Nova albanska armija
Da li je Albanska nacionalna armija ozbiljna pretnja makedonskom mirovnom procesu ili je rec o grupi zasnovanoj na prevazidjenoj ideologiji?
Nova albanska armija
Da li je Albanska nacionalna armija ozbiljna pretnja makedonskom mirovnom procesu ili je rec o grupi zasnovanoj na prevazidjenoj ideologiji?
Albanska nacionalna armija najpre se pojavila u saopstenjima poslatim elektronskom postom i u misterioznim kominikeima zbog cega su je opisivali kao internet armiju, virtuelnu organizaciju koja se pojavljuje jedino u medijima. Ali, ovu radikalnu frakciju, poznatiju kao ANA, sve ozbiljnije shvataju u javnosti jer se u nizu saopstenja Albanci u regionu pozivaju na oruzanu borbu s ciljem stvaranja Velike Albanije. ANA je preuzela odgovornost za dva napada u kojima je poginulo 17 makedonskih vojnika, te je zbog toga smatraju potencijalnom opasnoscu za makedonski mirovni sporazum. Sta je ANA zapravo?
Cini se da ovu grupaciju sacinjavaju pripadnici politickih stranaka koje su proistekle iz Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, i Oslobodilacke nacionalne armije, ONA, koji su razocarani nedavno postignutim mirovnim sporazumom u Makedoniji. Smatra se da imaju svoje baze u Makedoniji, na Kosovu i u Presevskoj dolini u juznoj Srbiji.
Do sada su preuzeli odgovornost za smrt dvojice policajaca u juznoj Srbiji pocetkom avgusta i za dva napada u Makedoniji u kojima je poginulo 17 vojnika, i to u kljucnom trenutku tokom nedavnih mirovnih pregovora.
Portparol Albanske nacionalne armije Alban Hodza (verovatno pseudonim) je u elektronskoj poruci poslatoj IWPR-u izjavio da su grupaciju u decembru 1999. godine osnovali pripadnici OVK frakcije, ciji je cilj borba za ujedinjenu Veliku Albaniju koja bi obuhvatala teritoriju Kosova, deo Crne Gore, Srbije, Makedonije i Grcke.
U saopstenju za stampu objavljenom 20. avgusta, glavni stab Albanske nacionalne armije tvrdio je da organizacija nije povezana ni sa jednom politickom partijom navodeci da su pogresna nagadjanja o njenom sastavu i vodjstvu.
Skoplje je optuzilo Ramusa Haradinaja, lidera Saveza za buducnost Kosova, trece po velicini kosovske politicke stranke, da stoji iza Albanske nacionalne armije. Haradinaj, bivsi komandant OVK, kategoricno je negirao bilo kakve veze sa ovom organizacijom, ili bilo kojom grupacijom mimo njegove sopstvene partije.
Bajram Kosumi, potpredsednik Haradinajeve stranke, cak je i javno istupao protiv ANA-e, tvrdeci da je njihovo odbacivanje Ohridskog mirovnog sporazuma veoma stetno. "Ohridski sporazum garantuje prava Albanaca i to je snazan i ubedljiv argument koji bi trebalo da Albansku nacionalnu armiju navede da obustavi svoje aktivnosti."
Stampa na Kosovu u medjuvremenu spekulise da su koreni Albanske nacionalne armije u Albanskoj revolucionarnoj partiji u Svajcarskoj ili Albanskoj komunistickoj partiji u samoj Albaniji. Mada je Albanska revolucionarna partija pobornik ideje o stvaranju Velike Albanije, ona je odbacila je bilo kakvu povezanost sa Albanskom nacionalnom armijom.
Skoplje je uprlo prst u pripadnika Oslobodilacke nacionalne armije Dzavita Hasanija koji je davao pretece izjave povodom Ohridskog sporazuma i preuzeo odgovornost za incidente u kojima su nastradali pripadnici makedonskih oruzanih snaga. Ipak, Hasani je u izjavi za Kosovo press negirao bilo kakve veze sa ovom organizacijom.
ANA je u svojim kominikeima saopstila da odrzava kontakte sa svim grupama koje teze stvaranju Velike Albanije. Medju njima se posebno istice Nacionalni pokret za oslobadjanje Kosova, ciji se lider, Sabit Gasi, nedavno nasao na spisku nepozeljnih ekstremista koji je sacinio zvanicni Vasington.
Gasi ipak negira tvrdnje koje je iznela ANA. On je izjavio da, kao i ostale albanske stranke koje teze ujedinjenju, veruje u ciljeve Albanske nacionalne armije, ali je "protiv oruzane borbe kao sredstva za postizanje tog cilja". Osim toga, dodaje on, ANA nije u mogucnosti da osujeti Ohridski sporazum, cak i ako bi to zelela.
Jedna druga grupa sa provokativnim nazivom, Nacionalni komitet za oslobadjanje i zastitu albanskog tla, zapravo je priznala da predstavlja "politicku avangardu" koja je osnovala i organizovala Albansku nacionalnu armiju. Smatra se da je ova grupacija prisutna na Kosovu, u Makedoniji i Presevskoj dolini u juznoj Srbiji, i veruje se da ima podrsku izvesnih krugova iz zapadne Evrope i Tirane.
Kustrim Dukadjini, sto je pseudonim lidera ove albanske organizacije, ocito ne bira reci kada iznosi kritike na racun umerenih albanskih lidera, poput onih u Makedoniji, optuzujuci ih za "veleizdaju" jer odustaju od oruzane borbe ciji bi konacni cilj bio ujedinjena Albanija.
Dukadjini se obrusio i na Haradinaja i bivseg lidera OVK Hasima Tacija, koji sada predvodi Demokratsku stranku Kosova u ocekivanju izbora za predsednika Kosova, jer su "odbacili ideal nacionalnog ujedinjenja".
Stavise, Dukadjini napada i lidera makedonske Nacionalne oslobodilacke armije, Ali Ahmetija, zbog izdaje albanskih nacionalnih interesa jer je pristao da polozi oruzje i prihvati ohridski sporazum. U duzem intervjuu za kosovski nedeljnik "Zeri", Dukadjini tvrdi da nece biti zadovoljan dok ne dodje do "opsteg ustanka za konacno oslobadjanje i ujedinjenje Albanije".
Poznavaoci politickih prilika u Pristini ne osvrcu se, medjutim, na bilo koju od ovih navodnih veza. Oni smatraju da iza Albanske nacionalne armije u ideoloskom i mozda cak finansijskom smislu stoje bivsi pripadnici Sigurimija, albanske sluzbe bezbednosti.
Regionalni analiticari se slazu da je ANA poslednje utociste ideologije koja predstavlja neku vrstu mesavine marksizma-lenjinizma i nacionalizma iz osamdesetih godina. Dokaz za to se nalazi u recniku kojim su pisani kominikei. U njima se albanski politicki lideri Arben Dzaferi, Imer Imeri i Ahmeti zestoko napadaju zbog "izdaje nacionalnih ideala".
Kakvo god da je poreklo ove organizacije, kljucna su pitanja u kojoj meri ANA moze da predstavlja opasnost po mirovni sporazum i u kojoj se meri moze smatrati pouzdanim indikatorom narastajuceg albanskog ekstremizma. Analiticari na Kosovu tvrde da sto duze status Kosova bude ostao neresen, utoliko su i vece sanse za bujanje ekstremizma. ANA aktivnosti UN misije i KFOR-a na Kosovu smatra "destruktivnim", tvrdeci da oni predstavljaju prepreke postizanju "pravednog resenja albanskog nacionalnog pitanja".
Bez obzira na sva nagadjanja, cini se da ANA ne uziva veliku podrsku u regionu. Cak ni grupacije koje se zalazu za Veliku Albaniju nisu spremne da se upuste u oruzanu borbu radi ostvarivanja takve ideje.
Jakup Krasnici, generalni sekretar Demokratske partije Kosova i bivsi portparol OVK na Kosovu, koji je samo pre dve godine pozivao na "ujedinjenje svih albanskih zemalja", sada kaze da "vise ne bi trebalo da se nastavi sa ratovima".
Halil Matoshi je glavni i odgovorni urednik pristinskog nedeljnika "Zeri".
