Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ZVANIČNIK UN-a SUMNJA U NAVODE O NESELEKTIVNOM GRANATIRANJU

Bivši specijalni izaslanik izjavio je da je pri artiljerijskom napadu na grad Knin šteta bila „neočekivano mala“.
By Goran Jungvirth
Kao ovosedmični svedok odbrane na suđenju hrvatskom generalu Anti Gotovini, bivši specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Jugoslaviju, Jasuši Akaši (Yasushi Akashi), izjavio je kako nije izvesno da je grad Knin bio neselektivno granatiran tokom ofanzive hrvatske vojske koja je izvedena u avgustu 1995.



Akaši se u to vreme nalazio u štabu UN-a u Zagrebu, gde su mu stizali izveštaji o ratnim zbivanjima i odakle je posredovao u pregovorima između hrvatske vlade i rukovodstva pobunjenih Srba.



Odbrana je svedoka ove sedmice u Haškom tribunalu saslušavala u vezi sa izveštajima koje je dobijao od posmatrača UN-a sa terena, a u kojima je rečeno da su hrvatske snage tokom Operacije Oluja, koja je započela 4. avgusta 1995., neselektivno granatirale Knin.



Nakon što je odbrana predočila izveštaj posmatrača u kojem se navodi da je samo za prvih 30 minuta napada na grad palo 200 do 300 granata, svedok je rekao kako „ne bi trebalo pretpostaviti“ da je granatiranje bilo neselektivno.



„Dve do tri stotine granata može značiti neselektivno granatiranje, ali može značiti i da su sve te granate pale na vojna postrojenja“, kazao je on.



Generali Gotovina, Ivan Čermak i Mladen Markač optuženi su za ratne zločine koje je tokom i nakon Operacije Oluja hrvatska vojska počinila nad Srbima. U optužnici stoji da je Gotovina bio vrhovni operativni komandant ofanzive za južni sektor područja Krajine; da je Markač bio zadužen za jedinice specijalne policije; dok je Čermak komandovao kninskim garnizonom.



Navodi se i da su generali sudelovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo proterivanje srpskog stanovništva iz Hrvatske. Procenjuje se da je u vreme ofanzive oko 150,000 do 200,000 Srba napustilo to područje.



Tužioci tvrde da su hrvatske snage granatirale civilna područja i kažu da je u periodu od avgusta do novembra 1995. u Kninu ubijeno najmanje 30 ljudi, a u čitavoj Krajini najmanje 150.



Tokom suđenja su neki bivši pripadnici osoblja UN-a, koji su u naznačeno vreme boravili na tom području, posvedočili kako su hrvatske snage, umesto da gađaju samo vojne ciljeve, nasumice granatirale grad Knin.



No, Akaši je ove sedmice – kao njihov bivši pretpostavljeni – izrazio sumnju u taj zaključak.



Prilikom davanja iskaza posredstvom video-veze iz Japana, svedok u nekoliko navrata nije mogao da odgovori na pitanja koja su se ticala onoga što se dešavalo tokom Operacije Oluja i nakon nje, jer se – kako je rekao – nekih stvari ne seća.



Gotovinin advokat, Luka Mišetić, predočio je sudu neka dokumenta i beleške koje je u to vreme potpisao Akaši. Pročitao je i telegram koji je Akaši, nakon što je 7. avgusta posetio Knin, uputio tadašnjem generalnom sekretaru UN-a, Kofiju Ananu (Kofi Annan).



Potom je Mišetić rekao da je Akaši napisao kako je njegov opšti utisak bio da je Knin „pretrpeo štetu od granatiranja, ali da je ona, iako vidljiva, neočekivano mala“. Akaši je potvrdio sudijama da je napisao taj telegram.



Da bi opovrgao tvrdnje tužilaštva o tome da je Knin granatiran neselektivno, Mišetić je citirao i nastavak Akašijevog telegrama. Akaši je, naime, napisao da je „šteta na gradskim objektima daleko manja nego što sam očekivao, a mnoge kuće su potpuno netaknute“ – pročitao je Mišetić.



Tužioci su se tokom suđenja pozivali i na izveštaje osoblja UN-a po kojima je hrvatska vojska granatirala kninsku bolnicu, i u kojima se procenjuje i šteta koja je tom prilikom počinjena.



Međutim, Gotovinina odbrana je ove sedmice Akašiju predočila beleške koji je on načinio prilikom posete bolnici, neposredno nakon pomenutog napada.



U njima je Akaši bolnicu opisao kao „funkcionalnu, bez većih oštećenja“, te primetio kako ju je pogodio samo jedan projektil.



Mišetić je Akašija tokom svedočenja upitao da li se seća bilo kakvih tadašnjih priča o zločinima hrvatskih vojnika, na šta je svedok odgovorio odrečno.



Pripadnici osoblja UN-a koji su svedočili za optužbu rekli su kako su tokom napada videli hrvatske vojnike kako pale i pljačkaju.



„Ne mogu da se setim da su mi oni [kolege] rekli bilo šta konkretno o ponašanju hrvatskih snaga“, kazao je on.



Akaši je rekao i da se ne seća da li je ikada dobio izveštaje o tome da hrvatske snage sistematski pljačkaju grad.



Dodao je, međutim, da je „veoma ponosan“ na to što su hrvatski vojnici srpskim civilima ponudili smeštaj i utočište u svojim kasarnama. Rekao je da je to video kada je posetio izbeglice koje su nakon Operacije Oluja bile smeštene u kasarne hrvatske vojske.



Mišetić je Akašija pitao i za političke pregovore u kojima je tada sudelovao.



Odbrana je sudu rekla kako je Milan Martić – koji je predvodio srpsku oružanu pobunu u Hrvatskoj – u jednom trenutku odbio mirovni sporazum na čijem je sklapanju radio Akaši. Svedok je potvrdio da je bilo tako.



Martić se trenutno nalazi na odsluženju zatvorske kazne u trajanju od 35 godina, jer ga je Haški tribunal osudio za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.



Akaši je opisao sastanak Hrvata i Srba koji je održan 3. jula 1995. i koji je – kako je potvrdio – bio jedan od poslednjih pokušaja da se izbegne Operacija Oluja. Dok su Hrvati prihvatili rešenje koje je na tom sastanku ponudio UN, Martić ga je – po rečima svedoka – odbio.



„Bili smo krajnje ogorčeni nakon tog sastanka, jer se ispostavilo da je bio uzaludan“, kazao je Akaši.



Odbrana je na suđenju tvrdila kako je Hrvatska želela da dođe do mirovnog sporazuma o statusu Krajine, a da su Srbi to odbijali.



Odbrana je ove sedmice predočila i odlomke iz izveštaja koji je Akaši u vreme operacije podneo generalnom sekretaru UN-a, i u kojem se kaže da je glavna briga srpskih civila tada bila ta da neće moći da napuste Hrvatsku.



Akaši je rekao da je to saznao iz razgovora sa prognanima, kada ih je posetio u kasarnama u kojima su živeli.



Nasuprot tužilaštvu, koje tvrdi da su hrvatski zvaničnici organizovali proterivanje srpskog stanovništva iz Krajine, odbrana je tvrdila da su oni otišli dobrovoljno.



Da bi potkrepio tu tvrdnju, Mišetić je predočio dokumenta sa detaljima izvesnih ugovora sklapanih između UN-a i hrvatske vlade, u kojima potonja usvaja zahteve prve da ljudska prava Srba budu poštovana i da im se obezbedi slobodan izlazak iz zemlje.



Mišetić je rekao da je Akaši u izveštaju tadašnjem generalnom sekretaru UN-a opisao razgovor koji je vodio sa grupom Srba koji su bili proterani iz svojih domova.



„Ono što me je najviše potreslo prilikom kontakta sa njima bila je činjenica da su svi izrazili želju da napuste Hrvatsku“, rekao je Akaši u delu izveštaja kojeg je Mišetić pročitao.



„Možda najveća briga tih izbeglica ticala se toga da li će moći da napuste Hrvatsku i odu u Bosnu ili Srbiju, da li će to biti moguće i hoće li im UN pomoći u tome“, pročitao je Mišetić ono što je u tom izveštaju napisao Akaši.



A kada je došlo vreme da ona ispita svedoka, Markačeva odbrana je od njega zatražila da uporedi rušenje Knina 1995. sa rušenjem hrvatskog grada Vukovara, kao i bosanske prestonice, Sarajeva. Vukovar je bio devastiran 1991., nakon tromesečne opsade srpskih snaga, dok je Sarajevo bilo izloženo četvorogodišnjoj opsadi snaga bosanskih Srba, od 1991. do 1995.



„Vukovar je bio potpuno uništen. To se ne može uporediti ni sa čim što sam video u drugim gradovima, dok je Sarajevo bilo teže oštećeno nego Knin“, kazao je Akaši.



Nakon što su Čermakovi branioci to zatražili od njega, Akaši je opisao i sastanak koji je održao s okrivljenim. Rekao je da je Čermak bio kooperativan prema UN-u, da se ponašao praktično i da je delovalo kako veruje da ljudska prava lokalnih Srba treba poštovati.



Akaši je bio dvadeset i peti svedok kojeg je izvela Gotovinina odbrana. Sledeće će sedmice početi dokazni postupak Čermakove odbrane.



Goran Jungvirth je obučeni novinar IWPR-a iz Zagreba.