Socijalni nemiri prete Bosni
Sve veca nezaposlenost, korupcija i najgora susa u poslednjih pedeset godina doprinose socijalnim nemirima u Bosni.
Socijalni nemiri prete Bosni
Sve veca nezaposlenost, korupcija i najgora susa u poslednjih pedeset godina doprinose socijalnim nemirima u Bosni.
Bosni i Hercegovini preti jesen nemira nakon sto su sindikalne vodje zapretile strajkovima i upozorile da ce doci do socijalnih nemira usled teske ekonomske krize.
"Socijalno i ekonomsko stanje vecine radnika u Bosni i Hercegovini je veoma kriticno zato sto je ekonomija na rubu propasti", izjavio je sindikalni vodja Sulejman Hrle.
Nemiri se ocekuju u kantonu Tuzla sa najvecim brojem stanovnistva, gde su smesteni industrijski centri I rudnici. Tek oko trideset odsto ekonomski aktivnog stanovnistva radi, a plate kasne i po 40 meseci.
"Kako ocekivati od radnika da izdrzava porodicu od jedne i po nemacke marke dnevno",
upitao je nedavno premijera tuzlanskog kantona Muhamed Hadzic, predstavnik metalostrugara. On je upozorio da se ovi radnici spremaju da razapnu satore ispred vladinih kancelarija u centru grada.
Janes Lyon, rukovodilac International Crisis Group (ICG) u Bosni i Hercegovini slaze se da kriza narasta.
"Najveci problem sa kojim se suocavamo je ekonomija", rekao je on. "Stvari se sporo resavaju. Zbog toga sto Bosna i Hercegovina zavisi od medjunarodne pomoci, njena ekonomska struktura se ne menja, a strana pomoc moze uskoro biti prepolovljena."
Industrijska proizvodnja dostigla je tek trecinu iz 1991.godine, dok je nacionalni dohodak po glavi stanovnika manji od polovine onog u toku iste godine. Polovina ekonomski aktivnog stanovnistva ne radi, vrednost uvoza veca je od izvoza cetiri puta, strani dugovi su visoki, a bankrotstvo firmi je u porastu.
"Ova zemlja nema ekonomsku politiku", kaze dr Kasim Begic, profesor ekonomske politike na Pravnom fakultetu u Sarajevu.
Situacija je kriticna u celoj Bosni i Hercegovini, koja je nakon rata 1992-95.godine podeljena u dva zasebna politicka i ekonomska entiteta u kojima zivi 2.5 miliona ljudi.
Najgora susa u poslednjih pedeset godina izazvala je dodatne ekonomske poteskoce. U Republici Srpskoj poljoprivreda je ove godine podbacila za oko 70 odsto. Situacija nije nista bolja u bosansko-hrvatskoj federaciji, gde zvanicnici pozivaju vladu da objavi prirodnu katastrofu.
U Republici Srpskoj, stariji gradjani su izasli na ulice zahtevajuci isplate penzija, koje kasne po nekoliko meseci. Penzioneri u muslimansko-hrvatskom entitetu prete slicnom akcijom.
Prosecna mesecna penzija u Bosni i Hercegovini je izmedju 50 i 150 nemackih maraka. Za najsiromasnije slojeve predvidjena je socijalna pomoc, izmedju 40 i 100 nemackih maraka.
Sudeci po poslednjim podacima, mesecni iznos potreban za ishranu cetvoroclane porodice u Bosni i Hercegovini je 468 nemackih maraka.
Spora repatrijacija izbeglica koji su bili primorani da napuste svoje domove u toku rata i postepeno ukidanje humanitarne pomoci koje primaju doprinosi opstem nezadovoljstvu.
"Da se mozemo vratiti kuci, mogli bismo nesto posaditi, nesto od toga bismo jeli, a ostalo prodavali. Mozda bi mogli nabaviti kravu i bilo bi lakse", kaze Ramiza Hodzic, Muslimanka, izbeglica iz Zvornika koji je pod srpskom kontrolom.
Sindikalne vodje isticu da je proces privatizacije kljuc obnove zemlje, znatno otezan usled korumpiranosti rukovodilaca koji devalviraju dobra drzavnih preduzeca da bi smanjili njihovu trzisnu vrednost i sami ih kupili.
Sulejman Harle kaze da je ova praksa izazvala talas strajkova po Bosni i Hercegovini. "Radnici ukazuju da su neki rukovodioci zajedno sa predstavnicima lokalne vlasti namerno vodili firme u bankrotsvo da bi ih sto jeftinije otkupljivali prilikom privatizacije."
Navodi o korupciji i vezi izmedju organizovanog kriminala i vlasti pogadjaju svakodnevno ovu zemlju.
"Ratovi, unistavanje nekadasnje jugoslovenske federacije, neredi, nedostatak prave vlasti i demokratije pretvorili su ovaj region na zapadu Balkana u jedno od najvecih utocista organizovanog kriminala u Evropi", kaze se u izvestaju jednog tela pod okriljem EU, Sekretarijata za borbu protiv korupcije.
Stanovnici Bosne i Hercegovine nadaju se promeni posle opstih izbora koji su zakazani za novembar.
U medjuvremenu, nastavlja se njihova patnja. U toku nedavne televizijske emisije jedna gledateljka ukljucila se u program i obratila za pomoc lideru Socijaldemokrata, Zlatku Lagumdziji, recima: "Molimo vas pomozite nam. Gladna sam, moj muz ima upalu pluca, ne mozemo da platimo lekove".
Nermina Durmic-Kahrovic je redovni dopisnik IWPR iz Tuzle.
