SUDSKA HRONIKA: SLUCAJ MILOSEVIC

Sudija Ricard Mej (Richard May) rekao je da optuzeni zbog “iscrpljenosti” nece izlaziti iz svoje celije u pritvorskoj jedinici UN-a. “Sudsko vece izrazava duboku zabrinutost u pogledu okoncanja samog procesa”, dodao je potom sudija.

Portparol Tribunala Dzon Lendejl (John Landale) ce nesto kasnije izjaviti da sudije ne misle kako Milosevic nece docekati kraj sudjenja, nego brinu zbog toga sto ga nece mimoici ni (jos) veca uzbudjenja.

“Sudije niposto ne tvrde da je samo sudjenje na bilo koji nacin dovedeno u pitanje”, rekao je Lendejl.

Prethodno su ove nedelje najvecu paznju izazvala dvojica svedoka, Slobodan Lazarevic i Mustafa Candic, inace bivsi pripadnici centralne Kontraobavestajne sluzbe (KOS) Jugoslovenske narodne armije (JNA).

Kao bivsi sef protokola zimskih Olimpijskih igara odrzanih u Sarajevu 1984. Lazarevic je u periodu izmedju 1992. i 1995. bio oficir za vezu izmedju Beograda i armije samoproklamovane Republike Srpske Krajine (RSK). Rec je o oblasti koja je bila pod kontrolom etnickih Srba i koja je 1991. proglasila nezavisnost.

On je potvrdio da se (zvanicno) o svemu raspravljalo i u samom Kninu kao prestonici RSK-a, ali je dodao da su sve politicke i policijske odluke u sustini ipak stizale iz Beograda, pri cemu je kao istinski “sef” figurirao Milosevic. Znalo se da sva vazna naredjenja izdaje upravo on.

Svedok je ukazao da je Beograd bio “sinonim za Milosevica” i direktno se obratio samom optuzenom recima: “Vi ste bili Beograd”. Milosevic mu je uzvratio: “A tako, shvatam. U pitanju je veoma velik sinonim.”

Beograd je kninskim zvanicnicima naredio da obustave pregovore s Hrvatskom (vodjene uz medjunarodno posredovanje), jer je Srbiji odgovaralo da u Krajini postoji ratna drzava, rekao je Lazarevic.

On je potvrdio i da su vojnici RSK-a bili na platnom spisku JNA, te da ih je JNA takodje snabdevala oruzjem, opremom i municijom.

Komandant njegovog korpusa, pukovnik Bulat, bio je u svakodnevnom telefonskom kontaktu s generalstabom u Beogradu. Toso Pajic, nacelnik Sluzbe drzavne bezbednosti RSK, bio je pak u neposrednoj vezi sa Jovicom Stanisicem, sefom drzavne bezbednosti Srbije.

Lazarevic je jednom cak cuo i Gorana Hadzica, tadasnjeg predsednika RSK, kako stranim diplomatama govori da on nije “nikakav predsednik, nego samo kurir”.

Milosevic je uporno tvrdio da Lazarevic pogresno interpretira cinjenice, nateravsi ga u unakrsnom ispitivanju da prizna kako u njegovim izjavama datim 1999. i 2000. ipak postoje izvesne razlike. Optuzeni je tvrdio i da je svedok radio za britansku obavestajnu sluzbu.

Lazarevic je ispricao kako je bio regrutovan u drzavnu bezbednost i kako se najpre infiltrirao medju studente 1968., da bi potom bio prebacen u Australiju, a zatim i u Veliku Britaniju, gde je bio zaduzen za uhodjenje hrvatskih i srpskih emigrantskih organizacija.

Lazarevic je rekao i da je sve do 1992. bio Milosevicev “vatreni pristalica”.

Candic je izneo kako je – kao Bosnjak (bosanski Musliman), a radeci za KOS – u oktobru 1991. saznao za postojanje planova o naoruzavanju srpskih civila u Bosni, za sta su se zalagale tadasnje srpske vlasti na cijem se celu nalazio Milosevic. On je rekao da je prvi takav plan bio poznat pod sifrom Proboj 1, a da su ostali bili nazvani Proboj 2, 3 i tako dalje.

Svedok je izjavio da je operaciju Proboj 1 pokrenuo Jovica Stanisic, visoki funkcioner Milosevicevog rezima, sa ciljem da se lokalnim Srbima iz Bihaca (severozapadna Bosna) podeli 20.000 komada oruzja iz vojnih magacina republickih jedinica Teritorijalne odbrane (TO). Kasnije je svedok i licno ucestvovao u isporuci oruzja Stevanu Todorovicu, bosanskom Srbinu koji je ubrzo potom postao i sef policije u Bosanskom Samcu. Todorovic je u Hagu vec osudjen na 10 godina zatvora, i to nakon sto je prethodno i sam priznao krivicu.

Candic je kao dokaz pokazao pismo koje je pukovnik Dusan Smiljanic – pod cijom su komandom pomenuti planovi bili ostvarivani – poslao generalu Ratku Mladicu. U pismu se naglasava njegov licni doprinos naoruzavanju Srba u Hrvatskoj i Bosni. Tuzilac je taj dokument opisao kao “istorijski”.

Candic je pak rekao da su njegove izvestaje tadasnji sefovi ignorisali. Tako mu je pukovnik Tomislav Cuk u jednoj prilici rekao: “Ma pusti, Muki [Candicev nadimak], to sad nije bitno.”

Svedok se prisetio i da mu je njegov staresina, pukovnik Slobodan Rakocevic, po nacionalnosti Srbin, rekao da obavestajna sluzba JNA “nema nikakvih kontakata”, te da “ne zna sta se desava u Beogradu, odakle Milosevic i njegovi saveznici povlace sve konce i rade na razbijanju Jugoslavije i stvaranju Velike Srbije”.

Opisani planovi Candicu su “otvorili oci”, nakon cega je u februaru 1992. odlucio da napusti JNA.

Chris Stephen je sef kancelarije IWPR-a u Hagu.