BOSANSKI SRBI SE ODRICU ZASEBNE ARMIJE
Strah od sankcija primorao Republiku Srpsku da prihvati jedinstvene vojne snage u Bosni i Hercegovini.
BOSANSKI SRBI SE ODRICU ZASEBNE ARMIJE
Strah od sankcija primorao Republiku Srpsku da prihvati jedinstvene vojne snage u Bosni i Hercegovini.
Bosna i Hercegovina ce uskoro dobiti jedinstvenu armiju, citavu deceniju nakon sto je rat podelio zemlju duz etnickih linija razgranicenja, zahvaljujuci odluci koje je donelo vodjstvo Republike Srpske prosle nedelje.
Narodna skupstina Republike Srpske je 30. avgusta odustala od insistiranja na ocuvanju zasebnih vojnih snaga, generalstaba i ministarstva odbrane. Parlament Republike Srpske je odlucio da prenese ovlascenja nad sektorom odbrane sa entitetskog na drzavni nivo.
Ocekuje se da ce bosanski drzavni parlament podrzati ovu odluku stvaranjem pravnog okvira za prve zajednicke vojne snage u kratkoj istoriji nezavisne Bosne.
Ministri inostranih poslova Evropske Unije su pozdravili odluku Republike Srpske na svom sastanku 2. septembra u Njuportu, u Velsu, kao znacajan korak ka konacnoj integraciji Bosne u Evropsku Uniju.
To je prvi veci ustupak koji su zvanicnici bosanskih Srba napravili radi stvaranja jedinstvenije Bosne posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog ugovora 1995. godine.
Do sada je Republika Srpska zestoko branila svoje pravo na ocuvanje zasebnih institucija, ukljucujuci vojne snage, kako to predvidja Dejtonski sporazum.
Medjunarodni zvanicnici se nadaju da ova odluka ukazuje na novu spremnost medju bosanskim Srbima da kreiraju zajednicke institucije i odbace nacionalisticku politiku koje su se drzali do sada.
Rat koji je trajao od 1992. do 1995. godine u bivsoj jugoslovenskoj republici je Bosni u nasledje ostavio tri armije: pretezno bosnjacku Armiju Bosne i Hercegovine, ABiH Hrvatsko vece odbrane, HVO, i Vojsku Republike Srpske, VRS. Tri razlicite vojske u Bosni nisu imali jedinstvenu komandu niti jedinstveni kontrolni centar.
Pod snaznim medjunarodnim pritiskom, bosnjacki i hrvatski elementi su formirali jedinstvenu entitetsku armiju u okviru Federacije Bosne i Hercegovine.
Medjutim, Srbi su ostali izvan nove vojne strukture. Sveobuhvatna reforma sistema odbrane tokom 2003. i 2004. godine je dovela do stvaranja jedinstvenog ministarstva odbrane i komandovanja, ali su vojske jos uvek bile odvojene.
Dodatni pritisak koji je primenila medjunarodna zajednica je za ishod imao formiranje nezavisne komisije za reformu sistema odbrane u decembru 2004. godine.
Osim poziva da se uspostave jedinstvene vojne snage u drzavi, komisija je preporucila ukidanje obaveznog vojnog roka i stvaranje profesionalne vojske na dobrovoljnoj osnovi. To je dovelo do znacajnog smanjenja sveukupnog broja vojnika.
Godinu dana po zavrsetku rata u Bosni i Hercegovini, Vojska Republike Srpske, VRS, je brojala 23.000 profesionalnih vojnika, 8.000 regruta i 173.000 rezervista. Nakon smanjenja broja vojnika po osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma, VRS je imala 4.000 profesionalnih vojnika i 20.000 rezervista. Predvidjaju se dodatna smanjenja trupa ako se postupi u skladu sa preporukama komisije.
Narodna skupstina Republike Srpske je prvobitno odbacila preporuke komisije u martu 2005. godine, tvrdeci da ne zeli da menja svoj Ustav. Odluku narodnih poslanika su podrzale razlicite grupe, ukljucujuci ratne veterane, bivse zatvorenike i porodice ratnih zrtava.
Ipak, pritisak medjunarodne zajednice je postajao sve jaci tokom leta, insistirajuci ne samo na jedinstvenim vojnim snagama vec i jedinstvenoj policiji.
Ovog meseca, Vlada Republike Srpske je najavila promenu svoje politike u pogledu vojnih snaga, ali ne i policije.
Dragan Cavic, predsednik Republike Srpske i lider Srpske demokratske stranke, SDS, preneo je upozorenje poslanicima 30. avgusta u svom obracanju Narodnoj skupstini Republike Srpske da se entitet vec suocava sa "snaznim pritiskom zbog nedovoljne saradnje sa Haskim tribunalom".
"Dodatna opstrukcija reformi bi mogla za posledicu imati sankcije protiv institucija Republike Srpske, a to bi moglo dovesti u pitanje sam opstanak entiteta", dodao je on.
"Ova reforma oznacava potpuni raskid s prosloscu", priznao je on. "Od pocetka rata, pa do ovog trenutka, ravnoteza snaga u Bosni se odrzavala kroz ravnotezu straha".
Vecina poslanika je podrzala Cavicev poziv. "Ukidanje Vojske Republike Srpske, VRS, ne znaci i ukidanje same Republike Srpske", kaze Borislav Bojic iz Srpske demokratske stranke, SDS.
Milorad Dodik, lider najvece opozicione stranke u Republici Srpskoj, Saveza nezavisnih socijaldemokrata, SNSD, se slaze s takvom ocenom.
"Ukidanje etnickih vojski u Bosni i Hercegovini bi trebalo da bude prvi korak ka potpunoj demilitarizaciji zemlje kako bi se zauvek izbeglo izbijanje oruzanog sukoba poput rata tokom devedesetih godina", dodao je Dodik.
Medjutim, srpske pristalice tvrde linije nisu previse srecni. Jovan Mitrovic, potpredsednik Demokratskog narodnog saveza, DNS, kaze da su reforme vojnih snaga prvi korak ka ukidanju Republike Srpske.
Mitrovic je dobio podrsku nekoliko istaknutih grupa za pritisak.
"Vi nemate podrsku gradjana Republike Srpske, niti je Bosna i Hercegovina drzava u kojoj mozemo prihvatiti jedinstvenu armiju i policiju", smatra Branislav Dukic, predsednik Udruzenja ratnih zatvorenika Republike Srpske. "Upravo smo zbog toga bili u ratu".
Ankete lokalnih televizijskih stanica pokazuju da vecina Srba podrzava svog predsednika, ali Tanja Topic, politicki analiticar fondacije "Fridrih Ebert", kaze da ce kljucni test biti izbori sledece godine.
"Jedino je pitanje da li ce ovaj pragmaticni potez glasaci kazniti na izborima", smatra ona.
Gordana Katana je redovni saradnik BCR-a.
Djukanovic je odbacio optuzbe opozicije rekavsi da se u Crnoj Gori nista ne moze desiti, a da se ne pojave optuzbe o tajnim vezama izmedju organizovanog kriminala id drzavnih struktura. "Ove tvrdnje smatram potpuno neodgovornim", rekao je Djukanovic.
Balkanska istrazivacka mreza, BIRN, je lokalizovani projekat IWPR-a.
