ŠEŠELJ SUDIJE DOVEO U „NEPRIJATNU POZICIJU“
Srpski ultranacionalistički lider istresao se na Tribunal i svog branioca.
ŠEŠELJ SUDIJE DOVEO U „NEPRIJATNU POZICIJU“
Srpski ultranacionalistički lider istresao se na Tribunal i svog branioca.
Kao što je već činio u više navrata, Šešelj se i ovoga puta u sudnici požalio na navodno maltretiranje, krivotvorene video-trake i špijunažu.
Na prvoj konferenciji, održanoj 1. novembra, on je svog branioca u pripravnosti – advokata Dejvida Hupera (David Hooper) nazvao špijunom, a od predsjedavajućeg sudije Alfonsa Orija (Alphons Orie) zahtijevao „da ukloni gospodina Hupera ili da ukloni mene“.
Ovo nije prvi put da se Šešelj – koji insistira na tome da pred sudom zastupa samog sebe – istresa na svoje branioce.
Sudije su mu dodijelile advokata u pripravnosti koji je trebao preuzeti vođenje slučaja ukoliko njegovi gnjevni ispadi prevrše mjeru. Potom su mu u avgustu – zbog opstruktivnog ponašanja i „nespremnosti da shvati i poštuje temeljna pravila“ Tribunala – odredile i stalnog branioca.
Uslijedio je novi obrt, jer je sudsko vijeće 23. oktobra poništilo tu odluku, vraćajući Šešelju pravo da se brani samostalno. Međutim, žalbene su sudije upozorile da sudsko vijeće ipak ima pravo da okrivljenom, ukoliko bude nastavio da „u značajnoj mjeri opstruira . . . postupak u ovom slučaju“, dodijeli branioca.
Šešelj je ove sedmice podužem spisku svojih ranijih žalbi pridodao i raspored sjedenja u sudnici. Naime, rekao je sudijama kako će, zbog toga što sjedi iza svojih branilaca, svjedoci steći utisak da „nije ravnopravan sa tužilaštvom“.
„Ako se branim sam, potrebno je da sjedim tamo gde sjedi odbrana, a ne u stražnjem redu“, rekao je on.
Onda je Huper ponudio svoje mjesto Šešelju, ali je sudija Ori okrivljenom rekao da „remećenje reda u ovoj sudnici nije sredstvo koje vam stoji na raspolaganju“.
Nakon toga je Šešelj ponovo prekinuo sudiju, zahtijevajući da bude odveden iz sudnice – pa mu je taj zahtjev i ispunjen.
„Apsolutno je nemoguće da gospodin Huper i ja istovremeno boravimo u istoj sudnici“, rekao je on.
Posle Šešeljevog odlaska, Huper je sudu rekao da su njegovi odnosi sa okrivljenim svedeni na „apsolutnu nulu“, te da nije u prilici da sa njim izvan suda vodi neformalne razgovore.
Sudija Ori je pak priznao da su sudije u „neprijatnoj poziciji“, rekavši da bi oni „željeli da od samog Šešelja čuju šta mu je sve potrebno do početka suđenja“.
Rasprava o tome da li okrivljenom treba dozvoliti da se brani sam koštala je Šešelja dva mjeseca pripremnog perioda, rekao je Huper. On je ukazao na to da je Šešelju pravo na zastupanje samog sebe uskraćeno krajem avgusta, a da mu je vraćeno tek 20. oktobra.
I na drugoj statusnoj konferenciji, održanoj 3. novembra, Šešelj je bio raspoložen za borbu. On se usprotivio konstataciji da je sa prethodnog saslušanja „udaljen“ zbog opstruktivnog ponašanja, ističući da je otišao svojevoljno, jer „nije želio da boravi u istoj sudnici kao vaši špijuni“.
Šešelj je potom sudijama rekao i da nije vidio snimak konferencije održane 1. novembra, jer video-plejer u njegovoj ćeliji nije ispravan.
„Vi me maltretirate na svaki mogući način“, rekao je Šešelj, dodajući da mu je „sekretarijat dao krivotvorene snimke na kojima nedostaju pojedini segmenti statusne konferencije“.
Požalio se i na činjenicu da je većina podnesaka Tribunala dostupna samo u elektronskom obliku, na kompjuteru. „Uskratili ste mi pravo da se branim, jer ne želim da prihvatim stvari u elektronskom obliku“, rekao je okrivljeni.
On je sudijama rekao i da je to što od njega traže da se osloni isključivo na elektronsku dokumentaciju „isto što i tražiti od mene da dubim na glavi“.
Konačno, Šešelj je govorio i o uslovima u pritvoru, rekavši kako želi sve ono što je bivšem predsjedniku Srbije, Slobodanu Miloševiću, bilo obezbijeđeno prije nego što je u martu ove godine umro u zatvoru. A to znači i „jednu kancelariju u kojoj ću moći primati svoje pravne savjetnike“.
Rekao je i da želi dvije ćelije sa pokretnim vratima i da „nosi ključ u džepu“. „Želim ista prava kao i pokojni gospodin Milošević, sve dok i ja ne umrem“, rekao je on.
Sledeća statusna konferencija zakazana je za 8. novembar.
Katy Glassborow izvještava za IWPR iz Haga.