Kljuca novi sukob na Balkanu

Cetvrti samit sefa drzava i vlada jugoistocne Evrope prosle nedelje odvijao se u senci teroristickih aktivnosti na juznom Balkanu.

Glamurozni skup i optimizam ucesnika odudarali su od mracne realnosti ucestalih incidenata u ovom regionu.

Zavrsi dokument, Deklaracija o saradnji jednoglasno je usvojen, a zakljucci samita su da se terorizam mora iskoreniti, kao i da se ekonomska saradnja mora podsticati. Niko, medjutim, ne zna da li ce se i kako ovakvi zakljucci sprovesti u zivot.

Dok je oko trideset kuvara i preko dvesta kelnera opsluzivalo, a 650 novinara u stopu pratilo 120 predsednika drzava, na samo deset kilometara vazdusne udaljenosti od hotela "Aleksandar Palas", mesta dogadjaja, u selu Tanusevci na makedonsko-kosovskoj granici, kljucao je oruzani sukob makedonske vojske i albanskih borbenih grupa.

Iz straha od novih sukoba, kolone traktora sa oko 140 albanskih stanovnika tog sela spremale su se da krenu u izbeglistvo put Kosova.

Svima je jasno da samo dobra volja da se sacini i potpise Deklaracija nece otkloniti tenzije i gotovo predratnu atmosferu.

Makedonske gradjane ovaj skup je vise podsetio na dobra stara vremena pompeznih komunistickih plenuma, kad je Makedonija bila u sastavu Jugoslavije. Ti plenumi su se, takodje, zavrsavali zakljuccima koji se nisu ostvarivali cak i kad se u njih verovalo.

U okolini Tanusevca makedonska vojska je za vreme samita bila u stanju povecane borbene gotovosti, a odmah posle njegovog zavrsetka u taj reon je upceno i 600 specijalaca makedonske policije.

Istovremeno, na severnoj strani granice sa Makedonijom, u dolini Preseva, na jugu Srbije, citava odeljenja srednjoskolaca albanske nacionalnosti upisuju se u Oslobodilacku vojsku Preseva, Medvedje i Bujanovca (OVKPMB), spremnih da se bore sa prisajedinjenje ove tri opstine Kosovu.

Nedelju dana uoci samita, u Podujevu na Kosovu je miniran autobus sa srpskom decom i zenama kada je deset osoba poginulo, a cetrdesetak tesko ranjeno.

Sukob na Kosovu i na jugu Srbije siri se i na teritoriju Makedonije. Smatra se da albanski nacionalisti na ovaj nacin pokusavaju da ostvare svoj dugogodisnji san o stvaranju Velike Albanije.

U ovakvoj atmosferi, srpsko-makedonski sporazum oko vise godina problematicne granice koji je promovisan na samitu kao primer kako treba saradjivati u regionu, odbacen je od strane Demokratskog saveza Kosova, najvece kosovsko-albanske partije.

Kosovski Albanci tu granicu dozivljavaju kao dodatnu potvrdu da je Kosovo i dalje u sastavu Srbije, zbog cega je u Pristini ocenjeno da Makedonija i Srbija imaju jednak odnos prema albanskim aspiracijama da stvore nezavisno Kosovo.

Na samitu je javljeno da ce Skoplje i Beograd ekspresno ratifikovati sporazum o granici, ali i da ce zatraziti pomoc od NATO da se taj sporazum na terenu implementira.

Medjutim, ono sto je jasno jeste da Zapad gubi strpljenje zbog nepopustljivosti i militantnosti Albanaca.

Evropski komesar za bezbednosna i politicka pitanja, Xavier Solana rekao je da je zbog albanskih teroristickih akcija na Kosovu i jugu Srbije dovedena u pitanje finansijska pomoc Kosovu.

U medjuvremenu, Evropski komesar za spoljnu politiku Chris Patten precizirao je sa svoje strane da je zbog "varvarskog nasilja" i "kukavickog napada na autobus pun srpskih zena i dece", kod Podujeva na Kosovu, dovedena u pitanje i siroka kosovska autonomija.

Terorizam na Kosovu i jugu Srbije ostro je osudio i albanski premijer Ilir Meta koji je zatrazio integrisanje Albanaca, koji zive na jugu Srbije, u drzavne strukture Srbije, ali ne i autonomiju za njih.

Uprkos ovim osudama, ucesnici konferencije u Skoplju nisu se bavili stvarnim problemom: pitanjem buduceg statusa Kosova.

Samit je porucio da je teroristicka kampanja na Kosovu i jugu Srbije bez perspektive, i da nece dovesti do menjanja granice. Ali, bez ponudjenog operativnog resenja, nije jasno kako ce to da se postigne.

Srbija ima vezane ruke i ne zeli da nasiljem resava krizu na jugu Srbije i podje putem Milosevica. Makedonske oruzane snage nemaju, takodje, snagu da se izbore sa pretnjom.

Sve su oci uprte u NATO, kao jedinu organizaciju koja bi mogla da postane garant mira u regiji. Ali ni NATO ocigledno nije spreman da se uhvati u kostac sa tim problemom. Taj problem se ne moze resiti bez konfrontacije na terenu, a to se nijednoj clanici Alijanske ne svidja, jer ne moze proci bez zrtava. Ima onih koji takvu konfrontaciju cak vide kao pocetak novog vijetnamskog rata i zele da je izbegnu po svaku cenu.

Da je svestan te NATO nemoci videlo se i po mracnom licu novog jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice. Ocigledno verujuci da osuda terorizma nije dovoljan lek, on je odmah najavio da ce od NATO i EU zatraziti konkretne mere na jugu Srbije.

I makedonski predsednik Boris Trajkovski je zatrazio od komandanta snaga KFOR-a stacioniranih u Makedoniji, generala Folkera Leua da KFOR kontrolise makedonsku granicu s kosovske strane kako bi se sprecio prelazak naoruzanih grupa na makedonsku teritoriju.

Domacinu se pridruzio i grcki premijer Kostas Simitis koji je zatrazio pojacano patroliranje medjunarodnih snaga duz jugoslovensko-makedonske granice kako bi se sprecilo snabdevanje oruzjem albanskih terorista na jugu Srbije i na Kosovu. Simitas strahuje da bi se prosirivanjem nasilja na makedonsku teritoriju, ovo zariste neprijatno pirblizilo grckoj granici.

Ekonomske teme Samita ostale su u senci politickih. Ali, ni odrzani ekonomski forum na nivou balkanskih drazava nije ponudio vise optimizma. Konstantovano je da projekte Pakta za stabilnost prati birokratska sporost svih strana.

Na kraju, postalo je ocigledno da su izgledi za unapredjivanje poslovnih i trgovinskih veza veoma mali u trenutnku kada vlada nestabilnost u regionu.

Dan posle samita u centru Skoplja pri rutinskoj kontroli tesko je ranjen sa cetiri hica iz pistolja tridesetogodisnji makedonski policajac Goce Nikolov. To je cetranaesti makedonski policajac na kojeg je pucano u poslednje dve godine iz etnickih pobuda.

No, vec se u ponedeljak u selu Tanusevac vodio pravi rat celo popodne. Albanski teroristi iz vise pravaca napadali su karaulu makedonske vojske na domak sela. Makedonski predsednik Boris Trajkovski je u dramaticnom obracanju naciji u ponedeljak popodne, dok je bio u toku oruzani incident na granici kod Tanusevca, rekao da ce Makedonija braniti teritorijalni integritet drzave.

U ovakvoj politickoj sitaciji, nije ubedljivo delovala izjava koordinatora Pakta za stabilnost Bode Hombacha koji je izjavio na kraju samita:

"Ovo je istorijski dan, u svakom slucaju ovo je sansa za istorijski pocetak regionalne saradnje koja ce doneti duh slican evropskom".

Jos je neuverljivije zvucao grcki premijer Kostas Simitis kad je rekao da je Deklaracija usvojena na skupu kao zavrsni dokumenat znak da drzave evropskog jugoistoka imaju ne samo zelju nego i kapacitet da izgrade nove odnose koji ce im omoguciti politicki i ekonomski prosperitet na putu ka EU.

Dragan Nikolic je redovni dopisnik IWPR.