Razgovori o Kosovu odlozeni
Razgovori koji su imali za cilj da unaprede odnose izmedju Pristine i Beograda i pripreme teren za razgovore o konacnom statusu, sada odlaze u drugi plan.
Razgovori o Kosovu odlozeni
Razgovori koji su imali za cilj da unaprede odnose izmedju Pristine i Beograda i pripreme teren za razgovore o konacnom statusu, sada odlaze u drugi plan.
Posle nedavnog ubistva premijera Srbije Zorana Djindjica, razgovori o buducnosti Kosova verovatno ce biti odlozeni na neko vreme.
Sef Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, Mihael Stajner, potvrdio je da ne postoji velika verovatnoca da ce razgovori izmedju Beograda i Pristine zapoceti u neko dogledno vreme, posto je Srbiji potrebno vremena da se oporavi od atentata izvrsenog 12.marta.
Pristini ce takodje biti potrebno neko vreme da se prilagodi novonastaloj situaciji, dok politicari sa Kosova procenjuju da li se odnos Beograda prema protektoratu promenio.
Mada nisu prihvatili Djindjicev predlog za podelu Kosova, Kosovari su u pokojnom premijeru videli pragmaticara sa kojim su se mogli dogovoriti o nezavisnosti.
Hasim Taci, bivsi gerilski lider i sef Demokratske partije Kosova, PDK, izjavio je za medije da je Djindjicevo ubistvo "ostavilo Kosovo bez pouzdanog partnera za pregovore sa Srbijom."
Ipak, novi srpski premijer, Zoran Zivkovic, u svom prvom obracanju parlamentu izjavio je da ce nova vlada ostati verna Djindjicevoj politici na Kosovu - ali nije rekao za kada je planiran pocetak razgovora.
Beogradski analiticari veruju da Kosovo, bar za neko vreme, nece biti medju prioritetima. Dejan Anastasijevic, koji pise za magazin "Tajm" i beogradski magazin "Vreme", izjavio je da ce Zivkovic mozda i ostati na kursu svog prethodnika, ali trenutno je preokupiran haspenjem kriminalaca osumnjicenih za umesanost u atentat.
Stajnerov zahtev da se otpocne dijalog, iznet u javnost pre Djindjiceve smrti, u Beogradu je naisao na oklevanje, dok su ga u Pristini protumacili kao inicijativu ogranicenu na resavanje prakticnih pitanja, kao sto su licni i zakonski dokumenti, energetski sistem i priznavanje kosovskih registarskih tablica.
Beograd nije spreman da razgovara o predlozima koji ne ukljucuju i konacni status Kosova i nastavlja da se opire njegovoj punoj nezavisnosti.
Djindjic je odgovorio na Stajnerov poziv predlazuci raspravu o podeli Kosova duz etnickih linija razdvajanja i stvaranje dve federalne jedinice u kojima bi upravljali Albanci odnosno Srbi, cemu bi usledio "civilizovano i mirno preseljenje stanovnistva". Kosovari su, sasvim ocekivano, ovaj predlog odmah odbacili. Isto je ucinio i UNMIK.
Stajner tek treba da dobije zvanican stav o tome da li je Beograd spreman da pregovara o pitanjima koja je on prvobitno pokrenuo.
Kosovari su u pocetku pokazivali vise spremnosti da raspravljaju o ovim merama. Lokalni albanski lideri su podrzali ideju, ali ona je naknadno odbacena kao preuranjena, s obzirom na to da prethodno nije obezbedjena sira politicka podrska.
U svom prvom komentaru premijer Kosova Bajram Redzepi je opisao Stajnerovu inicijativu kao "korak napred", ali onda se predomislio i izjavio da Pristina ima druge prioritete, kao sto su preuzimanje vlasti od UNMIK-a i razvoj kosovskih institucija.
Pretpostavlja se da je Kosovare protiv Stajnerove inicijative okrenuo Djindjicev protivpredlog.
U govoru koji je odrzao pred Skupstinom Kosova pre dve nedelje, Redzepi je izjavio da "Beograd interesuje samo podela, a ne dijalog."
Njegov politicki savetnik Redzep Hoti objasnio je oklevanje vlade jos otvorenije, govoreci: "Kroz stogodisnje iskustvo koje imamo sa Srbijom naucili smo da su pregovori sa Beogradom veoma ozbiljna stvar". To je protumaceno kao znak da vlasti u Pristini nisu spremne za dijalog sa Beogradom pod Djindjicevim uslovima.
Analiticari strahuju da je odbijanje Stajnerovog predloga dovelo do toga da Pristina i Beograd postanu jos sumnjicaviji u medjusobnim odnosima, cime se umanjuju izgledi za uspeh buducih inicijativa.
Mada medjunarodna zajednica vrsi pritisak da se izmedju dve strane uspostavi dijalog, izgleda da je i jednoj i drugoj sada potrebna pauza u kojoj ce preispitati svoje pozicije.
Arben Cirezi je stalni saradnik IWPR-a
