Crna Gora: Vladin kandidat ocekuje laku pobedu na izborima
Raspad glavne opozicione koalicije otvara prostor za laku pobedu Filipa Vujanovica.
Crna Gora: Vladin kandidat ocekuje laku pobedu na izborima
Raspad glavne opozicione koalicije otvara prostor za laku pobedu Filipa Vujanovica.
Manje od dve nedelje pred republicke predsednicke izbore, ishod izborne trke prakticno je vec izvestan.
Filip Vujanovic, kandidat vladajuce koalicije koju cine Demokratska partija socijalista, DPS, i Socijaldemokratska partija, SDP, odnece sigurnu pobedu na izborima 11. maja, nakon raspada najvece opozicione koalicije, Zajedno za promene, kojoj nije poslo za rukom da pronadje kandidata za svojih 130.000 glasaca.
Vujanovic je tako usao u trku sa dva autsajdera, liderom Liberalnog saveza Miodragom Zivkovicem i nezavisnim kanidatom Draganom Hajdukovicem.
Njih dvojica zajedno ni izbliza ne mogu doseci Vujanovicevih ocekivanih 170 hiljada glasova, a mogucnost da im se glasaci bivse prosrpske koalicije Zajedno za promene pridruze malo je verovatna. Naime, oba kandidata se deklarisu za nezavisnu Crnu Goru, dok su glasaci koalicije, Zajedno za promene, koju cine Socijalisticka narodna partija, SNP, Narodna Stranka, NS i Srpska narodna stranka, SNS, profederalno orijentisani.
Izbori za predsednika Crne Gore propali su vec dva puta u decembru prosle i januaru ove godine, usled bojkota opozicije, Liberala i koalicije Zajedno za promene.
I pored najveceg broja glasova kandidat vladajuce koalicije (DPS i SDP) nije prosao jer na izbore nije izaslo vise od polovine ukupnog broja upisanih biraca, tacnije, izaslo ih je 45 a zatim 47 procenata, od cega je Vujanovic osvojio preko 80 procenata ili 175 hiljada glasova.
Posle drugog neuspeha i sugestija medjunarodnih i domacih eksperata parlament je promenio izborni zakon i ukinuo cenzus, pa je sada za izbor predsednika dovoljna polovina od ukupnog broja izaslih glasaca, bez obzira na broj onih koji su glasali.
Koalicija Zajedno za promene i Liberalni savez prvo su pocetkom marta ove godine pokusali da pronadju zajednickog kandidata, ali je pokusaj propao nakon sto su prosrpske stranke odbile da stanu iza kandidata Liberala. Zatim su zahtev koalicije odbili Miodrag Lekic, ambasador u Rimu, Andrija Jovicevic, bivsi ministar unutrasnjih poslova, i Zorica Tajic- Rabrenovic bivsi funckioner SNP-a i najvece koalicione partije.
Nakon ovih neuspeha, celnik Socijalisticke narodne partije, SNP, Predrag Bulatovic 16. aprila je odbio ponudu da se kandiduje, optuzujuci koalicione partnere da ga predlazu kao poslednje moguce resenje, uvredjen cinjenicom da su mu raniju kandidaturu odbacili. Koalicioni partneri SNS i NS su to shvatili kao pokusaj razbijanja koalicije i 23. aprila su i javno saopstili da koalicija vise ne postoji.
Tako su u predsednicku trku usla samo tri kandidata, sto je najmanje u istoriji visepartijskog sistema u Crnoj Gori, odnosno na pet predsednickih izbora za 13 godina.
U predsednicku trku usli su kandidat vladajuce koalicije DPS i SDP, FilipVujanovic, i kandidati bez ozbiljnih sansi, Miodrag Zivkovic, lider Liberalnog saveza, i nezavisni kandidat Dragan Hajdukovic.
Ukoliko se uporedi odnos snaga na poslednjim paralmentarnim i predsednickim izborima, koji se u Crnoj Gori u poslednje tri godine nije znacajno promenio, jasno je da se radi o veoma izvesnom ishodu izborne trke, u kojoj ce kandidat vladajuce koalicije relativno lako odneti pobedu.
Vujanovic je u dva neuspela izborna pokusaja pre dva mjeseca dobio oko 174 hiljade glasova, a njegov protivkandidat Dragan Hajdukovic oko 15 hiljada. Kandidat LSCG-a Miodrag Zivkovic nije ucestvovao u toj predsednickoj trci, ali je njegova partija na prethodnim paralmentarnim izborima u oktobru prosle godine osvojila oko 20 hiljada glasova.
Jedina teoretska sansa liberala jeste da iza njih stanu glasaci vec nepostojece Koalicije za promene koja je na oktobarskim izborima za parlament osvojila oko 133 hiljade glasova, kojima bi se u drugom krugu pridruzili glasaci Hajdukovica.
Na osnovu ove teorije zbir opoziconih glasova mogao bi biti nesto manji od 170 hiljada, pa bi se moralo racunati i na slabiji rezultat Vujanovica.
Analiticati, medjutim, tvrde da ovo ostaje samo u domenu tesko ostvarljive teorije.
Direktor kancelarije americkog Nacionalnog instituta za demokratiju u Podgorici Liza Meklin izjavila je za IWPR da cak i ako sve tri partije iz koalicije pozovu svoje glasace da podrze kandidata Liberalnog saveza malo je verovatno da ce se svih 133 hiljade glasaca odazvati.
"Glasaci ove koalicije su protiv nezavisnosti za koju se zalazu liberali i ne bi se svi odazvali pozivu da podrze Zivkovica. Takodje, nesposobnoscu da izabere sopstvenog kandidata koalicija je verovatno izgubila deo glasackog tela koje sada moze biti i manje od 133 hiljade", kaze Liza Meklin.
Ona ne sumnja da ce na ovim izborima pobedu odneti Vujanovic, ali smatra da bi opozicija ujedinjena sa liberalima, sa jasnim programom i dobrim kandidatom, pre nekoliko meseci imala sansi da pobedi.
Nezavisni analiticar Rade Bojovic smatra da Vujanovic ni u jednoj varijanti ne mora da brine jer nema relevantnog protivkandidata.
"Cak i da se teoretski desi da koalicija Zajedno za promene stane iza kandidata Liberalnog saveza, oni nemaju dovoljnu snagu da ugroze Vujanovica", kaze Bojovic za IWPR.
Prema Bojovicevom misljenju ovo moze imati znacajne posledice.
"Crna Gora sada niti ima vlast koja je motor reformi, niti opoziciju koja bi mogla ugroziti njenu stabilnost. Zbog toga drustvu u celini predstoji visegodisnja agonija u kojoj nece biti nikakvih znacajnijih pozitivnih promena", tvrdi Bojovic.
Prilikom obelezavanja sto dana rada vlade 23. aprila, premijer Crne Gore i predsednik vladajuce Demokratske partije socijalista, DPS, Milo Djukanovic, i sam je priznao da je za vladu lose sto nema jaku opoziciju.
"To zaista osecam kao nas problem, jer sada nemamo ozbiljne i konstruktivne politicke alternative", kazao je Djukanovic novinarima.
Nebojsa Medojevic, kooridnator Grupe za promene koju cine nezavisni intelektualci koji insistiraju na brzim ekonomskim, socijalnim i politickim reformama, izjavio je za IWPR da je nepostojanje ozbiljnog kandidata opasna po razvoj demokratije, jer nema spoljasnjeg pritiska na vladu.
Ipak, on smatra da ovakva situacija moze imati za posledicu i podele unutar same vlasti.
"Borba protiv prosrpske opozicije do sada je ujedinjavala vlast. Posto su je sada izgubili, to moze dovesti do untrasnjih sukoba unutar vladajucih struktura, u kojima ima i konzervativnih i reforomskih elemenata", izjavio je Medojevic, aludirajuci da ce manji koalicioni partner DPS-a, reformski nastrojeni SDP, verovatno osecati vecu odgovornost.
On smatra da je slabljenje opozicije bilo izvesno posto ona nije imala nikav socijalni ili ekonomski program, vec samo program borbe za federaciju, sto, kako tvrdi, vise nije aktuelna tema.
Uprkos svemu, nezanimljiva predsednicka trka po prvi put od 1990. godine ove izbore nece uciniti istorijskim, kako su ih politicari do sada predstavljali, ali nece ni izazivati politicke tenzije u podeljenoj Crnoj Gori, jer je buduci predsednik drzave vec unapred poznat.
Boris Darmanovic je koordinator IWPR-a u Podgorici.
