Karadžićev svedok odbrane "ne zna ništa" o Srebrenici
Vidoje Blagojević odslužio je dugu zatvorsku kaznu zbog učešća u masakru.
Karadžićev svedok odbrane "ne zna ništa" o Srebrenici
Vidoje Blagojević odslužio je dugu zatvorsku kaznu zbog učešća u masakru.
Jedan od komandanata vojske bosansko-hercegovačkih Srba, koji je osuđen zbog učešća u srebreničkom masakru, posvedočio je ove sedmice da "nije znao ništa" o pogubljenjima koja su se odigrala u julu 1995. godine.
Kao bivši komandant Bratunačke brigade vojske bosansko-hercegovačkih Srba, Vidoje Blagojević je svoj sudski iskaz dao u svojstvu svedoka odbrane na suđenju ratnom predsedniku bosansko-hercegovačkih Srba, Radovanu Karadžiću.
Kako se navodi u sažetku njegove izjave koji je Karadžić pročitao u sudu, "pukovnik Blagojević nikada nije dobio ili izdao bilo kakvo naređenje koje bi se ticalo nezakonitih radnji, niti je znao za bilo kakav plan da se počine zločini putem borbenih aktivnosti [u Srebrenici]. Pukovnik Blagojević nije bio ni u kakvom kontaktu sa predsednikom Karadžićem i predsednik Karadžić nije izdavao nikakva naređenja ni njemu, niti njegovoj brigadi. Pukovnik Blagojević nije bio upoznat ni sa kakvim planom da se ubiju zarobljenici iz Srebrenice."
Snage bosansko-hercegovačkih Srba zauzele su istočnobosanski grad Srebrenicu 11. jula 1995. Narednih je dana preko 7,000 bosansko-muslimanskih muškaraca i dečaka ubijeno na okolnim stratištima. Karadžić se tereti za genocid, progon, istrebljenje, ubijanje, deportaciju i prisilno raseljavanje koji su izvršeni u sklopu tog masakra.
Blagojeviću se takođe sudilo pred Tribunalom, pri čemu je 2005. godine bio proglašen krivim za saučesništvo u vršenju genocida, kao i za pomaganje i podsticanje ubijanja tokom srebreničkog masakra. Međutim, u žalbenom je postupku oslobođen optužbe za saučesništvo u genocidu, usled čega mu je trajanje kazne smanjeno sa 17 na 15 godina. Potkraj prošle godine, odobren mu je prevremeni izlazak na slobodu.
Nakon što je pročitao sažetak njegovog iskaza, Karadžić nije postavljao nikakva pitanja.
Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilac Piter Mekloski (Peter McCloskey) je od Blagojevića zatražio da prizna ono za šta je osuđen.
"Ja sam, nažalost, osuđen na tom suđenju, ali je ono bilo nepravično", odgovorio je svedok. "Bio je to nepravičan proces. Moje pravo na odbranu je bilo ugroženo. Daću vam samo jedan primer. Nije mi bilo dozvoljeno da svedočim. Moje pravo da svedočim u sopstvenu odbranu bilo je prekršeno . . . Bila je to neka vrsta ZZP-a [zajedničkog zločinačkog poduhvata] koji su počinili tužilaštvo i takozvana odbrana – što je rezultiralo osuđujućom presudom koja mi je izrečena."
"Dakle, Vi ste ovde žrtva, pukovniče?", upitao je Mekloski.
"Nažalost, jesam", kazao je Blagojević.
Mekloski je ukazao na to da je Blagojević rekao kako su "zločini u Srebrenici zaista počinjeni, ali od strane pojedinaca i nekontrolisanih grupa".
Svedok je uzvratio time što je rekao da "osuđuje svaki zločin", pogotovo protiv "ugroženih nezaštićenih žrtava kao što su žene i deca, ili svaka osoba koja ne predstavlja opasnost".
"Moje je mišljenje da ljudi koji su počinili [te zločine], čime su prekšili zakon, treba da budu krivično gonjeni i kažnjeni. A što se tiče Srebrenice, šta se zaista dogodilo – ja o tome ne mogu da sudim. Mogu da govorim samo o sopstvenoj jedinici, koja je u potpunosti bila pod mojom komandom, za koju sam ja bio u potpunosti odgovoran, kao i za sve njene postupke, u svojstvu njenog komadanta. Kada su pitanju ostali slučajevi, koji su bili izvan domašaja moje komande – o njima ne mogu da govorim. Ne mogu da kažem koje je zločine, gde i ko počinio."
Mekloski je upitao svedoka da li ostaje pri svojoj oceni da su zločine počinili pojedinci i nekontrolisane grupe.
"To je jedna od mogućnosti. Moguće je da su u tom haosu takve grupe ili pojedinci to radili", kazao je Blagojević.
"Mislite li da je moguće da preko 7,000 muškaraca i dečaka bude okupljeno, zarobljeno, transportovano, pogubljeno po kratkom postupku i sahranjeno – za svega četiri dana? Da li su to zbilja mogli uraditi pojedinci i nekontrolisane grupe? Vi ste vojnik. Hajde, kažite nam istinu", rekao je Mekloski svedoku.
"Jeste, ja sam oficir", odgovorio je Blagojević. "Nisam raspolagao nikakvim saznanjima o tim [postupcima] izuzev zadataka poverenih mojoj brigadi, koje sam nastojao da izvršim najbolje što mogu, poštujući propise koji su u to vreme važili u vojsci. Ne može mi se suditi za nešto što se dogodilo izvan toga. Ja ne mogu da kažem da li je nešto moguće ili nije."
Mekloski je potom upitao "koliko je muslimanskih muškaraca i dečaka bilo zarobljeno u Bratuncu i okolini", 12. i 13. jula 1995.
"Kako to mislite koliko? Brojem?", odgovorio je svedok.
"Ovaj sud je upoznat sa time da je Vaš štab bio u samom Bratuncu. Oni znaju koliko je taj grad mali, oni znaju sve škole u kojima su bili smešteni zarobljenici. Oni znaju mnogo. Vi ste bili tamo. Bili ste u prvom redu. Koliko ih je bilo?", upitaio je Mekloski.
"Ja to ne znam; nisam imao pregled situacije. Nisam imao uvid", uporan je bio Blagojević.
Kasnije, kada je Karadžić bio u prilici da postavi neka dodatna pitanja, Blagojević je ponovio kako ne zna ništa o pogubljenjima koja su se odigrala.
"Tada nisam znao. Ne znam ni sada. Ništa ne znam. Ne znam baš ništa. Zaista", kazao je on.
Veoma je kratko ove sedmice svedočio i Zdravko Tolimir, bivši pomoćnik komandanta za obaveštajni rad i bezbednost pri Glavnom štabu vojske bosansko-hercegovačkih Srba. On je u decembru 2012. osuđen za genocid i kažnjen doživotnom robijom. Trenutno je u toku žalbeni postupak.
Tolimir se kao svedok na suđenju Karadžiću pojavio tek pošto ga je na to primorao obavezujući poziv. Nakon što se zakleo da će govoriti istinu, on se više puta prekrstio.
Karadžić mu je postavio svega nekoliko pitanja.
"Jeste li me ikada obavestili, bilo usmeno ili pismeno, da će zarobljenici biti, jesu ili su bili pogubljeni?", upitao je okrivljeni.
"Gospodine predsedniče, kada je u pitanju Srebrenica, jedini put sam sa Vama razgovarao 9. jula 1995., kada sam Vam prosledio informaciju koju sam dobio od Glavnog štaba – da vojska Republike Srpske (RS) ulazi u Srebrenicu. Tada nije bilo nikakvih zarobljenika. Vi ste rekli da ukoliko [vojska] može da zauzme Srebrenicu, to i treba da učini. U skladu sa tim sam sačinio dokument i uputio ga jedinicama i Glavnom štabu, kako bih ih obavestio", kazao je Tolimir.
On je naveo da im je u tom dokumentu rekao "da ste Vi [Karadžić] naredili kako oni treba da budu pažljivi prema civilima, UNPROFOR-u [mirovnim trupama UN-a] i ratnim zarobljenicima. Međutim, u to vreme nije bilo ratnih zarobljenika.
"To je bio moj poslednji razgovor i kontakt sa Vama u vezi sa Srebrenicom i situuacijom u njoj. Kasnije sam bio imenovan za komandanta u Žepi, koja je od Srebrenice udaljena 20 kilometara, pri čemu između te dve [enklave] nije bilo komunikacije. Nisam komunicirao sa Vama ponovo, pošto nisam ni bio u poziciji da znam za te događaje . . . jer kada smo mi razgovarali nije ni bilo zarobljenika, i nisam mogao da Vas izvestim o nečemu što ne znam ili nisam video", kazao je Tolimir.
Nakon konsultacija koje su potrajale nekoliko minuta, tužilaštvo je odustalo od unakrsnog ispitivanja svedoka.
"Neka se ovaj proces završi kako Bog želi, a ne kako ja želim – i Bog Vas blagoslovio", rekao je Tolimir pre no što je napustio sudnicu.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
