POTREBAN NOVI PRISTUP ZAPADNOM BALKANU
Od najnovijeg prosirenja Unije ne bi trebalo strahovati, ali je potrebno da Evropa promeni pristup, ukoliko zeli da zaustavi nestabilnost u regionu.
POTREBAN NOVI PRISTUP ZAPADNOM BALKANU
Od najnovijeg prosirenja Unije ne bi trebalo strahovati, ali je potrebno da Evropa promeni pristup, ukoliko zeli da zaustavi nestabilnost u regionu.
Kada se 1. maja Evropskoj uniji bude dogodio "veliki prasak", zemlje zapadnog Balkana u prvi mah nece osetiti gotovo nikakve sustinske promene.
Medjutim, ukoliko zeli dugorocnu stabilnost u tom regionu, EU bi morala da izmeni svoju politiku. Za prosiren savez evropskih drzava, stabilnost Balkana postaje bitnija onog trenutka kada u Uniju budu primljene i clanice koje se granice s balkanskim zemljama.
Stoga bi Brisel trebalo da iznadje strategiju prema Balkanu koja ce biti u skladu sa stvarnim potrebama i kapacitetima tog regiona. Bez toga bi se EU mogla suociti sa "velikim praskom" drugacije vrste: a to vise ne bi bilo prosirenje, nego eksplozija na balkanski nacin.
DEVEDESETE - IZGUBLJENA DECENIJA
Od osam zemalja koje upravo stupaju u EU, sest ih je iz centralne i istocne Evrope, dok su svega dve mediteranske (Malta i Kipar).
Bivsi sovjetski srednjoevropski i istocnoevropski sateliti su jos 1989. nedvosmisleno odlucili da njihov stvarni cilj jeste ulazak u EU; stoga je u tim zemljama odmah zapocet dug i bolan reformski proces kako bi se zeljeno clanstvo i ostvarilo.
Dok je nekolicina jugoslovenskih republika tonula sve dublje u rat, njihovi severni susedi zauzeli su reformski kurs priblizavanja EU.
Nakon petnaest godina teskih odluka i korenitih promena, te zemlje su konacno ostvarile ulazak u najprestiznije drustvo na svetu - Evropsku uniju; samim tim su sebi obezbedili sigurnu, demokratsku i prosperitetnu buducnost.
Ali, za vecinu balkanskih zemalja, stabilnost i prosperitet i dalje predstavljaju tesko ostvarive ciljeve. Bugarska i Rumunija jos uvek planiraju prikljucenje 2007., dok se Hrvatska nada da ce i ona uspeti da im se pridruzi.
I dok je realno pretpostaviti da ce pomenute zemlje biti ukljucene u evropski savez krajem decenije, za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Srbiju i Crnu Goru (ukljucujuci Kosovo) - plan o pristupanju Evropskoj uniji jos uvek nije ostvariv; stavise, njihovi su izgledi, uopsteno govoreci, veoma slabi.
PROSIRENJE - BEZ TRENUTNIH POSLEDICA
Kratkorocno posmatrano, zapadnobalkanske zemlje nece osetiti nikakve znacajnije posledice predstojeceg prosirenja, posto se ni paznja ni pomoc EU verovatno nece smanjiti.
No, vecina komentatora smatra da ce ulazak u EU nekolicine zemalja koje se granice s tim regionom dovesti zapadni Balkan na listu evropskih prioriteta.
Brisel nije zaboravio ratove koji su na podrucju nekadasnje Jugoslavije vodjeni tokom devedesetih. Prosireni evropski savez je svestan da ne sme ignorisati neprilike u kojima se nalaze njegovi balkanski susedi.
"Mozda bi zeleli da nas zaborave, ali to nije moguce", kaze Nenad Sebek, direktor Centra za demokratiju i pomirenje u jugoistocnoj Evropi (nevladina organizacija sa sedistem u Solunu).
Pocev od ranih devedesetih, Evropa je u Balkan mnogo ulagala - kako u neposrednom, tako i u strucnom smislu. Unija ima predstavnike u svakoj od zemalja regiona. Posto SAD smanjuju svoje vojno prisustvo u Bosni i na Kosovu, prepustajuci inicijativu Evropi, udeo odgovornosti samog Brisela postaje sve veci.
Ocekuje se da EU ubuduce bude jos vise vojno i politicki aktivna u Bosni, te da i njen angazman na Kosovu bude sve intenzivniji.
U Makedoniji je EU vec odigrala presudnu ulogu u postizanju Ohridskog sporazuma, kojim je 2001. godine okoncan sukob izmedju etnickih Albanaca i Makedonaca. U medjuvremenu je nastavila da na razlicite nacine podrzava tu zemlju: Makedonija je prva potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju (SSP) sa EU.
Brisel je takodje doprineo tome da Srbija i Crna Gora 2003. godine potpisu Ustavnu povelju, cime je uspostavljena (labava) Drzavna zajednica, koju cine jedine preostale republike bivse Jugoslavije.
Premda je buducnost Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora - pre svega zbog nespremnosti samih vlasti na saradnju - neizvesna, ne moze se reci da EU ne pokazuje volju za preuzimanje inicijative.
Prosirenje nece dovesti do smanjenja evropske pomoci zapadnom Balkanu. Na samitu koji je u Solunu odrzan u junu 2003., Unija je odobrila dodatnih 210 miliona eura, cime je uvecana i ukupna suma dodeljena Balkanu, a koja za period 2001-2006. iznosi 4,65 milijardi eura.
Neopravdana su strahovanja da ce usled velikih potreba novih, siromasnijih clanica, doci do smanjivanja fondova namenjenih Balkanu. Sredstva za zapadni Balkan su svakako neznatna u poredjenju sa novcem koji je namenjen drzavama koje pristupaju EU, a koji se samo za period 2004-2006. procenjuje na gotovo 40 milijardi eura.
Izvesni briselski zvanicnici se nadaju da ce najnovijim prosirenjem biti ubrzane reforme veoma skupe Zajednicke poljoprivredne politike (Common Agricultural Policy, CAP), koja predstavlja veliki teret za evropsku poljoprivredu i na koju odlazi oko 40 procenata troskova EU-a. Sredstva koja na taj nacin budu oslobodjena, moci ce da budu ulozena u druge projekte, i to ne samo u zemljama clanicama nego i na Balkanu.
Ekonomije zapadnobalkanskih zemalja u prvi mah nece osetiti nikakve posledice prosirenja Unije. Trgovina sa EU-om je vec liberalizovana, i preko 80 procenata robe iz regiona oslobodjeno je carinskih dazbina.
Prosirenje bi, u izvesnoj meri, moglo negativno uticati na inostrana ulaganja u Bugarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji, posto ce strane kompanije prevashodno nastojati da investiraju u novim zemljama clanicama. No, u ostatku regiona je i do sada bilo toliko malo stranih investicija da su strahovanja da ce one biti preusmerene ka novim clanicama EU-a zapravo neutemeljena.
Izostanak ekonomskog razvoja u regionu nije posledica prosirenja, nego hronicnih boljki citavog tog podrucja - pocev od nejasnog pravnog okvira, organizovanog kriminala i korupcije.
Osim toga, zemlje zapadnog Balkana predstavljaju relativno mala, siromasna trzista. Spiros Ekonomides (Spyros Economides), strucnjak za Balkan pri londonskoj Skoli za ekonomiju i politicke nauke (London School of Economics and Political Science), ukazuje na to da je osnovni razlog niskog obima trgovinske razmene zapravo visoka stopa nezaposlenosti, koja postoji u nekoliko zemalja. Lokalno stanovnistvo jedva da i kupuje preko svojih najosnovnijih potreba. A takav ambijent ne privlaci strane investitore.
"Kada vam je nezaposlenost 50 posto, mozete ucestvovati samo u trgovini najosnovnijom robom", kaze Ekonomides.
Dakle, ukoliko EU promeni kurs kada je rec o pomaganju Balkana, bice to posledica promene nacina misljenja, a ne aktuelnog prosirenja.
"U EU-u je sve izrazenije osecanje da novac nije resenje", izjavila je za IWPR Heder Grabe (Heather Grabbe), zamenica direktora londonskog Centra za evropsku reformu. "Narasta i svest o uzajamnoj zavisnosti pomoci koja ide u Bosnu i one koja se salje u ostale zemlje regiona."
STRAHOVANJA NA DUZI ROK
Okolnost da balkanske zemlje kratkorocno, barem u pogledu pomoci koje primaju, ne treba da strahuju od prosirenja, ipak ne znaci da ne bi trebalo da se zamisle nad time sto nisu obuhvacene najnovijim prosirenjem.
Iako je EU teorijski i dalje sklona da obecava clanstvo svim zemljama regiona, zapravo bi obim sadasnjeg prosirenja mogao znaciti da ce Evropi biti potrebno dodatno vreme kako bi razmotrila eventualna nova uclanjenja.
"Uniji ce trebati mnogo vremena da ´svari´ prvih deset [zemalja]", izjavila je Grabeova. "Mozda ce joj se zbog toga smanjiti apetit za novi obrok."
Grabeova smatra da ce EU ostati do kraja privrzena svom angazmanu u regionu. Medjutim, problemi u vodjenju saveza koji sada broji 25 clanica bi mozda mogli da uspore buduca prosirenja.
"Zemlje zapadnog Balkana sigurno ce postati clanice EUa, samo je pitanje kako ce se snaci u periodu do pristupanja", rekla je Grabeova.
Nereseni regionalni sporovi i neizvestan datum prikljucenja nece pozitivno uticati na stabilnost u regionu, pa ni na samu prosirenu Uniju.
Medju najvecim mogucim problemima su: konacni status Kosova; razresenje odnosa izmedju Srbije i Crne Gore, koje bi trebalo da usledi 2006., po isteku vazenja trogodisnjeg prelaznog sporazuma; zahtevi za revizijom Dejtonskog sporazuma u Bosni i Hercegovini; kao i moguca nestabilnost u Makedoniji.
Nedavni neredi, koji su na Kosovu izbili 17. i 18. marta, kada su albanski ekstremisti proterali Srbe iz nekoliko sela i spalili pravoslavne crkve, predstavljaju snazno upozorenje da je Balkan jos uvek jednim delom eksplozivno podrucje.
"Problem Balkana postoji", insistira Nenad Sebek. "Ako bude zaboravljen, usledice katastrofa."
Odlaganje prikljucenja bi, takodje, moglo predstavljati problem.
Grabeova tvrdi: "Smanjivanjem izgleda za clanstvo u EU, sve teze postaje savladavanje otpora koji lokalna opozicija pruza bolnim reformama."
Postoji i opasnost od toga da ce neke zemlje, zbog procene da je EU izvan njihovog domasaja, obustaviti sve reformske napore.
Nikolas Vajt (Nicholas Whyte), upravnik evropskog programa Medjunarodne krizne grupe, konstatuje da je upliv EU vec doveo do smanjivanja verovatnoce za izbijanje nasilja u regionu.
Po Vajtovom misljenju, jedan od razloga zbog kojeg se nedavno nasilje na Kosovu - na kojem je prisustvo EU-a slabo - nije prelilo i u Makedoniju, jeste i to sto je u njoj EU angazovana u znatno vecem obimu.
Medjutim, ostali analiticari strahuju da ce Brisel i dalje biti pasivan - odnosno, da ce reagovati na dogadjaje, umesto da ih izaziva. "Umesto da se uhvati u kostac sa stvarnim uzrocima nestabilnosti zapadnog Balkana, EU se opredeljuje za politiku uzdrzavanja", izjavio je za IWPR strucnjak za Balkan Piter Palmer (Peter Palmer).
Palmer smatra da sve neresene granicne sporove i pravna pitanja u regionu treba odmah resavati.
NEOPHODNOST ODVAZNIJE POLITIKE
"Evropskom pristupu u regionu nedostaju hrabrost i mastovitost", kaze Palmer.
Sve se vise uvidja da proces stabilizacije i pridruzivanja - okvir politike EU prema zemljama zapadnog Balkana - treba prilagoditi i adekvatno primeniti na postojecu realnost, koja podrazumeva slabost drzavnih okvira i siromasnu ekonomiju.
Nikolas Vajt tvrdi da bi u tom smislu pravi pocetak mogli da budu jasan kalendar pristupanja i opipljive nagrade za reforme. Grabeova sugerise da bi EU svoj sadasnji pristup prijemu novih clanica trebalo da upotpuni time sto ce uspostaviti procese kojima ce pomagati buducim kandidatima.
Nove clanice EU-a, koje imaju iskustva sa procesom tranzicije - i od kojih se dve neposredno granice sa zemljama zapadnog Balkana - mogle bi pruziti presudan doprinos preispitivanju evropske politike prema tom regionu. Ostaje da se vidi da li ce njihov prijem rezultirati odlucnijom i mastovitijom politikom evropskog saveza.
Jehona Gjurgjeala zavrsava magistarski rad na Katedri za evropsku politicku ekonomiju pri londonskoj Skoli za ekonomiju i politicke nauke.
