POKAR: RAD SUDA SE MORA NASTAVITI
Predsednik Haškog tribunala ponovo je zatražio da sud nastavi s radom i posle 2010.
POKAR: RAD SUDA SE MORA NASTAVITI
Predsednik Haškog tribunala ponovo je zatražio da sud nastavi s radom i posle 2010.
Predsednik Haškog tribunala, Fausto Pokar (Fausto Pocar), rekao je ove sedmice pravnim savetnicima zemalja članica UN-a kako Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) mora nastaviti sa radom i nakon što mu 2010. istekne mandat.
„Jasno je da će – kako bi uticaj Tribunala trajao i kako bi se uvećao i očuvao njegov doprinos društvima bivše Jugoslavije – pravni temelji MKSJ-a, njegov statut, pravila o postupku i dokazima, kao i neke od njegovih funkcija, morati nastaviti da vrede i nakon okončanja suđenja i žalbi“, rekao je on.
Na sastanku koji je održan 29. oktobra u Njujorku, Pokar je kazao da će i po završetku rada ipak morati da se nastavi s mnogim aktivnostima – poput suđenja sadašnjim beguncima, prepuštanja postupaka nacionalnim sudovima, te informisanja javnosti, razvijanja kapaciteta i podrške.
Haški tribunal je, otkako ga je 1993. osnovao Savet bezbednosti UN-a, optužio 161 osobu.
A otkako je obelodanjena izlazna strategija tog UN-ovog suda – po kojoj sva suđenja moraju biti okončana do 2009., a žalbe do 2010. – posmatrači predviđaju da će njegov mandat biti produžen, pošto su ključni osumnjičenici za ratne zločine među bosanskim Srbima – Ratko Mladić i Radovan Karadžić – još uvek u bekstvu.
Neki smatraju da i ta suđenja, koja su izuzetno važna, treba prepustiti sudstvima zemalja bivše Jugoslavije.
S druge strane, ostali misle kako nacionalni sudovi na Balkanu još uvek nisu spremni da krivično gone one koji su optuženi za najteže ratne zločine, poput Karadžića ili Mladića. Ova dvojica se, naime, terete za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Bosni, uključujući i masakr nad oko 8,000 muškaraca i dečaka, počinjen u Srebrenici 1995.
Italijanski profesor Pokar je za predsednika suda izabran 2005., da bi ove sedmice rekao kako je stav Tribunala da treba „uspostaviti krajnje redukovane tribunale kao idealni preostali mehanizam“ za nastavak rada MKSJ-a i njegovog sestrinskog suda, Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu (MKSR).
On je u svom govoru zapazio i kako je jedno od najvećih postignuća suda to što je „demonstrirao činjenicu da je međunarodno krivično pravo moguće primeniti u praksi.”
„Štaviše, iskustvo MKSJ-a pokazuje da primena međunarodnog prava – koja je daleko od toga da bude okončana – zapravo unapređuje vladavinu prava u zemljama kojih se njegov rad najviše tiče, te doprinosi trajnoj stabilnosti u tom regionu.“
Predsednik je takođe izrazio zabrinutost zbog eventualnih sukoba oko nadležnosti, koji su posledica toga što se poslednjih godina broj međunarodnih sudova znatno uvećao.
Rekao je i da takve brige ipak ne bi trebalo da obeshrabre osnivanje međunarodnih tribunala u budućnosti.
„Mogući sukobi . . . će zasigurno biti prevladani ’ad hoc’ rešenjima i zasigurno neće dovesti do nekažnjivosti“, rekao je on.
Marije van der Werff izveštava za IWPR iz Haga.
„Jasno je da će – kako bi uticaj Tribunala trajao i kako bi se uvećao i očuvao njegov doprinos društvima bivše Jugoslavije – pravni temelji MKSJ-a, njegov statut, pravila o postupku i dokazima, kao i neke od njegovih funkcija, morati nastaviti da vrede i nakon okončanja suđenja i žalbi“, rekao je on.
Na sastanku koji je održan 29. oktobra u Njujorku, Pokar je kazao da će i po završetku rada ipak morati da se nastavi s mnogim aktivnostima – poput suđenja sadašnjim beguncima, prepuštanja postupaka nacionalnim sudovima, te informisanja javnosti, razvijanja kapaciteta i podrške.
Haški tribunal je, otkako ga je 1993. osnovao Savet bezbednosti UN-a, optužio 161 osobu.
A otkako je obelodanjena izlazna strategija tog UN-ovog suda – po kojoj sva suđenja moraju biti okončana do 2009., a žalbe do 2010. – posmatrači predviđaju da će njegov mandat biti produžen, pošto su ključni osumnjičenici za ratne zločine među bosanskim Srbima – Ratko Mladić i Radovan Karadžić – još uvek u bekstvu.
Neki smatraju da i ta suđenja, koja su izuzetno važna, treba prepustiti sudstvima zemalja bivše Jugoslavije.
S druge strane, ostali misle kako nacionalni sudovi na Balkanu još uvek nisu spremni da krivično gone one koji su optuženi za najteže ratne zločine, poput Karadžića ili Mladića. Ova dvojica se, naime, terete za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Bosni, uključujući i masakr nad oko 8,000 muškaraca i dečaka, počinjen u Srebrenici 1995.
Italijanski profesor Pokar je za predsednika suda izabran 2005., da bi ove sedmice rekao kako je stav Tribunala da treba „uspostaviti krajnje redukovane tribunale kao idealni preostali mehanizam“ za nastavak rada MKSJ-a i njegovog sestrinskog suda, Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu (MKSR).
On je u svom govoru zapazio i kako je jedno od najvećih postignuća suda to što je „demonstrirao činjenicu da je međunarodno krivično pravo moguće primeniti u praksi.”
„Štaviše, iskustvo MKSJ-a pokazuje da primena međunarodnog prava – koja je daleko od toga da bude okončana – zapravo unapređuje vladavinu prava u zemljama kojih se njegov rad najviše tiče, te doprinosi trajnoj stabilnosti u tom regionu.“
Predsednik je takođe izrazio zabrinutost zbog eventualnih sukoba oko nadležnosti, koji su posledica toga što se poslednjih godina broj međunarodnih sudova znatno uvećao.
Rekao je i da takve brige ipak ne bi trebalo da obeshrabre osnivanje međunarodnih tribunala u budućnosti.
„Mogući sukobi . . . će zasigurno biti prevladani ’ad hoc’ rešenjima i zasigurno neće dovesti do nekažnjivosti“, rekao je on.
Marije van der Werff izveštava za IWPR iz Haga.
