strahovanja da bi pobedu na predsednickim izborima, ukoliko vladajuce stranke centra ne uspeju da se dogovore oko zajednickog predsednickog kandidata, mogla odneti ultranacionalisticka Srpska radikalna stranka, SRS.
Analiticari su izrazili zabrinutost zbog takve mogucnosti nakon sto je Predrag Markovic, predsednik skupstine i vrsilac duznosti predsednika Srbije, 4. marta objavio da ce izbori biti odrzani 13. juna.
Skupstina je prethodno ponistila zakon po kojem je uslov za pobedu izlazak vise od 50 odsto ukupnog broja glasaca u prvom krugu. Ova promena znaci da ce posle cetiri neuspela pokusaja izbora predsednika od 2002. godine Srbija sada sasvim sigurno dobiti novog predsednika, bez obzira na odziv glasaca.
Za sada su svoju kandidaturu najavili zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolic i Boris Tadic, sef Demokratske stranke, DS.
Vecina nezavisnih politickih analiticara veruje da Nikolica ocekuje sigurna pobeda, zahvaljujuci prednosti koju mu daju unutrasnja trvenja u "prodemokratskom" bloku.
Prema misljenju Cedomira Cupica, profesora na Fakultetu politickih nauka u Beogradu, odnose izmedju prodemokratskih stranaka karakterisu "uzajamna mrznja, zloba, revansizam i inat".
Ogorceni animozitet izmedju Vojislava Kostunice, aktuelnog premijera Srbije, i Zorana Djindjica - premijera Srbije koji je ubijen u martu 2003 - pripremio je teren za pad prve demokratske vlade prosle godine.
Uzajamna antipatija izmedju Kostunicine Demokratske stranke Srbije, DSS, i Djindjiceve DS takodje je onemogucila formiranje stabilne prodemokratske vlade posle parlamentarnih izbora odrzanih u decembru 2003.
Posto su pregovori sa DS propali, preostale stranke centra - DSS, reformisticka G17 Plus, Srpski pokret obnove, SPO, i Nova Srbija, NS - bile su primorane da podrsku u skupstini zatraze od Socijalisticke partije Srbije, SPS, ciji se lider Slobodan Milosevic nalazi na sudenju za ratne zlocine u Hagu.
Na insistiranje G17 Plus uskoro bi trebalo da otpocnu pregovori izmedju prodemokratskih stranaka koji imaju za cilj dogovor o zajednickom kandidatu za predsednicke izbore.
Ali, cak i ako do ovih razgovora dodje, malo je verovatno da ce dovesti do sporazuma o zajednickom kandidatu, jer DSS zeli da to bude osoba iz njenih redova, a DS ne zeli da razmatra mogucnost Tadicevog odustajanja od kandidature.
Analiticari smatraju da je Tadic bio primoran da objavi da ce se kandidovati da bi poboljsao svoj rejting u javnosti kao sef partije i kao jedan od vodecih lidera opozicije. "Ne zelim nikoga da molim za podrsku. Spreman sam da samostalno udjem u predsednicku trku kao kandidat DS-a", izjavio je nedavno Tadic na partijskom skupu u Vojvodini.
Ipak, mnogi veruju da Tadic ima sansu da pobedi na izborima uz malu razliku jedino ako citav demokratski blok podrzi njegovu kandidaturu - a to podrazumeva zadobijanje jasne i nedvosmislene podrske Kostunice i DSS.
Analiticar Ognjen Pribicevic izavio je za IWPR da su izgledi da takvu podrsku dobije veoma mali, mada nije iskljucio mogucnost da u narednih mesec dana u poslednjem trenutku bude postignut sporazum o zajednickom kandidatu.
Kako stvari sada stoje, cinjenica da je Tadic vec objavio kandidaturu ispred DS-a "prakticno znaci da sporazum izmedju cetiri demokratske opcije nije postignut", smatra Pribicevic.
Mnogi posmatraci veruju da ce prodemokratske stranke na kraju istaci bar dva predsednicka kandidata. Pored Tadica, najverovatnije ce se pojaviti i kandidat iz neke od stranaka koje cine sadasnju vladu.
Ali to nece biti neko od glavnih partijskih lidera, posto su i Kostunica iz DSS i Miroljub Labus iz G17 Plus najavili da se nece kandidovati.
Vladimir Goati, iz beogradskog Instituta za drustvene nauke, izjavio je da odsustvo ubedljivog protivkandidata smanjuje sanse da Nikolic izgubi izbore. "Da bi doslo do pobede demokratskog kandidata u predsednickoj trci, potrebno je da se dogodi niz cuda - jedno za drugim", izjavio je Goati za novosadske novine Gradjanski list.
Moguce posledice koje njegova pobeda moze imati kod kuce i u inostranstvu tek treba ispitati.
Ustav Srbije ne daje predsedniku velika sustinska ovlascenja. U isto vreme, SRS se trudi da razbije strahovanja da Nikoliceva pobeda moze dovesti do pometnje na Balkanu.
Aleksandar Vucic, generalni sekretar SRS-a, izjavio je za IWPR da ne veruje da ce biti ostrih reakcija iz inostranstva. "Svi ce sacekati da vide sta ce biti prvi Nikolicevi potezi", kaze on. "Mnogi bi mogli biti iznenadjeni njegovim stavom prema medjunarodnoj zajednici. On ce svakako nastaviti da prati kurs integracije u Evropsku uniju."
Ipak, Slobodan Markovic, iz beogradskog Instituta za evropske studie, nije spreman da podeli ovaj ruzicasti pogled na Nikolicev predsednicki mandat. On smatra da ce pobeda SRS-a odvesti zemlju u medjunarodnu izolaciju.
Pozivajuci se na odluku SAD o suspenziji paketa finansijske pomoci od 100 miliona dolara donetu 31. marta zbog "nedovoljne saradnje sa Haskim tribunalom", Markovic je izjavio da veze Srbije sa medjunarodnom zajednicom zavise od tri faktora: "Prvi je saradnja sa Tribunalom, drugi je reforma vojske i sluzbi bezbednosti, i treci je usvajanje reformistickih zakona. Ako Nikolic pobedi, jasno je da prva dva uslova nece biti ispunjena."
Markovic je izjavio da bi najveca sansa Srbije mogla biti u tome da medjunarodna zajednica posalje jasan signal glasacima da bi izbor proreformskog kursa mogao dovesti do brze integracije u Evropu.
"EU treba da jasno formulise uslove za clanstvo Srbije i Crne Gore i obezbedi snazniju podrsku za ekonomske reforme", kaze Markovic.
Evropa takodje treba da obezbedi znacajne kreditne aranzmane kojima ce stimulisati zaposljavanje, izjavio je, dodajuci: "Masovna nezaposlenost u Srbiji glavni je razlog zasto tako mnogo ljudi glasa za SRS."
Vladimir Sudar je novinar nedeljnika Reporter iz Beograda.
