Bugarska suocena sa irackom dilemom
Podrzavanje americkog stava prema Iraku moglo bi koristiti kratkorocnim interesima Sofije, ali bi takodje moglo ugroziti dugorocni cilj ukljucivanja u Evropsku uniju.
Bugarska suocena sa irackom dilemom
Podrzavanje americkog stava prema Iraku moglo bi koristiti kratkorocnim interesima Sofije, ali bi takodje moglo ugroziti dugorocni cilj ukljucivanja u Evropsku uniju.
Motivisana zeljom da bude primljena u NATO, Bugarska se uz oklevanje prikljucila grupi zemalja koje podrzavaju akciju Busove administracije u Iraku.
Ali, pred sam pocetak konflikta, i pored potvrde podrske ratu koji predvode SAD, Bugarska se nije nasla na prvoj listi "koalicije spremnih".
Sluzbeno objasnjenje bilo je da je do mimoliazenja doslo usled nedostatka koordinacije izmedju vlade i njenih predstavnika u Njujorku. U medijima se, ipak, spekulisalo da je predsednik Georgi Purvanov, inace socijalista i protivnik rata, izvrsio pritisak na vladu da povuce Bugarsku sa ove liste.
Parlament je jos pocetkom februara izglasao odluku da se avijaciji SAD dozvoli koriscenje aerodroma Burgas na obali Crnog mora.
Spekulacije o ulozi predsednika pokazale su se kao neosnovane, ali je time pokrenuto pitanje o tome koliko je Bugarska ujedinjena u podrsci Vasingtonu.
Od juna 2001, vlada desnog centra, koju predvodi bivsi kralj Simeon Saks-Koburg-Gota, vodja Nacionalnog pokreta za Simeona II, NMSII, upravlja zemljom zajedno sa Bugarskom socijalistickom partijom, BSP.
U prvim danima iracke krize socijalisti su se zalagali za to da Bugarska pruzi podrsku SAD. Ali, kako je podeljenost medjunarodne zajednice postajala sve izrazenija, promenili su misljenje. Pre nekoliko sedmica, predsednik je istupio protiv rata, tvrdeci da je izostala potrebna podrska Ujedinjenih nacija, Evropske unije i NATO. Premijer, koji je vise proamericki raspolozen, do sada se uzdrzavao od kritikovanja predsednika.
Desna opozicija , Unija demokratskih snaga, UDF, napala je vladu koju predvodi NMSII zbog njene politike prema SAD, ali su ti napadi bili nekonzistentni i neuverljivi. Kao i BSP, ona je pokusavala da ojaca antiratno raspolozenje pozivajuci se na ugrozenost nacionalne bezbednosti.
Javno mnjenje ostaje podeljeno. Neki stavljaju nacelne primedbe na rat u Iraku i americku primenu sile, dok drugi brane politiku SAD kao proaktivnu i kao garanciju buduce stabilnosti i ekonomskog prosperiteta.
Vecina ljudi u medijima, na univerzitetima i u poslovnom svetu veruje da podrska pruzena SAD moze obezbediti clanstvo Bugarske u NATO, sto vide kao preduslov za ulazak u Evropsku uniju. Vodeci novinari, univerzitetski profesori i novi biznismeni zabrinuti su za ishod rata, ali su u isto vreme uvereni da je to rizik koji vredi prihvatiti.
Drugi su cinicniji i veruju da vlada slepo sledi americku politiku, podsticana nadom da ce za to biti nagradjena od strane SAD i da ce dobiti neku ulogu u posleratnoj rekonstrukciji Iraka.
Takvi stavovi uglavnom se mogu cuti medju sledbenicima i simpatizerima BSP-a. Oni su vec tradicionalno skepticni u pogledu clanstva u NATO, i tvrde da ce ulazak u alijansu i podrska koja se pruza SAD ugroziti nacionalni suverenitet i da ce Bugarskoj tako steci vise neprijatelja nego prijatelja u inostranstvu.
Mediji su oko ovog pitanja ostrije podeljeni nego politicari ili javnost. Dok dnevni listovi kao sto su "Dnevnik" i "Sega" i nedeljnik "Kapital" iznose argumente za i protiv rata na balansiran, kriticki nacin, tabloidi igraju na kartu nacionalizma i spekulisu o mogucem napadu Iraka na Bugarsku i opasnostima udara koje mogu organizovati ekstremisti.
Uprkos podelama unutar vlade i u javnosti, izgleda da su Bugari ujedinjeni oko pitanja o clanstvu u NATO, za koje su uvereni da ce im garantovati bezbednost i stabilnost, podstaci priliv stranih investicija, i tako doprineti ekonomskom prosperitetu.
Ipak, u trci za clanstvom u NATO mozda gube iz vida sire implikacije iracke krize koja je podelila Evropu i Ameriku i dovela u pitanje prosirivanje Evropske unije.
Bugarska je u februaru proklamovala svoju cvrstu podrsku SAD u irackoj krizi sa pozicije aktuelnog clana Saveta bezbednosti. Ali, to je bilo pre nego sto su otpocele diplomatske igre u UN. Kao i vecina zemalja u srednjoj i istocnoj Evropi, Bugarska nije mogla predvideti veliku krizu koja se spremala, a koja je ubrzo podelila Evropu i ugrozila jedinstvo NATO.
Uskracivanjem podrske SAD, Bugarska bi mogla dovesti u pitanje svoju buducu ulogu u NATO. Ali prelazak u protivnicki tabor takodje bi znacio pruzanje podrske Rusiji, a to je nesto sto vec dugo ne spada u spoljnopoliticke prioritete Sofije.
Bugarska je pet godina radila na tome da se oslobodi imidza bivseg sovjetskog satelita i izgradi novi imidz kao demokratija zapadnog tipa.
Kratkorocni plan zemlje jeste sticanje punog clanstva u NATO 2004.godine - prosle nedelje potpisan je protokol o pristupanju.
Vasington i London aktivno su podrzavali Bugarsku u njenim ciljevima. Njihov angazman u reformi vojske je poznat i vec je znacajno odmakao kroz programe obuke, konsaltinga i profesionalnog savetovanja. Vojna elita zemlje sve bolje vlada ne samo engleskim jezikom, nego i slozenim mehanizmima saradnje civilinog i vojnog sektora koje NATO zahteva.
Oni koji u Bugarskoj podrzavaju Alijansu veoma su aktivni i dobro organizovani zahvaljujuci Atlantskom klubu u Sofiji, koji deluje kao centar za razmenu informacija izmedju novinara, eksperata, poslovnih ljudi i sluzbi za odnose sa javnoscu.
Ministar inostranih poslova Solomon Pasi, koji je osnovao ovaj Klub 1991.godine, danas je pokretacka snaga medju onima koji u Bugarskoj zastupaju proamericku poziciju u pogledu Iraka. On strasno veruje u ispravnost americke politike i smatra da ce ona dovesti do oslobadjanja irackog naroda od Sadama Huseina i demilitarizacije Iraka. "Svi se secamo oklevanja saveznika koji nisu bili sigurni treba li napasti Hitlera. Mogli su spreciti toliko toga", izjavio je nedavno za medije.
Ali, mada je podrska Vasingtonu u ovom trenutku pozeljna, distanciranje od "tvrdog jezgra" clanica EU koje ne veruju SAD moglo bi imati stetne posledice po Bugarsku na dugi rok. Buducnost zemlje zavisi od medjunarodnih odnosa koji podrazumevaju saradnju izmedju Vasingtona i Brisela.
Ambicija Bugarske da postane clanica EU 2007.godine znaci da ce njena buduca trgovina robama i uslugama biti prvenstveno orijentisana ka Evropi. Za sada, ova zemlja - i ostatak kontinenta - mogu se samo nadati da ce rat biti zavrsen brzo i uspesno, uz minimalne troskove.
Bugarska ce se uskoro setiti da se nalazi u srcu Balkana i da je geografski i istorijski povezana sa Evropom. Ona ne moze dozvoliti sebi da prati Donalda Ramsfelda u dugotrajan sukob sa "starom Evropom", centriranom oko Nemacke i Francuske.
Dugorocni interesi spoljne politike i nacionalne bezbednosti upucuju Bugarsku na ulazak u NATO, ali samo ako je to clanstvo kombinovano sa saradnjom sa Evropom unutar struktura EU. Njen siri interes jeste da pomogne Briselu da uveri Ameriku da ce prosirena Unija biti njen saveznik, a ne protivnik.
Milena Borden je analiticarka za Balkan nastanjena u Londonu.
