Balkan Uzdrman Americkom Tragedijom
Gradjani bivse Jugoslavije, bilo prijatelji - bilo protivnici Amerike, strahuju od posledica teroristickog napada na Vasington i Njujork.
Balkan Uzdrman Americkom Tragedijom
Gradjani bivse Jugoslavije, bilo prijatelji - bilo protivnici Amerike, strahuju od posledica teroristickog napada na Vasington i Njujork.
Dok je teror i uzas vladao Njujorkom i Vasingtonom, ljudi na Balkanu posmatrali su razvoj situacije sa pomesanim osecanjima. U zavisnosti od sopstvenog odnosa prema Americi, malobrojni su slavili, mnogi su otvoreno zalili, ali su svi strahovali od posledica.
"Posle jucerasnjih dogadjaja svet vise nije isti - ni politicki, ni ekonomski, ni psiholoski," rekao je premijer Srbije Zoran Djindjic.
Djindjic je upozorio da bi Amerika i druge zapadne zemlje mogle da krenu putem "psiholoske izolacije". On je opomenuo Zapad da ne zrtvuje napore za nalazenje politickih resenja za svetske probleme, zbog neostvarivih ciljeva potpune sigurnosti kroz vojna sredstva.
Bosanski premijer, Zlatko Lagumdzija, skoro je doslovno ponovio te reci i ponudio pomoc ne samo u zastiti americkih drzavljana, vec i u borbi protiv medjunarodnog terorizma.
"Pocinje danas nova istorija," rekao je Lagumdzija. Upozorio je zitelje Bosne da ce verovatno morati da se prilagode promenama u americkoj spoljnoj politici, jer ce drugi interesi imati prednost nad balkanskom situacijom.
Ovi strahovi deluju opravdano jer je Balkan tokom poslednje decenije bio veoma zavisan od Amerike, pa bi velike promene prioriteta Vasingtona mogle snazno da se odraze na ceo region.
Dok su sve zapadne delatnosti u vojsci, diplomatiji i pristizanju pomoci bile multinacionalnog karaktera, Vasington je ipak bio najvazniji akter na Balkanu. Te politika je dosla u pitanje kada je Bus tokom svoje kampanje za predsednika nagovestio mogucnost povlacenja americkih trupa. Ipak, kao predsednik, Dzordz Bus je potvrdio nastavak americkog angazmana, iako se trupe i fondovi postepeno smanjuju .
Sada mnogi u regionu brinu da ce se posle teroristickih napada americko angazovanje drasticno smanjiti ili, cak, i prekinuti.
Patrik Volf, portparol visokog zvanicnika medjunarodne zajednice u Bosni, pokusao je da umanji zabrinutost oko americkog angazmana. "Sjedinjene Drzave su se cvrsto obavezale za pomoc Bosni i Hercegovini","izjavio je. "Ubedjeni smo da ce Amerika ispuniti svoje obaveze".
Bosna ima posebne veze sa Sjedinjenim Drzavama, jer su Amerikanci bili pokretaci i mirovnog sporazuma i mnogih drugih odlucujucih koraka u zaustavljanju rata.
Druge balkanske zemlje imaju drugacije odnose sa Vasingtonom, pa zbog toga imaju i specificne razloge za brigu.
Pre samo par godina Srbija je bila u ratu sa Amerikom i drugim NATO zemljama, koje su bombardovale mete sirom Savezne Republike Jugoslavije nastojeci da zaustave srpske zlocine na Kosovu.
Jugoslavija je ovih dana ocekivala prvu ozbiljniju finansijsku pomoc i sada strahuje da bi Amerika mogla da - zbog nekih jos prisutnih antiamerickih osecanja u delovima beogradske administracije - odustane od novcane pomoci.
Mnogi Srbi su sokirani i zale nad dogadjajima u Njujorku i Vasingtonu. Ali, mnogi drugi i dalje gaje antiamericka osecanja sto ce ih tesko pribliziti ranjenoj i ljutoj Americi.
"Ja jos uvek slavim sa Palestincima", rekao je u sredu uzivo na crnogorskom radiju Srbin koji se predstavio kao izbeglica iz Bosne i Hercegovine.
Makedonci su grubo kritikovali americko angazovanje u njihovoj zemlji, optuzujuci Vasington da podrzava "albanske teroriste". I dok je tamo mirovni sporazum i dalje nestabilan, ovakav recnik je trenutno izbacen iz upotrebe, a vodeci makedonski politicari su se tokom 14. septembra pridruzili NATO sefu Lordu Robertsonu u tri minuta cutanja, za zrtve terora.
Kosovo i Bosna dele specifican razlog za brigu: tokom njihovih ratova neki ekstremni muslimanski elementi odrzavali su veze sa glavnim osumnjicenim za napade na SAD, Osamom Bin Ladenom.
Naime, iako ne postoje dokazi da je Bin Laden licno ikada bio na Balkanu, sumnja se da su neki od njegovih sledbenika iskoristili haoticno ratno stanje da se infiltriraju u region. U stvari, lideri i u Bosni i na Kosovu pozdravljali su svaku pomoc koju su mogli da dobiju u borbi protiv Srba i stoga prihvatali pomoc raznih radikalnih islamskih boraca.
Neki od tih boraca, poznatiji kao mudzahedini, pridruzili su se ratu u Bosni i cak dobili i bosanske pasose. Za druge, glavna motivacija je bila da osnuju kampove za obucavanje terorista protiv Zapada i ucestvuju u unosnim poslovima sverca droge i oruzja.
Dok su mnogi po zavrsetku rata bili primorani da beze, neki su ostali i ozenili se Bosankama. Turska tajna policija je 17. septembra 1999.godine uhapsila tridesetogodisnjeg Alzirca Mehreza Aldouina, koji je bio na Interpolovoj crvenoj listi najtrazenijih terorista, i navodno Bin Ladenov saradnik. Imao je bosanski pasos.
Religiozni bosanski Muslimani prate veoma umerenu formu islama, pa se ne postavlja pitanje islamskog ekstremizma u zemlji. Ipak, Bosna i u nekoj meri i Kosovo su zabrinuti da bi izvestaji o teroristickim vezama na njihovoj teritoriji, ili uopstenije, rast antimuslimanskog raspolozenja u SAD, mogli da naruse odnose sa Zapadom.
Ali, ako zanemarimo politicke brige, treba reci da je mnogo ljudi sirom regiona izrazilo jasnu solidarnost sa zrtvama. Dan posle napada na Svetski trgovinski centar, preko 1.000 kosovskih Albanaca se spontano se okupilo na pristinskim ulicama u nemoj komemoraciji. Hiljade sveca tiho je ostavljeno isped vrata americkog izaslanstva.
Ljudi u Sarajevu ostavljali su cvece ispred zatvorene americke ambasade, a vecina zemalja u regionu je proglasila 14. septembar danom zalosti. Posle prvih vesti o napadu, ulice mnogih gradova su ostale puste, jer su ljudi zurili kuci da gledaju uzivo prenos americke agonije na vecini lokalnih radija i televizija. Pouceni licnim iskustvom iz skorasnjih balkanskih ratova, vecina njih jako dobro razume kroz sta Amerikanci prolaze.
Tanja Domi je bivsi portparol OSCE-a u Bosni, trenutno je na postdiplomskim studijama na Columbia Univerzitetu u Njujorku. Janez Kovac je stalni saradnik IWPR-a.
Gordana Igric iz Londona, Saso Ordanoski iz Skoplja i Nehat Islami iz Pristine su takodje saradjivali na ovom izvestaju.
