Veronauka ili Veronavika
Srpska pravoslavna crkva odnela pobedu u kontroverznoj debati oko uvodjenja veronauke u skole.
Veronauka ili Veronavika
Srpska pravoslavna crkva odnela pobedu u kontroverznoj debati oko uvodjenja veronauke u skole.
Uprkos ogorcenom protivljenju, Srpska pravoslavna crkva, SPC, nakon 55
godina ateizma, uvela je ove jeseni veronauku u skole. Vesto iskorisitvsi politicku borbu jugoslovenskog predsednika Vojisilava Kostunica i srpskog premijera Zorana Djindjica oko primata u Srbiji, crkva je odnela odlucujucu pobedu.
Posto je Kostunica, prema sopstvenim recima vernik SPC, Djindjic je resio da pridobije simpatije iste institucije i potencijalnih glasaca, te popravi svoj imidz "nacionalnog izdajnika", posle isporuke Slobodana Milosevica Hagu.
Iz potrebe da paznju javnosti preusmeri sa izrucenja Milosevica na neku
drugu temu, i dokaze da njegov patriotizam i srpstvo ne zaostaju za
Kostunicinim, on je u julu 2001. posetio patrijarha Pavla, odrzao
konsultativni sastanak sa pobornicima veronauke i potom izjavio da je Srbija ponovo uvela veronauku.
Vladina uredba je doneta 27. jula, na brzinu, bez ikakve pripreme u skolama. Ostavljena je mogucnost da ko ne zeli veronauku, moze da izabere gradjansko vaspitanje. Verski krugovi su navijali da predmeti budu obavezni, sto je ministarstvo prosvete odbilo, pozivajuci se na postojeci Zakon o skolstvu.
Premijer Djindjic je zato 17. avgusta ponovo posetio Patrijarsiju, te potom izjavio kako ce veronauka, na njegovu zalost, biti fakultativna, zbog postojeceg zakona koji je na snazi, ali da ce se i to uskoro promeniti, pa ce biti obavezan predmet.
Posledica ishitrene uredbe je opsta zbunjenost nastavnog kadra, haos u
skolama sirom Srbije, a od roditelja se moze cuti kako kazu da ne zele da im deca "ljube krst". Dugorocno, takva uredba vodi klerikalizaciji drustva, a ne reformama, tvrde u liberalnim krugovima. Ustav definise da u Srbiji ne postoji drzavna crkva kao i da su sve verske zajednice ravnopravne.
Raspolozenje u drustvu ne odslikava, medjutim, u potpunosti politicke
potrebe premijera.
"Nemam nista protiv veronauke, ali kada su rekli da ce tamo da krstavaju decu, ja sam odustao", kaze Dule, srednjoskolac iz tehnicke skole u Zrenjaninu. "Razredna nam je kazala da moramo da se odlucio za jedan predmet, pa sam upisao onaj drugi, iako ne znam o cemu se radi. Jos nam je kazala da ce nastava poceti polovinom oktobra".
Duletov brat Toma, koji pohadja poljoprivrednu skolu u Zrenjaninu kaze: "Ja sam glasao da se veronauka uvede, ali i ja sam cuo da ce da se ljubi krst, tako se prica, pa necu da se prijavim". I dodaje: "Sto se mene tice, ja najradije ne bih nijedan predmet. Dosta mi je skole".
"Ja nisam za veronauku," kaze Milan, tata djaka prvaka i programer iz
Beograda. "Mislim da bi bilo mnogo bolje da je napravljen predmet istorija religije uz malo sociologije, i to me malo buni sto nije ucinjeno. Ovako, protivim se i veronauci i onom drugom predmetu".
Nastavnici i direktori skola su vise nego zbunjeni. "Mi nemamo nikakve
informacije", kaze Branislav Mincic, vrsilac duznosti direktora OS "Zmaj" u Sremskoj Kamenici. "Iz ministarstva su obecali informativne materijale koje ce deca odneti roditeljima... a skole ce morati da organizuju nastavu. Mi ionako kuburimo sa prostorom, pa ce biti problematicno smestiti jos dva predmeta u raspored".
Ni oni koji su vernici, nisu sigurni da je predlozeni fakultativni model pravi. Na primer, Andjelka, arhitektonski tehnicar iz Beograda i majka osnovca kaze da i srcem i dusom podrzava veronauku, ali "ukoliko to podrazumeva ono sta ce deca da uce. Mislim da su deca suvise mala da donose samostalne odluke o veri, to ce doci kasnije. Moja prijateljica misli da bi bilo bolje da deca imaju informativne casove bez ikakvih obaveza, domacih zadataka i slicnog, i slobodu da mogu da ne dolaze ukoliko se od nastave zamore ili postanu zbunjena".
Javna rasprava na ovu temu je trajala skoro godinu dana, i nije pokazala da u drustvu postoji konsenzus. Naprotiv, protivnici i zagovornici ideje gorko su se sukobljavali. Ni u institucijama drustva nije bilo saglasja.
Ministarstvo prosvete se mesecima zalagalo da se veronauka ne uvede u sve skole ove godine. Zabrinutost prosvetara bila je vise profesionalne prirode - zalagali su se, barem u pocetku, da se veronauka prvo uvede kao samo u ogledne skole, da se analiziraju problemi i propusti, i da se prepravljen nastavni plan I udzbenici pripreme za sledecu godinu za uvodjenje u sve skole.
Kasnije su njihovi razlozi popustili pred politickim zahtevima, pa su se poslusno ukljucili u klerikalizaciju obrazovnog sistema. Ali, liberalni krugovi, nevladine organizacije i mnogi uticajni profesori univerziteta u Beogradu i Novom Sadu su od pocetka podsecali da je upravo SPC bila jedan od tvoraca nacionalnog programa koji je Milosevica doveo na vlast.
Podsecali su da se SPC okrenula od Milosevica kad je on poceo da gubi ratove, a ne zato sto ih je vodio. Otuda sada mnogi izvode zakljucke da je pogubna ideja nastavila da zivi i sa novim vlastima. Njihov otpor, sa usvajanjem vladine odluke, nije otupeo.
Naprotiv, kada su pobornici verounauke u skolama mislili da su dobili bitku i kada se Ministarstvo prosvete konacno odlucilo da sledi premijersku liniju odlucivanja o nastavnom sistemu i verskom obrazovanju, protivnici su digli glas.
Aktivisti nevladinih organizacija za zastitu ljudskih prava, demokratiju I mnostvo univerzitetskih profesora i javnih i kulturnih licnosti od nedavno zapoceli su akciju pod nazivom 'Veronavika'. Potpisali su proglas protiv veronauke, osnovali internet web stranicu
novinama, gde obavestavaju javnost o razlozima poziva na bojkot.
''Postovani roditelji, da li vidite razliku u sledecim stavovima? Zelim da moje dete upozna razlicite religije NASPRAM zelim da moje dete upozna samo moju religiju" - ovako glasi pocetak oglasa objavljenog u beogradskom dnevnom listu DANAS, 7.9.2001.
Osnovni prigovor potpisnika jeste krsenje ustavnog principa da je Srbija sekularna drzava, kao i da uvodjenje veronauke "stvara novi izvor nedopustivih diskriminacija i konflikata na osnovu vere i drugih ubedjenja,... da se ugrozavaju osnovna decija prava politickim instrumentalizovanjem vaspitno-obrazovnog sistema... kao i da ugrozava multikonfesionalnost I multikulturnu koegzistenciju u drzavi, posebno u Vojvodini".
U Vojvodini, naime, postoji najmanje 60 registrovanih verskih zajednica.
Potpisivanje i akcija traju i dalje, a broj potpisnika je sve veci. Medjutim odluke su vec donete i malo je verovatno da ce gradjanska akcija nesto moci da promeni u ovoj skolskoj godini. Moguce je da ce Ministarstvo prosvete ipak napraviti procenu situacije na polugodistu i na kraju godine i da ce tada neumitno doci do odredjenih promena.
Kakvi god bili rezultati ove gradjanske pobune, vladina odluka ce svoj pravi ispit doziveti vrlo skoro, kada se bude znalo koliko ce tacno dece pohadjati veronauku. To ce se znati cim roditelji potpisu prijavnicu koje ce svako dete poneti kuci iz skole. Posle sabiranja brojki svaka skola ce znati za koliko dece treba da organizuje koju versku poduku. Brojke ce, svakako, biti predmet novih briga, jer je vec sada izvesno da se mnoga deca i roditelji nece olako izjasniti u korist veronauke. A prica se da nema dovoljno ni
veroucitelja.
Do tada, skole cekaju detaljna uputstva, roditelji razmisljaju, drzava
pise uredbe I planira da menja zakone.
Verske zajednice ukljucene u uredbu (pored pravoslavaca tu su jos katolici, pripadnici islamske veroispovesti, Jevreji, luterani i reformate), trljaju ruke jer ce drzava ovim putem finansirati njihove verske aktivnosti.
Branko Bjelajac je dopisnik Keston News Agency iz Beograda.
