Zrtve Silovanja Sa Kosova Pate Duplo

U zagusljivoj atmosferi u pregrejanoj sobi, zena prepricava tragediju koja je zadesila dve porodice iz drenickog kraja na Kosovu. Prosle godine je imala zadatak da vodi duge svadbene pregovore ispred svoje porodice koje tradicionalno prethode veridbi i vencanju mladog albanskog para sa Kosova.

Medjutim, u januaru je veridba raskinuta. Glasnik je doneo vest da su buducu nevestu, lepu sesnaestogodisnju devojku iz uticajne porodice, presrela tri policajca nedelju dana ranije. "Mi smo postena porodica," rekao je glasnik, navodi zena, "i ne mozemo da vam podvalimo."

"I tako mi je nismo verili," rekla je zena. "Cujem da je zatvorena u sobi. Ona vise nikada nece izaci napolje. Umrece u roditeljskoj kuci, stara."

Zrtve silovanja na Kosovu su zapravo dvostruke zrtve, sto je rezultat postovanja tradicionalnog zakonika Leke Dukadjinija, kolekcije obicajnog prava na osnovu koga su albanski klanovi uredjivali zivot od petnaestog veka. Ovaj kodeks se jos uvek postuje u delovima Albanije i Kosova.

Ovaj zakonik koji je evoluirao kroz vekove, i pokriva sve aspekte drustvene aktivnosti, od uloge religije i brige za stoku do vencanja, i, sto je jako znacajno, pitanja casti. Zakonik zahteva da muskarci stite zene i cerke, a citava porodica muskarca koji ne osveti uvredu nanetu zeni ostaje osramocena i izolovana od drugih porodica u seoskim zajednicama u kojima su svi clanovi usko vezani. Mnogi veruju da tragedija zene koja je silovana nanosi sramotu citavoj porodici. Zato neki smatraju da je najbolje da je zrtva silovanja mrtva i "ohrabruju" samoubistvo.

Srpske paravojne jedinice su koristile silovanje kao oruzje protiv porodica koje su podrzavale Oslobodilacku vojsku Kosova (OVK), potpuno svesne tragicnih posledica koje silovanje ima za borce i zajednice odakle poticu. Vise od godinu dana pre pocetka vazdusne ofanzive NATO-a, srpske snage su rutinski privodile zenske clanove porodica ciji muskarci su osumnjiceni za separasticku aktivnost.

Prvi izvestaji o ovoj strategiji su dosli iz sela Likosani i Cirez u Drenici gde su 27. marta zatocene zene i zadrzane 48 casova. Nedelju dana kasnije posle napada na porodicu poznatog pristalice pobunjenika Adema Jasarija u selu Prekaz, oko 200 ljudi je odvedeno u fabriku municije u Srbici. Tamo su, prema recima jednog svedoka, mlade zene odvojene i obescascene.

Slicnih izvestaji su se nastavili mesecima. U oktobru je grupa srpske paravojne policije sa maskama okruzila grupu mladih ljudi iz sela Ljebusa dok su kupili kestenje u sumi pored manastira Decani. Mladici su pretuceni a petnaestogodisnja devojka je odvedena.

Pustena je posle sat vremena, a pakao kroz koji je prosla nije mogla da sakrije. Bila je izgrebana i uplakana, a njena duga kosa bila je odsecena nozem. Odsecanje kose samo po sebi predstavlja povredu casti. Po nacinu na koji je devojka ocesljana na Kosovu se zna da li je udata, verena ili jos uvek slobodna. Njena citava porodica se spakovala i otisla u grad Rozaje u Crnoj Gori sledeceg dana.

Ali sta se dogadja sa zrtvama cije porodice nece ili ne mogu da odu? Na osnovu obicajnog prava zapisanog u zakoniku Leke Dukadjinija, od zene koja je silovana pred svojom porodicom ocekuje se da izvrsi samoubistvo i tako okonca porodicnu sramotu.

Ukoliko to ne ucine, preduzimaju se druge mere da bi se sakrila sramota: zrtva cesto postaje zatvorenik u svom sopstvenom domu. Ukoliko je devojka neudata ona se nikada ne moze udati a cak i sestre mogu da zavrse kao usedelice zbog ponizenja koje porodica mora da istrpi. Udate zene koje su zrtve silovanja mogu biti izbacene iz kuce, cak iako imaju decu.

Suocene sa takvom okrutnoscu, zene Kosova se bore tako sto njihovo iskustvo ostaje tajna - solidarnost u cutanju.

Zena koja je pomogla svojoj komsinici cije dve snaje su silovali trojica maskiranih policajaca u Peci, u gradu na Kosovu, proslog novembra, se zarekla da ce silovanje i njihov identitet ostati tajna. Muzevi silovanih zena su bili primorani da pobegnu iz zemlje. "Nikom zivom nisam rekla, a nije ni njihova svekrva. Njihovi muzevi ne znaju za silovanje. Kad bi znali, odmah bi ih oterali."

Novinari i borci za ljudska prava su samo nedavno shvatili razmere ovog zlocina. Veoma mali broj je bio upoznat sa cinjenicom da se na Kosovu ponavlja sistematska upotrebom silovanja kao sredstva etnickog ciscenja i postizanja vojne nadmoci - kao sto je to bio slucaj u bosanskom ratu.

Istrazitelji koji su proveravali izvestaje o postojanju "kampova za silovanje" kao sto su bili oni u Bosni koje su oformile srpske snage na Kosovu najcesce ne dolaze ni do kakvih saznanja. Mlade zene koje su bile zatocene u selu Jabukovo Polje u Drenici proslog septembra citav dan i noc ce vam reci samo da su im "pretili" i pitali ih da li su im ocevi i braca u OVK - i nista vise. Ima izvestaja da su neke zene koje su otvoreno govorile za medije i istrazitelje ljudskih prava izopstene ne samo od strane svojih porodica vec i od strane drugih zrtava silovanja.

Cak i u selu Vranic, gde se zna da je grupa zena silovana u septembru prosle godine, zrve ozbiljno poricu da su napadnute. Samo je jedna starica ispricala: "Ja sam videla kada su pun kamion silovanih zena dovezli do stanice u Suvoj Reci. Bile su iscepane i skrivale su lice od sramote rukama. Jedna koju sam znala samo mi je rekla: 'bolje bi bilo da sam mrtva'."

I konacno, sta se desava sa pociniocima. Nade da ce jednog dana biti izvedeni pred lice pravde su male.

Hiljade muslimanskih zena koje su bile zatocene u "kampovima za silovanje" u bosanskom gradu u Foci su po drugi put propatile od svojih sunarodnika. Intevjuisalo ih je bezbroj novinara, pa su se nasle izopstene od ostalih izbeglica kada su stigle relativnu bezbednost u kampu u Turskoj. Mnoge su morale da se isele iz kampa.

Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju u Hagu je podigao optuznicu protiv devet njihovih silovatelja. Jedan se sam predao Hagu, a jedan je ubijen od strane pripadnika SFOR-a. Ostali se i danas slobodno setaju ulicama Foce.

Gordana Igric je visi urednik IWPR-a i istrazivala je silovanje kao ratni zlocin u Bosni i na Kosovu.