IZVESTAJ IZ REGIONA: KO MOZE UHAPSITI KARADZICA?

Tuesday, 22 February, 2005

The link has been copied

IWPR ICTY

Odbegli lider bosanskih Srba, Radovan Karadzic, jos uvek se nalazi na slobodi, buduci da se oni koji bi ga mogli uhapsiti plase rizika od njegovog prebacivanja u Hag.

Generalni sekretar NATO, Dzordz Robertson, nedavno je oglasio da odgovornost za hapsenje snose potpisnice Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. kojim je okoncan bosanski sukob, tj. Jugoslavija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, sve zemlje koje su ucestvovale u osnivanju tribunala, kao i Ujedinjene nacije.

Lov na Karadzica nije osnovni zadatak medjunarodnih mirovnih snaga u Bosni, izjavio je Robertson. "Vojni savez ne snosi odgovornost za hapsenje ratnih zlocinaca", rekao je 28. aprila za televizijski program BBC.

Srpski entitet u Bosni (Republika Srpska, RS) i Jugoslavija predstavljaju jedine moguce teritorije na kojima bi se Karadzic mogao kriti. A obe su obavezne da uhapse i izruce haske optuzenike buduci da su njihovi parlamenti usvojili Zakon o saradnji s Haskim tribunalom. Medjutim, i jedna i druga vlast strahuju da bi hapsenje izazvalo burnu politicku reakciju. One znaju da bi ih u tom slucaju mnogobrojne Karadziceve pristalice zigosale kao izdajnike.

I dok vlada RS neubedljivo tvrdi da ne zna cak ni gde se Karadzic nalazi, realnu prepreku predstavlja zapravo cinjenica da on uziva vecu podrsku javnosti od bilo kog drugog politicara u entitetu. U radu RS vlade sudeluje veliki broj clanova Srpske demokratske stranke (SDS), ciji je Karadzic osnivac, dok su policija i ministarstva prepuna onih koji ga podrzavaju.

Jugoslavija takodje tvrdi da ne zna gde je Karadzic, premda su njeni lideri javno priznali da, cak i kad bi znali gde se krije, ne bi ga hteli uhapsiti. Srpski premijer Zoran Djindjic izjavio je u aprilu za nemacki dnevni list Frankfurter Rundsau da bi Karadzicevo hapsenje mozglo izazvati nemir u javnosti. Prozvao je medjunarodne mirovne trupe u Bosni da snose odgovornost za hapsenje i naglasio da ako one nisu u stanju da to urade - onda to niko drugi ne moze .

Ne treba se oslanjati na Srbiju sa njenih 20,000 lako naoruzanih policajaca , rekao je Djindjic, "kad medjunarodne mirovne snage, koje broje 50,000 vojnika, ni za punih pet godina nisu uspele da uhapse Karadzica i Mladica".

Operativna grupa iz sastava Medjunarodne policije UN u Bosni takodje sasvim izvesno nece hapsiti Karadzica, buduci da je zaduzena za nadgledanje lokalne policije i nije naoruzana.

Ali ne cini se mnogo verovatnijim ni da ce ga hvatati medjunarodne trupe. Robertson je podvukao da one imaju obavezu da hapse osumnjicene samo ukoliko "naidju" na njih. To znaci da trupe SFOR, koje se nalaze pod vodjstvom NATO, mogu stupiti u akciju tek ukoliko im se begunci "nadju na putu". No, Robertson je ipak dodao da ce SFOR nastaviti da cini sve kako bi Karadzic bio uhvacen. "Oni koji ga skrivaju i podrzavaju, oni koji imaju podatke o njegovom kretanju, uvidece da medjunarodno pravosudje ne odustaje."

Nedavno je Karadzic americkog generala SFOR, Dzona B. Silvestera, optuzio da je prekoracio mandat time sto je, februara meseca, pokusao da ga uhapsi u selu Celebici. U pismu upucenom Kosti Cavoskom - poznatom beogradskom profesoru prava i predsedniku Odbora za istinu o Radovanu Karadzicu - on je dodao da se general i pismenim putem obratio njegovim prijateljima i rodjacima, upozoravajuci ih da mu ne pomazu da izbegne hapsenje. Tekst Karadzicevog pisma je 24. aprila objavljen u beogradskom tabloidu Nedeljni telegraf.

Portparol SFOR, Skot Landi, potvrdio je da su pomenute posiljke bile koriscene kao deo strategije hapsenja. On je na konferenciji za stampu u Sarajevu, odrzanoj 25. aprila, izjavio da je i prepiska jedan od "razlicitih metoda i pristupa" koje je SFOR usvojio kako bi optuzene za ratne zlocine priveo pravdi. "Pismo koje je Silvester nedavno uputio Karadzicevom bliskom prijatelju jeste jedan od tih metoda", rekao je on.

Medjunarodna javnost je svesna da je nastupilo pogodno vreme da se uhapsi Karadzic. Beograd vise ne podrzava politiku RS kojom se ona opirala saradnji s Hagom, a to je usledilo nakon sto je, juna 2001, Slobodan Milosevic - kao nekadasnji Karadzicev mentor i sponzor - predat Hagu.

U medjuvremenu, americka administracija je poslala jasnu poruku da se rad medjunarodnog suda mora ubrzati kako bi se sto pre priveo kraju. Osnov za sto kompletniji rad suda je da se uhapse i privedu Karadzic i nekadasnji vojni komandant Ratko Mladic. Ovaj pritisak doveo je do povecanih napora da se njih dvojica nadju iza resetaka. Posredstvom diplomatskih izvora IWPR saznajemo da je, na uzasavanje Beograda, Vasington Jugoslaviji ostavio rok do oktobra da uhapsi dvojicu begunaca.

SFOR ocigledno u medjuvremenu radi na vlastitoj strategiji Karadzicevog hapsenja. Diplomatski izvori u Bosni kazu da se Silvester usredsredio na potragu za dezerterom iz Karadzicevog najuzeg okruzenja. U isto vreme, medjunarodne trupe pokusavaju da za svoje akcije pridobiju naklonost lokalnog stanovnistva. Nadaju se da ce uspeti ukljuciti zvanicnike RS u proces hapsenja kako bi smanjili opasnost od negativne reakcije i opstu javnu ozlojedjenost spram SFOR.

Pokusaj da se Karadzic uhvati "iznutra" prilicno je simptomatican za celokupan prilaz problemu. SFOR zeli da izbegne, kako mrtvacke kovcege, tako i nepotrebnu nepopularnost.

Ali, sto duze traje ovaj konfuzan i neodlucan pokusaj Karadzicevog hapsenja, sve se vise cini da ratni lider bosanskih Srba postaje tvrdoglav i samopouzdan. Mada se krije, on ne propusta nijednu priliku za vlastitu promociju. Moze se reci da jos od 1996. nije uzivao toliko interesovanje javnosti.

Tako su 22. aprila Karadziceve pristalice u Beogradu predstavile cak i njegov najnoviji pozorisni komad, pod naslovom Sitovacija. Drama ismeva medjunarodne snage u Bosni i one Srbe koji su pokusali da, oslanjajuci se na njihove usluge, preuzmu vlast. To je "najbolje svedocanstvo da je nas junak ne samo dobrog zdravlja, sto mu od srca zelimo, nego i bodrog duha", rekao je Cavoski na pomenutoj promociji, dodajuci da ce uskoro biti objavljena i dva toma Karadzicevih tekstova posvecenih srpskom nacionalnom pitanju. Oni predstavljaju "najznacajnije delo o Srbima i Srbiji na kraju 20. veka", zakljucio je on.

Zeljko Cvijanovic je glavni urednik nedeljnika BlicNews.