SRBI STRAHUJU DA CE IH UN IZDATI NA KOSOVU
Srbi strahuju da se medjunarona zajednica sprema da kosovskim Albancima da nezavisnost.
SRBI STRAHUJU DA CE IH UN IZDATI NA KOSOVU
Srbi strahuju da se medjunarona zajednica sprema da kosovskim Albancima da nezavisnost.
Zahtevi kosovskih Albanaca da im UN preda ustavnu vlast sirokog spektra pojacala je zabrinutost kod Srba da je ova pokrajina na putu ka nezavisnosti.
Njihova strahovanja pojacana su prosle nedelje kada je UN otvorio carinske punktove na severu pokrajine. Srbi na ovakav potez gledaju kao na prvi korak ka otcepljenju Kosova od Srbije.
Dva clana komisije odgovorne za postavljanje pravnog okvira za Kosovo, Blerim Reka i Blerim Shala, dali su ostavke na svoje polozaje krajem prosle nedelje, tvrdeci da medjunarodna zajednica namerno usporava prenosenje vlasti na prelaznu skupstinu.
Do najnovijeg zastoja u ovom procesu doslo je nekoliko dana nakon sto je predstavnik UN za Kosovo, Hans Haekkerup najavio da skupstinski izbori treba da se odrze krajem oktobra ili pocetkom novembra. "Ljudi s Kosova i njihove politicke vodje trebalo bi da sami resavaju svoje probleme", rekao je on.
No, Sala, urednik dnevnog lista "Zeri" i strucnjak za ustavna pitanja, Reka, veruju da medjunarodna zajednica nije spremna da ovome da podrsku. Oni smatraju da skupstina, uprkos nacrtu za njenu zakonodavnu vlast, nece imati pravu kontrolu nad pitanjima Kosova.
Jedna od osnovnih nesuglasica izmedju medjunarodne zajednice i kosovskih politickih vodja odnosi se na zelju ovih drugih da se takav nacrt nazove ustavom. Srbi, medjutim, veruju da bi time sadasnji UN protektorat stekao sva svojstva drzave.
Do pomenutih ostavki na polozaje u komisiji koja broji cetrnaest lokalnih zvanicnika i predstavnika sa Zapada, doslo je nakon pojavljivanja nepotpisanog clanka, koji je navodno napisao istaknuti clan medjunarodne zajednice za dnevni list "Koha Ditore". U ovom clanku se tvrdi da, bez obzira na to kakav se sporazum postigne, nece biti govora o mogucnosti referenduma o nezavisnosti.
Kosovari zele da skupstina ima sveobuhvatnu vlast i da moze da donosi politicke odluke, ukljucujuci pravo na sazivanje referenduma o samoopredeljenju i osnivanju ustavnog suda.
No, iako postoji jasna zelja za odvajanjem od Srbije, Kosovo je i dalje sastavni deo Jugoslavije. Zbog toga medjunarodna zajednica ne zeli da bude vidjena kao neko ko ovu pokrajinu gura u nezavisnost.
Zabrinutost kosovskih Srba zbog albanskih zahteva vezanih za ustav, pojacana je prosle nedelje odlukom UN da duz granice sa Srbijom postavi carinske punktove.
U strahu da je ovakav potez u stvari priprema za nezavisnost, Srbi su na severu postavili barikade i izazvali zastoj u saobracaju. Nakon sto su neprestano bile ometane u patroliranju ove oblasti, K-for trupe su na kraju ipak uspele da uklone barikade.
Pokusavajuci da sruse barikade, mirovne snage naisle su na zestok otpor Srba. Poginula je jedna sezdesetdvogodisnja zena nakon sto je bacen suzavac kako bi se rasterale mase koje su bacale kamenje.
Zvanicnici UN tvrde da su da punktovi postavljeni samo da bi se ojacala kosovska privreda koja je u teskom stanju. Ova pokrajina zatrpana je proizvodima sa crne berze, a medjunarodna administracija koja hronicno pati od nedovoljnih fondacija, odnedavno pokusava da poveca svoje prihode oporezivanjem protivzakonite trgovine. "Buduci da na severu Kosova ne postoje punktovi za naplatu dazbina, mi gubimo tri miliona nemackih maraka nedeljno", rekao je jedan pristinski zvanicnik.
Ovakvo objasnjnje UN nije bas uverilo kosovske Srbe i srpsko rukovodstvo u Beogradu. Jugoslovenski predsednik pisao je Haekkerupu izrazivsi svoju zabrinutost da bi ovi punktovi mogli da dovedu do "uvodjenja kosovske drzavnosti". Srpski parlament izrazio je strahovanja da bi ovakav potez mogao da rezultira daljim iseljavanjem Srba i ostalih manjina iz ove pokrajine.
Francuska, cije trupe sacinjavaju deo K-for kontingenta na severu Kosova, takodje je uputila kritiku. "Jasno nam je da kosovskoj administraciji treba prihod od ubiranja poreza, ali to nije isto sto i uspostavljanje carinarnica izmedju Kosova i Savezne Republike Jugoslavije", rekao je predstavnik francuskog ministra inostranih poslova.
Nehat Islami je direktor IWPR projekta na Kosovu.
