Zestina sukoba – iznenadjenje za sve
Razmere, intenzitet i trenutak u kome je doslo do provale nasilja u pokrajini iznenadio je mnoge.
Zestina sukoba – iznenadjenje za sve
Razmere, intenzitet i trenutak u kome je doslo do provale nasilja u pokrajini iznenadio je mnoge.
Dok je oklopni transporter KFOR-a tutnjao kroz centar Pristine u noci 17. marta, gurajuci pred sobom kontejner za djubre postavljen nasred ulice, jedan besni demonstrant je dobacio: "Zaustavi se ako smes."
Medjutim, oklopni transporter je projurio kao i sva ostala vozila kosovske policije koja su prolazila pored mase demonstranata.
Miris benzina i sprzenog metala dopirao je iz pravca cetiri vozila Ujedinjenih nacija, koja su gorela u blizini zgrade Narodne biblioteke. Pozar je izazvao nekoliko eksplozija koje su odjekivale Pristinom oko ponoci.
Mada je policija blokirale prilaze sedistu Ujedinjenih nacija u gradu, ipak je, manje-vise, prepustila ostatak Pristine rulji mladih gnevnih ljudi koji na ulicama trazili najmanji povod za izazivanje nemira.
Ovaj prizor i miris anarhije u pokrajinskoj prestonici predstavljali su odraz onoga sto se desavalo na citavom Kosovu. Erupcija nasilja podsecala je na katarzicne bahanalije cije razmere niko ne bi mogao ni da pretpostavi samo dan ranije. Prosirilo se poput zarazne epidemije ludila na skoro svaki grad.
Nepojmljiva iracionalnost svega, koja zasenjuje svaku logiku i zdrav razum, stvorila je utisak da Kosovo tone – makar na jedan dan – u gradjanski rat.
"Najvece angazovanje NATO-a u svetu", kako to rece pukovnik Horst Piper iz KFOR-a. Oko 17.000 vojnika mirovnih trupa zapadne alijanse prevashodno su se brinuli o sopstvenoj bezbednosti kao i zastitom ugrozenih srpskih enklava na centralnom i juznom Kosovu.
Te iste NATO trupe koje su docekane cvecem pre pet godina su sada uzdrmane napadima gnevnih Albanaca koji su ignorisali pozive lokalnih lidera da se vrate svojim kucama.
Iznenadni dolazak proleca i prvi dani lepog vremena pogodovali su komesanju i spajanju razlicitih aspekata postojecih napetosti na Kosovu, medju kojima je sve intenzivniji osecaj ponizenja koje im namecu Srbi i predstavnici medjunarodne zajednice.
U demonstracijama prethodnog dana u Pristini, Prizrenu i drugim mestima ucestvovali su mnogi ljudi koji su gnevni zbog odnosa medjunarodne zajednice prema bivsim borcima Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, i zatocenja bivsih komandanata ove gerilske grupacije. Vec su se bili pojavili preteci naslovi u novinama kao sto je ovaj u listu "Epoka e Re": "UNMIK, pazi se, i za vas ima dovoljno baruta."
Pristalice Demokratskog saveza Kosova, LDK, demonstrirale su 17. marta u Pristini posle bombaskog napada na kucu predsednika Kosova i lidera LDK Ibrahima Rugove. Protesti sindikata zbog privatizacije bili su planirani za kraj ove nedelje.
Veoma emotivni medijski izvestaj o davljenju tri decaka u podeljenoj Kosovskoj Mitrovici, koje su navodno izazvali Srbi, predstavljao je varnicu koja je pokrenula poslednji talas nasilja.
Do prvih incidenata doslo je 16. marta u Caglavici, pet kilometara juzno od Pristine, gde su srpski seljaci blokirali put Pristina-Skoplje u znak protesta zbog pucnjave iz vozila u pokretu na jednog mestanina srpske nacionalnosti, ali i napadali vozila KFOR-a i Albanaca, povredivsi pri tome nekoliko njih.
Kako su se vesti o etnickom nasilju u Kosovskoj Mitrovici sirile, do ranog popodneva 17. marta Albanci su vec napustali Pristinu da bi napali Srbe u Caglavici, a policija Ujedinjenih nacija je pokusavala da uspostavi kontrolu nad situacijom dok se KFOR drzao na odstojanju. Policajac UN-a na licu mesta je rekao: "Sta to moze KFOR da uradi? Samo da puca na ljude!"
Odbojnost prema Ujedinjenim nacijama ubrzano se pojacavala u samoj Pristini i okolini. Vozeci se u automobilu koji je licio na vozilo Ujedinjenih nacija prema Caglavici, prosli smo pored grupice dece medju kojima je jedan decak dobacio na engleskom: "Jebite se."
Tokom kasnog popodneva 17. marta, policija Ujedinjenih nacija je pokusavala da zadrzi masu Albanaca koji su pokusavali da se probiju u Caglavicu. Dok su okolne kuce gorele, policija je koristila vodene topove protiv gomile i ispaljivala je sok-bombe. KFOR je ubio jednog Albanca koji je pokusao da svojim kamionom probije njihove linije.
Masa od oko 5.000 studenata – od kojih su mnogi sa sela i znatno militantniji od njihovih kolega rodjenih u gradovima – okruzila je sediste Ujedinjenih nacija skandirajuci: "OVK, OVK", pre nego sto je produzila ka Caglavici.
Dok je padala noc, oni su palili policijska vozila i autobus Ujedinjenih nacija na drumu. Samo jedan kilometar pre Caglavice, policija se povukla, iscrpljena dvanaestocasovnim sukobom sa demonstrantima, i zatrazila pojacanje.
Ali, pojacanju i pomoci ni traga, ni glasa. S obzirom na to da su celokupne policijske snage bile angazovane sirom Kosova, nije bilo nijednog coveka na raspolaganju. Kako su se policija i pratece trupe KFOR-a povlacile prema svedskoj vojnoj bazi, mogle su se cuti eksplozije i pucnji iz vatrenog oruzja iz Caglavice.
Americka pojacanja iz redova KFOR-a su, potom, pristigla s juga, ali se nasilje u Caglavici nastavilo nesmanjenom zestinom sve do kasno uvece, kada je jedan svedski oklopni transporter zapaljen.
Dok je u Caglavici vladao potpuni haos, na putu prema Srbiji, severno od Pristine, nastala je totalna konfuzija jer su demonstranti blokirali saobracaj u i oko Podujeva, u blizini kosovsko-srpske administrativne granice.
Nasilje, koje je nesto ranije tog dana licilo na nepovezane organizovane proteste Albanaca gnevne zbog smrti davljenjem tri decaka u reci Ibar u Kosovskoj Mitrovici, do veceri je izgledalo kao orkestrirani napadi ekstremistickih grupa.
Derek Cepel, portparol UN-a, izjavio je za IWPR 18. marta da sinhronizovanost napada na kuce kosovskih Srba i pravoslavne crkve, kao i na vojnike KFOR-a i lokalne policajce u skoro svakom gradu ukazuje na cinjenicu da su napadi unapred isplanirani.
"Ne znamo ko to radi i koje organizacije stoje iza toga, ali znamo da bi subverzivne ekstremisticke grupe sa obe strane mogle iskoriste ovu situaciju, a plasimo se da neko orkestrira ove razlicite grupe jer u svakom gradu postoji jedna jasna meta", rekao je Cepel.
Ujutro, 18. marta, u Obilicu, varosici udaljenoj deset kilometara severozapadno od Pristine, bilo je jasno da su lokalni Srbi meta ovih grupa huligana i opasnih momaka.
Nekoliko srpskih kuca je spaljeno, pri cemu su ih demonstranti i opljackali. Lokalni Srbi su evakuisani u policijsku stanicu kako bi bili pod zastitom cetrdeset vojnika KFOR-a i policajaca Ujedinjenih nacija.
Medjunarodno prisustvo je, medjutim, bilo nedovoljno da se zastite srpske kuce. Lokalna policija je uhapsila dva lica i spasila jednog Srbina, zatocenog u svojoj kuci koja je vec bila u pozaru.
Ismet Hasani, albanski gradonacelnik Obilica, rekao je da nije u stanju da zaustavi pljackanje. "Otisao sam da razgovaram sa masom, da im kazem da se uzdrze od nasilja i vrate svojim kucama, ali oni su me samo psovali", kaze on.
Lideri kosovskih Albanaca uglavnom su izbegavali da se suoce sa ovim izazovom. Predsednik Rugova i predsednik parlamenta Nedzat Daci pozvali su Albance na uzdrzanost, ali bez ikakvog rezultata.
Znatno energicnija bila je reakcija Dzavita Halitija, jednog od osnivaca OVK i clana Demokratske partije Kosova, PDK, koji je hvalio dobre stvari koje su Ujedinjene nacije uradile, ali je i optuzio kosovske politicare za pokusaj prikupljanja jeftinih politickih poena putem svojih saopstenja uperenih protiv UN.
Dugo se vec strahovalo od snazne reakcije protiv Ujedinjenih nacija na Kosovu. Ali, vecina analiticara je ocekivala da ce prave nevolje nastati krajem ove godine, ili 2005., ako se status ove pokrajine ne razresi na nacin koji bi zadovoljio albansku vecinu. Poplava nasilja tokom prethodnih dana je bila pravi sok i skoro su svi bili iznenadjeni zestinom i agresivnoscu.
Jeta Dzara je menadzer IWPR projekta u Pristini, a Aleks Anderson radi za jednu medjunarodnu nevladinu organizaciju na Kosovu.
