VREME ZA IZMENU DAYTONA? Pet godina nakon potpisivanja Daytonskog mirovnog sporazuma, vlada zestoko podeljeno misljenje o njegovom uspehu. Pojedinci dokazuju da u njemu ima ozbiljnih propusta i da bi ga trebalo izmeniti ili cak ukinuti. Ima i onih koji tv
Dragi Daniele,
VREME ZA IZMENU DAYTONA? Pet godina nakon potpisivanja Daytonskog mirovnog sporazuma, vlada zestoko podeljeno misljenje o njegovom uspehu. Pojedinci dokazuju da u njemu ima ozbiljnih propusta i da bi ga trebalo izmeniti ili cak ukinuti. Ima i onih koji tv
Dragi Daniele,
Krajnji cilj, naravno, predstavlja uclanjenje ovih zemalja u Evropsku zajednicu. To dalje podrazumeva pravovremeno i strogo postovanje ljudskih prava i drugih demokratskih normi. (Ne, Haski sud ne moze biti ostavljen po strani.) To znaci transparentne strukture, ukljucujuci darezljivu ali uslovljenu pomoc, sa jakim mehanizmima izvestavanja i postovanjem zakona, ne samo na ulici, vec i u poslovnom i finansijskom sektoru. Da bi se to postiglo nisu dovoljne basnoslovne sume novca, stalni prekori i desetine hiljada NATO trupa. Veoma vazan deo ove ravnoteze mora biti razborit, koristan, verodostojan i dugorocan politicki okvir. Najnezdraviji i najnesigurniji politicki okvir ovog regiona je konstituciona kula od karata poznata pod imenom Daytonski sporazum. Ovaj dogovor olicenje je uzasnog ratnog komprimisa izmedju ova tri predsednika. Njime se institucionalizuje sam problem koji je trebalo prevladati. Njime je stvorena jedna drzava koja ne funkcionise i trebalo! bi ga ukinuti sto pre u korist mnogo razboritijeg sporazuma za buducnosrt.
Nakon pet godina, postoji ociglednan propust koji gotovo da ne treba spominjati (ili smo ga vec zaboravili?) a to je : da Dayton priznaje politicku jedinicu u okviru srpskog entiteta koja se bazira na genocidu. Medjutim, Republika Srpska nije jedini problem. Dok medjunarodna politika nastoji da izgradi jednu demokratsku Bosnu na osnovu medjunarodnih normi prava svakog pojedinca, sve strukture se baziraju na etnickoj osnovi. Ova kontradikcija ne moze opstati. Neko ko nije Srbin, Hrvat ili Bosnjak po zakonu ne moze postati clan predsednistva, a neko ko nije Srbin iz Republike Srpske ne moze ustavno biti izabran na polozaj u okviru bosanskog predsednistva, i neko ko nije Hrvat ili Bosnjak iz Federacije Bosne i Hercegovine ne moze biti izabran za bosansko predsednistvo. Stoga je citav politicki diskurs fundamentalno izopacen. Instucionalizovanje politickih partija i struktura na etnickoj osnovi u biti zatvara i bar sto se tice Bosne, neizbezno vodi ka korupciji.
Ovakav sistem podrazumeva potpuno neoperativni niz medjusobno povezanih opstinskih, lokalnih, kantonalnih, saveznih i (nekoliko) drzavnih institucija na teritoriji cele Bosne. Ovo je nedopustivo u duzem vremenskom periodu i nefunkcionalno u kracem. Na primer, medjunarodni fondovi obezbedili su popravku puteva unistenih u toku rata, ali oni su opet zapusteni zbog toga sto su politicke strukture suvise nefunkcionalne da bi ih odrzavale. Nemam dovoljno prostora da do tancina opisem poteskoce i zastoj koji je ovaj sistem nametnuo procesu privatizacije drzavnih medija, ali posto sam nedavno boravio tamo i pregledao planove, veruj mi, da je taj proces prava nocna mora. Razocaranje brzinom sprovodjenja reformi u Bosni je veoma veliko, i zapadne diplomate gorko se zale na popustljivost i korupciju bosanske politike. To sto su te zalbe opravdane, jos jedan je razlog da se radi na iznalazenju novog aranzmana koji nece institucionalizovati ove nevolje. Sigurno je posle pet godina nepr! irodno nastaviti sa izgradjivanjem strukture koja na kraju mora nestati.
Ovo je narocit slucaj usled nedavne odluke ustavnog suda po kojoj je Daytonski politicki okvir stavljen van zakona. Odlukom koja je donesena ovog leta, Sud je presudio da su narodi sve tri etnicke zajednice konstitutivni i uzivaju puna konstitutivna prava u oba entiteta. Jednim potezom, cela struktura osnovana na entitetu dovedena je u pitanje. Ova odluka ce na kraju razoriti osnovu Daytonskog sporazuma. To je neizbezno. To ce sasvim sigurno biti dobra stvar i mi moramo mobilisati svu nasu kreativnost i energiju da se to desi sto je pre moguce.
Pozdrav, Tony
Dragi Tony,
Postoji stvarna potreba da se ide "van Daytona" u nekim stvarima. Tri armije bi trebalo da se integrisu i treba da se usvoji strateska doktrina koja ce imati za cilj zastitu Bosne i Hercegovine, a ne svaku pojedinu zajednicu od druge dve. To ce pomoci Bosni da se skoncetrise na clanstvo u Partnerstvu za mir. Tri obavestajne sluzbe trebalo bi raspustiti, a stvoriti novu.
Nacionalistickim partijama trebalo bi ukinuti njihove nepravedno stecene prednosti, narocito kotnrolu drzavnih sredstava i patronata. Sramni propisi za izbor u Predsednistvo o kojima govoris treba da budu izmenjeni i mora se sprovesti reforma gornjeg doma bosanskog parlamenta u kome dominiraju nacionalisti. Medjutim, ne vidim zasto bi trebalo da verujem da bi do ovih promena lakse doslo bez Daytona nego sa njim.
Nemam narocit razlog da zagovaram Dayton. To je jedan nesrecan kompromis kojim su zamrznute vojske i nacionalisticke politicke partije koje su napravile haos od bosanske nezavisnosti. Njegova do tancina razradjena struktura i etnicki kriterijumi vredjaju svakoga ko verije u otvorenu, demokratiju koja se zasniva na principu jedan covek-jedan glas. Istorija Republike Srpske u toku rata, kako si primetio, je olicenje nesrece kao sto je i njen posleratni otpor povratku raseljenih lica i izbeglica. Ja cu pozdraviti taj dan kada Bosanci budu sebe videli kao gradjane sa jednakim pravima, a ne kao Hrvate, Bosnjake i Srbe koje "stite" zakoni svake pojedinacne grupe. Medjutim, ti si uglavnom dokazao da je Dayton i dalje odrziv instrument koji ce na kraju stvoriti Bosnu koja ce postati deo
Evrope.
Ustavni sud je stvorio dramaticnu promenu strukture Daytona. Cinjenica je da je Sud odlucio da su propisi u ustavima entiteta koji se odnose na konstitutivne narode neustavni pokazuje snagu Daytona, a ne njegovu slabost. Trebalo bi da aplaudiramo i ohrabrimo ovaj Sud da nastavi svoj rad i da omogucimo punu podrsku medjunarodne zajednice.
Da li si siguran da je Dayton neupotrebljiv? Da li zaista zelis da se on ukine, a da ne znas sta ce se desiti posle toga? Da li si siguran da se moze postici nesto bolje? Bilo kakav napor da se pocne ispocetka dace ekstremnim nacionalistima jos jednu priliku da obnove separatisticke zahteve koje je Dayton ugusio. Mnogi ljudi u Zapadnoj Evropi pozdravili bi rusenje Daytona, jer smatraju da potvrdjuje da su multi-etnicke drzave neodrzive i da je podela neizbezna. To nailazi na odobravanje pojedinaca u Sjedinjenim Drzavama, koji su uvereni da ce se problem resiti etnickim razdvajanjem Bosanaca i time omoguciti povlacenje americkih trupa.
Dayton nudi potencijal koji ni medjunarodna zajednica ni Bosanci jos uvek nisu iskorisitli. U decembru 1997.godine, Vece za primenu mira dramaticno je povecalo moc Viskokog predstavnika u donosenju odluka, ukljucujuci pravo da uklanja zvanicnike koji predstavljaju prepreku mirovnom procesu. Do sada su se ove moci koristile povremeno, ali nema razloga zasto se one ne bi upotrebljavale u sveobuhvatnom naporu da se ukolni sto vise opstrukcionista i kriminalaca koji se nalaze na vlasti. Kancelarija Visokog predstavnika takodje je stvorila drzavnu granicnu policiju, koja se pokazala kao znacajan dodatak centralnim institucijama koje nisu predvidjene u originalnom
Daytonskom sporazumu. Eliminisanje Visokog predstavnika i njegovih moci do kojeg bi doslo ukidanjem Daytona, nikako ne bi koristilo Bosni. Jos jedan vid Daytonskog okvira na koji medjunarodna zajednica treba da obratiti paznju su ustavna pravila koja daju prioritet pre svega pravima i slobodama zagarantovanim Evrpskom konvencijom za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njenih protokola. Ova pravila jos uvek nisu iskoriscena u vezi sa zakonima na svim nivoima vlasti u Bosni. Na ovaj nacin bi verovatno oslabile osnovne baze nacionalisticke vlasti i povecala se prava gradjana bez obzira na njihov etnicki identitet.
Centralna vlada Bosne, poznata po svojoj slabosti, moze ojacati posredstvom Daytona. Funkcije komisija za ljudska prava i imovinu stvorene u vreme Daytona, vracaju se centralnoj vladi posle pet godina, sto znaci sada.
Jedinstveno ekonomsko trziste koje je potrebno Bosni radi uclanjenja u Evropsku zajednicu moze se ostvariti pomocu regulativnih funkcija koje nisu predvidjene Daytonom, ali se mogu lako stvoriti ukoliko postoji politicka volja.
Medjunarodna i bosanska politicka volja predstavlja i dalje kriticno pitanje. Sa dramaticnim promenama u Hrvatskoj i Srbiji i nedavnim uspesima umerenih politicara u Bosni stvorena je situacija za jos agresivnije napore da se iskoristi potencijal Daytonskog sporazuma u sledecih pet godina i ostvare potrebne promene tamo gde treba. Daytonski okvir, premda pun propusta, u svakom slucaju omogucava Bosni najbolje sanse za buducnost.
Pozdrav, Daniel
Dragi Daniele,
Hvala na odgovoru ciji sadrzaj potvrduje postojanje sirokog konsenzusa kad su u pitanju fundamentalni problemi u Bosni, kao i nasu saglasnost da je vazno naci resenje koje ce ih ukloniti jednom zauvek. Tvoj izvestaj o osnovnim propustima je narocito koristan. Problem je u tome sto ta lista nije bila nista manje ocigledna 1995. nego sto je danas.. Prvi put sam raspravljao sa jos jednim kolegom tih dana pre nego sto je sporazum zvanicno potpisan u Parizu: da li je Dayton smirivao zelje za otcepljenjem u interesu zajednistva ili se njime slabilo zajednistvo u sluzbi uspesnog otcepljenja? U to vreme, Dayton se pokazao uspesnim jer su ga razlicite strane mogle tumaciti na razlicite nacine i ipak ucestvovati u projektu. Ma koliko bio nesavrsen, Daytonski sporazum je zaustavio krvoprolice. Medjutim, nakon pet godina debata je i dalje na istom mestu. Glavni argument, tvoj i mnogih tvojih istomisljenika, svodi se na to da je brzina reformi prihvatljiva s obzirom da ne postoji alternativa i da bi, uostalom, u jednom trenutku moglo doci do radikalne promene primenom Daytonskog sporazuma, samo ako se pojavi zaista odvazan Visoki predstavnik i pokaze spremnost volju .
Pa, jos uvek cekamo...Svedoci smo postepenog povecanja kapaciteta i odlucnosti kancelarije Visokog predstavnika. Medjutim, narocito posle nedavnih izbora na kojima su nacionalne partije postigle neocekivan uspeh, ne moze se vise polagati nada u "jos jedan pokusaj". Na ovaj nacin reforma postaje zavisna od promenljivog medjunarodnog raspolozenja ( moze se desiti da nova americka administracija bude manje sklona intervencijama), pojedinih licnosti (sta se desava ako sledeci Visoki predstavnik bude los?) i ocitog haosa (gomila naredbi koje je u poslednji cas potpisao vec odlazeci Carlos Westerndorp bile su izdate takvom brzinom da su u zakon usle zajedno sa beleskama i komentarima).
Sta vise, vreme novac i interesovanje polako isticu. Sve vece razocarenje svih strana ne slute dobro za trajni civilni sporazum. Cuo sam kako nekoliko kolega u kancelariji Visokog predstavnika izrazavaju nezvanicno isto osecanje da bi Bosance neraspolozene za saradnju trebalo ostaviti da tonu u sopstevenoj korupciji i tricavim prepirkama. Americke diplomate upozoravaju da su nesmotreni dani ogromne medjunarodne pomoci Bosni, dovedeni u pitanje zbog korupcije koja je uzela zamaha i da ce ona odlucno biti ukinuta, a sredstva biti preusmerena na Srbiju. Bez opasnosti od izbijanja rata, Bosna gubi i verovatno ce doci smanjene i oslabljene medjunarodne administracije.
Pa ipak, postoji jos funamentalniji problem. Kontradiktornost u srcu Daytona ga na kraju razara. Ja u ovo veoma verujem jer radim u sektoru civilnog drustva i mislim da je teret koji je stavljen na ovaj krhki komponent celokupne slike suvise veliki. Dayton trazi od sirokih narodnih masa da izgradjuju saradnju i zajednistvo, a podela je institucionalizovana na najvisem nivou i potpisana od strane medjunarodne zajednice. Zato su u poslednjih pet godina, centralne institucije ostale kratkotrajne.
Obojica se slazemo u tome da je odlukom Ustavnog suda otvorena nada za rusenje etnickih institucija. Medjutim, ne osecam da ova ocigledna namera dokazuje da se moze sprovesti reforma Daytonske strukture. Bilo bi mi veoma milo ukoliko se moja procena pokaze pogresnom. Medjutim, cinjenica je da su hrvatske i srpske sudije bojkotovale glasanje, sto ostavlja prostora da ovu sudsku odluku napadnu kao jos jedan pokusaj Bosnjaka da oslabe suverenitet Republike Srpske. Bez sumnje, medunarodni zvanicnici morace da se potrude da uvere Banja Luku da to nije slucaj, i kao sto se i ranije vise puta desavalo, oni ce odrzavati status kvo. U toku moje poslednje posete, jedan zapadni ambasador u Sarajevu rekao mi je da ova sudska oduka doprinosi destabilizaciji i da se ona mora spreciti.
Ovo je jos jedan od brojnih primera u toku poslednjih pet godina koji ukazuju da Dayton nije resenje, vec deo problema. Nacionalisti i medjunarodni zvanicnici gaje sopstvene interese za opstanak ove nesolventne nagodbe i nece dozvoliti da se ona menja. Dok god Dayton bude ostajao u neizmenjenom sastavu, nacionalne partije ce nastaviti da ga iskoristavaju da bi opstale na vlasti i profitirale, a medjunarodna zajednica ce nastaviti da se srozava, rasipa sredstva i ostace i dalje zaglavljena u zemlji u kojoj se nisu sprovele reforme i koja ne funkcionise.
Bosna je na putu ka jos jednoj krizi i neophodne su nove urgentne mere. Vreme je da se zatvori diskusija o Daytonu, ratu i proslosti i umesto nje otvori diskusija o Bosni, Evropi i buducnosti.
Pozdrav, Tony
Dragi Tony,
Svakako, pravi put je onaj koji vodi ka Evropi i buducnosti. Ali, do njega se ne stize napustanjem Daytonskog sporazuma, jer zasto bi ono dalo ujedinjenu, a ne podeljenu Bosnu? Po mom misljenju, napustanje Daytona nije praktican predlog. To nas nece dovesti do zeljenog cilja.
Interesovanje medjunarodne zajednice za Bosnu i te kako opada, posebno u SAD. Kao sto si i sam primetio, mnogi Evropljani nisu zainteresovani cak ni za sprovodjenje odluke Ustavnog suda BiH, koja daje prednost jedinstvu Bosne. Za sta ce se oni, po tvom misljenju, zalagati kad dodje do sastavljanja dokumenta koji treba da zameni Daytonski sporazum?
Pretpostavljam da bi se nadleznost Amerikanaca pri reviziji tog dokumenta razlikovala od rukovodece uloge koju su imali pri njegovom sastavljanju. Ko ce imati dovoljno moci i volje da obezbedi opstu podrsku jedinstvenijoj Bosni. Mada prijatna, poseta Daytonu u novembru, povodom petogodisnjice potpisivanja ugovora, ostavila je gorak ukus u mojim ustima. Gorak ukus, zato sto sam svestan nedostataka Daytonskog sporazuma, koji su bili i te kako ocigledni u raskolnickim prezentacijama clanova svake od tri glavne bosanske etnicke grupe. Ali, takodje je bilo ocigledno da postoji odlucnost da se pravnim i ustavnim merama prevazidju razlike koje medju njima postoje. Da je takva odlucnost postojala pre deset godina, do rata ne bi ni doslo.
Ispod povrsine pokrivene nacionalistickim tvrdnjama i medjusobnim optuzivanjem, u porastu je opsta podrska ujedinjenijoj, mada ne i jedinstvenoj Bosni. Svi Bosanci, bez obzira kojoj etnickoj grupi pripadaju, zele da udju u NATO Partnerstvo za mir i da potpisu ugovor o udruzivanju sa Evropskom zajednicom. Sve im je jasnije da su neophodni koraci u tom pravcu integracija vojnih snaga i ekonomsko ujedinjenje. Jedna od glavnih prepreka je korupcija. Oni koji ubiraju njene plodove ne zele da ucestvuju u ekonomskoj integraciji, transparentnosti vojnog budzeta i vladavini zakona.
Borba protiv korupcije u Bosni umnogome bi potpomogla slabljenju uticaja nacionalistickih politickih partija. Ponovno otvaranje pitanja Daytonskog sporazuma omogucilo bi im da iskoriste svoje politicke prednosti. Mada rezultati nedavnih izbora predstavljaju razocarenje, oni istovremeno govore o neprestanom slabljenju nacionalistickih partija. Mogucnost da Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u potpunosti koristi svoju moc, primena odluka Ustavnog suda BiH i uvodjenje izvesnih promena u uredjenje Daytonskog ugovora uskratilo bi nacionalistickim partijama prednosti koje su neposteno stekle u Daytonu i do sada ih zloupotrebljavale. Mada je na pravnicima da rese pitanje uredjenja Daytonskog sporazuma, cini mi se da postoje tri moguca puta: izmene u skladu sa odredbama samog ugovora, donosenje odluke u okviru Veca za primenu mira mira ili donosenje odluke od strane Visokog predstavnika medjunarodne zajednice. Ja bih se radije odlucio za bilo koji od ova tri puta nego za potpunu reviziju Daytonskog sporazuma.
Bosnom se danas ne moze upravljati bez uticaja umerenih politickih partija. U saradnji sa umerenijim nacionalistima, umerene partije bi u narednih nekoliko godina mogle postici rezultate koji su u prethodnih nekoliko godina bili nedostizni. Moglo bi se cak desiti da umerene partije za koju godinu i same upravljaju drzavom. Ja ne vidim da bi se napustanjem Daytonskog sporazuma mogli postici neki bolji rezultati. Ja sam za ono sto ti nazivas "jos jedan pokusaj". Ne zato sto volim Dayton, vec zato sto bi u suprotnom Bosna ispastala. Odreci se Daytonskog sporazuma sada, kada su Hrvatska i Srbija napokon krenule pravim putem bio bi vratoloman potez i time bi se ponovo ugrozila stabilnost citavog ovog podrucja. Amerikanci su u poslednjih deset godina ulozili 20 milijardi dolara u izgradnju mira na Balkanu. Evropljani jos vise. Mogucnost da se ta ulaganja isplate nikada nije bila veca nego danas.
Sada nije trenutak da se odustane. Nova vlada SAD , ko god da je bude sacinjavao, trazice nacine da smanji broj i trajanje obaveza medjunarodne zajednice u Bosni. Usavrsavanje Daytonskog sporazuma pravi je put.
Pozdrav, Daniel
Dragi Daniele,
Kamen spoticanja ove nase debate nije sam Daytonski sporazum, (ako hoces, neka se on i dalje tako zove, Dejton je lep grad), vec nacin na koji treba doci do politickog sporazuma predstavljenog u tom ugovoru. Sada kad su otisla sva tri predsednika koji su bili potpisnici ugovora. a ja predlazem da se "resimo" Daytonskog ugovora, ti smisljas novu konferenciju, jos lokalnih i medjunarodnih vodja i napetih pregovora punih drame, viskija i odluka koje se donose u poslednjem trenutku. Pravi mir nikad ne izlazi iz zadimljenih soba. Zasto? Jer takvi postupci sami po sebi opravdavaju, legalizuju i, kao sto smo na nedavnim izborima videli, odrzavaju u zivotu upravo one ljude i partije koji su srz problema. Naravno, da u predsednistvu sede tri Vili Branta i da je Visoki predstavnik medjunarodne zajednice cercilovska figura, nedostaci Daytonskog ugovora ne bi bili vazni.
Ali, s obzirom na to kako je ovaj sporazum sastavljen, takva pretpostavka je neostvariva. Bosanska demokratija gusi se pod teretom 13 rivalskih ustava na nivou citave zemlje, entiteta i kantona, a nacin na koji Visoki predstavnik medjunarodne zajednice stalno odbacuje demokratski izabrane nacionalne partije, cije postojanje je zakonom zagarantovano, sam po sebi vrlo je radikalan.
Potreban nam je novi pristup. To ne treba da bude konferencija Dayton II, vec jedan antidaytonski proces. Taj novi pristup uzima u obzir znacaj vrsenja pritiska pomenutog u tvojoj strategiji "jos jednog pokusaja", i to na prvom mestu neophodnost pojave Visokog predstavnika "Gvozdene pesnice". Ali, mi sad moramo nastaviti s pokusajima, i to veoma odlucnim, u drugom pravcu. To na prvom mestu podrazumeva transparentnost. Siri cilj je da se postigne participacijska demokratija u kojoj bi njeni ucesnici imali otvoren pristup pravima, beneficijama i odgovornostima Evropske zajednice.
Cilj je da se u Bosni ukinu etnicke politike (jer se te dve stvari medjusobno iskljucuju) i ( treba se uhvatiti u kostac) da se u pravom momentu oslabi suverenitet entiteta kantona. To bi dovelo do oslabljene drzave, cije bi centralno jezgro, medjutim, bilo znacajno i suvereno. Na drugom mestu, to podrazumeva doslednost, posebno u vezi s kljucnim pitanjima demokratije i odgovornosti. Nema nikakvog smisla zapocinjati pricu o ljudskim pravima, povratku izbeglica ili novoj politici dok je jos uvek na slobodi toliki broj ratnih zlocinaca, a "nova" Srbija je krajnje tolerantna prema tim beguncima kojima je pruzila utociste. I na trecem mestu je sam proces. Sredstva za ostvarivanje antidaytonskog procesa jednako su vazna koliko i sam cilj. To dolazi otuda sto se nova politika u Bosni mora zasnivati na fundamentalnoj reinterpretaciji uloge drzave, drzave kao zastitnika prava svakog pojedinca, a ne, kao u komunizmu, drzave kao pretnje tim pravima. Kako bi se dobila saglasnost za ov! u drzavu u nastajanju, stalno se mora raditi na objasnjavanju te nove uloge drzave, ali se mora obezbediti da ona bude verodostojna i stvarna. Hitno treba formirati neophodne institucije sirom drzave, kad god je to moguce uz pristanak stanovnistva, a kad nije i bez njega, ali u svakom slucaju uz obimna konsultacije sa tim istim stanovnistvom.
Permanentna regionalna konferencija, vladina i nevladina, o medjusobnoj saradnji bila bi odlican pocetak i dala bi pravi znacaj procesu koji je vec lansiran kroz Pakt Stabilnosti.
U prakticnom smislu to znaci da je od licnosti Visokog zastupnika jos vaznija predanost poslu medjunarodne zajednice. "Resiti se Daytona" znaci da Vece za primenu mira priznaje da je citav projekat u opasnosti ukoliko se odmah ne prihvati novi, prodorniji pristup. To podrazumeva odlucujuci proces kojim bi se izgradila nova politika i jasno definisao cilj - nenacionalisticka naselja, ukljucujuci brisanje bivse apsurdne linije fronta poznate pod nazivom granica unutar entiteta, u okviru kojih je takva politika mogla da cveta. Nacionalisti bi mogli da se pobune, ali toj opasnosti uvek se pridavao preveliki znacaj, a u svakom slucaju NATO bi mogao da je zaustavi.
Ono sto je najvaznije u tako slozenim i mesovitim zajednicama jeste da se ukloni kobni pritisak koji namecu ustav i politika i da se stvori logican gradjanski mehanizam sa ustavnim strukturama, izbornim sistemom, institucijama za resavanje sukoba, medijskim i obrazovnim sistemima koji ce moci da pomognu da zemlja krene napred. Uz pomoc nove vizije i realne drzavne strukture, Bosanci ce biti u stanju da sami izgrade sistem sposoban da izbalansira, pa cak i iskombinuje interese svih strana.
Ipak, pravi je paradoks u tome da ce u Bosni biti vise demokratije tek kad je Zapad nametne.
Pozdrav, Tony
Dragi Tony,
Drago mi je sto cujem da ne zelis nove medjunarodne konferencije, ali se plasim da participacioni mehanizam koji predlazes za stvaranje nove, jedinstvenije Bosne nece moci da proizvede rezultate koje ti zelis. Moglo bi da se desi da se iskljucivo participacijskim procesom revizije Daytonskog ugovora ne postigne nista. Nacionalisti su vec pokazali na poslednjim izborima da su jos uvek u stanju da zaustave napore onih koji su za integraciju. Bez energicne akcije, Visokog predstavnika "Gvozdene pesnice", kako ga ti nazivas, nece izaci na dobro. Tako mi se na kraju cini da se slazes da je pravi put onaj koji podrazumeva "jos jedan pokusaj".
Predlazes da se kao cilj postavi ukidanje entiteta. Nekada sam i ja bio sklon takvom direktnom napadu na strukturu Daytonskog sporazuma. Ako si u stanju da to sprovedes, bicu medju prvim potpisnicima. Ali, Bosanci koji su protiv entiteta, ubedili su me da bi direktan napad mogao da ima suprotan efekat i da izazove pobunu nacionalista. Ekonomska moc entiteta oslabice ukoliko Bosna ucini pravi napor da se pripremi za sporazum o udruzivanju sa Evropskom zajednicom. Isto tako, tri posebne armije shvatice da je reintegracija logicna i neophodna kao deo napora da se udje u Partnerstvo za mir.
USIP je nedavno objavio izvestaj koji u vrlo odredjenim crtama izlaze politicka resenja u okviru Daytonskog sistema u cilju slabljenja entiteta. Medju njima su i sledeca: * obezbediti centralnoj vladi stalni prihod koji ne zavisi od entiteta, * ukinuti kontrolu koju nacionalisticke partije imaju nad javnim sredstvima * usmeriti pomoci ka centralnim institucijama, radije nego prema entitetima * uneti ispravke u Daytonski sporazum, kako bi svi gradjani dobili pravo da daju tri glasa za predsednistvo (po jedan za predstavnika svakog od tri naroda) * rasformirati 3 zasebne obavestajne sluzbe, * utvrditi jedinstvene strategije vojne doktrine i zavrsiti procesa provere i profesionalizacije policije u oba entiteta.
I tako u nedogled. Zaista, postoji jos mnogo toga sto bi moglo da se ucini u okviru Daytonskog sistema.
Teksas sebe danas naziva "suverenim" jer je nekada bio nezavisan. Ali, Teksas je odavno naucio da je njegova dobrobit bila direktno povezana sa odbacivanjem ne samo nezavisnosti vec i mnogih funkcija "suvereniteta". Tako je danas drzava Teksas u velikoj meri zadrzala ovlascenje da upravlja, ali funkcije suvereniteta kao sto su odbrana, spoljna politika, monetarna i carinska politika, kao i zastita ljudskih prava i regulisanje medjudrzavne trgovine obavlja vlada Sjedinjenih Drzava. Slicna evolucija entiteta u Bosni nije samo pozeljna, vec je i moguca.
U zakljucku bih zeleo da naglasim vaznost koriscenja demokratskih promena u Hrvatskoj i Srbiji. Problemi u Bosni su velikim delom zasluga Tudjmanovih i Milosevicevih ambicija ka ostvarenju Velike Hrvatske i Velike Srbije.
Hrvatska se odrice armije bosanskih Hrvata i nacionalista i insistira da bosanski Hrvati treba da traze svoju buducnost u Bosni. Ukoliko i Srbija postupi na isti nacin, sto bi medjunarodna zajednica od nje trebalo da zahteva, situacija u Bosni ce se dramaticno poboljsati. Istinski demokratska Srbija gledace na Bosnu kao na suverenu drzavu i partnera u balkanskim dogadjanjima. Tako ce Srbi koji zive u Bosni biti bosanski gradjani i trazice svoju buducnost u okvirima bosanske drzave. Bosna ce biti jedna drzava, bez obzira na linije iscrtane na karti. Taj dan je mozda jos veoma daleko. Ali, po mom misljenju, on ce stici ranije ukoliko radimo na usavrsavanju, a ne odbacivanju Daytonskog sporazuma.
Tvoj Daniel
Ova debata objavljena je u poslednjem izdanju NATO Pregleda posvecenog petogodisnjici Daytonskog sporazuma www.nato.int/docu/review.htmhttp://www.nato.int/docu/review.htm
Nagradjeni balkanski clanci Instituta za izvestavanje o ratu i miru mogu se procitati na www.iwpr.net
Preporuke US Instituta za mir za ozivljavanje mirovnog procesa u Bosni, kao i ostali clanci o Juznoj Evropi mogu se naci na www.usip.org
