ZBLIZAVANJE TIRANE I BEOGRADA
Balkanski susedi ostavljaju po strani razlike oko Kosova da bi unapredili bilateralne odnose.
ZBLIZAVANJE TIRANE I BEOGRADA
Balkanski susedi ostavljaju po strani razlike oko Kosova da bi unapredili bilateralne odnose.
Avioni sada lete izmedju Beograda i Tirane, sto ukazuje na priblizavanje dve zemlje koje su medjusobno suprotstavljene jos od vremena Otomanskog carstva.
Po prvi put, posle 21 godine, avion Jugoslovenskog aerotransporta, JAT, sleteo je na aerodrom u Tirani 15. decembra. Predvidjena su tri leta nedeljno izmedju jugoslovenske i albanske prestonice. Avionom ATR72 u Tiranu je stigla drzavna delegacija koja je sa albanskom stranom razgovarala o ekonomskoj saradnji i mogucnostima za izgradnju novih autoputeva u balkanskom regionu.
JAT je uspostavio redovnu liniju sa Albanijom 1938. godine, ali su letovi obustavljeni 1981. kada je doslo do ozbiljnog pogorsanja odnosa izmedju Beograda i Tirane. I pre i posle toga bilo je brojnih trzavica. Albanija je raskinula svoje veze sa pokojnim predsednikom Josipom Brozom Titom posle okoncanja Drugog svetskog rata, a situacija se pogorsala 1999. godine kada je NATO bombardovao Jugoslaviju da bi sprecio represiju nad kosovskim Albancima.
Tadasnji jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic optuzio je Albaniju da podrzava pobunjenicke snage na Kosovu i sveo je diplomatske odnose izmedju dve zemlje na nivo otpravnika poslova.
Posle zbacivanja Slobodana Milosevica pre dve godine, nova prozapadna vlada u Beogradu je tezila poboljsanju odnosa sa jugoslovenskim susedima, ukljucujuci i Albaniju. Dve zemlje su obnovile svoje diplomatske odnose u januaru 2001. godine.
Nedavno su se bilateralni odnosi dodatno poboljsali jer obe zemlje teze da se prikljuce Evropskoj uniji. Potpredsednik albanske vlade i ministar inostranih poslova Ilir Meta posetio je Beograd u novembru, a potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic putovao je u Tiranu JAT-ovim avionom u nedelju. Obojicu lidera pratili su poslovni ljudi.
Tokom Metine posete, dve zemlje su saopstile da se spremaju da potpisu cetrnaest bilateralnih sporazuma, a za pocetak ce se uspostaviti avionski saobracaj izmedju dve drzave. Meta i Goran Svilanovic, jugoslovenski ministar inostranih poslova, slozili su se da ukinu vize za zvanicne posete i unaprede ekonomske odnose. Meta je izjavio za medije da ce se bilateralnim ugovorima unaprediti saradnja "ne samo u oblasti trgovine i ekonomije, vec i kroz intelektualnu razmenu".
Svilanovic je rekao da su tokom novembarskih razgovora takodje razmatrali nacine za uclanjenje u Evropsku uniju. Dvojica zvanicnika su saopstila da ce se sporazum o slobodnoj trgovini zakljuciti tokom sledecih nekoliko meseci.
Covic se u Tirani susreo sa kljucnim albanskim zvanicnicima, ukljucujuci premijera Fatosa Nanoa, koji se zalozio da se Beograd pridruzi naporima za prikupljanje sredstava za izgradnju autoputa koji ce povezati albansku luku Drac, Pristinu, Nis i Beograd. "Nas cilj je da dostignemo zapadnoevropske standarde u svim zemljama zapadnog Balkana, ukljucujuci Kosovo. Izmedju ove dve zemlje trebalo bi da cveta demokratski multukulturalni zivot", rekao je Nano Covicu.
Tokom ovih sastanaka obe strane se nisu previse bavile kontroverznim pitanjem buducnosti Kosova pominjuci ga samo ovlas u razgovorima. Nano je rekao da se stvaraju "neophodni uslovi" za povratak kosovskih Srba, te da ce to doprineti izgradnji civilnog drustva.
Novi jugoslovenski ambasador Cafo Kapetanovic, koji je poreklom Albanac iz Ulcinja, takodje je izjavio: "Nema nijednog razloga zbog kojeg bi Kosovo predstavljalo prepreku u nasim odnosima."
Vrlo je verovatno da bi albanski lideri sa Kosova mogli zauzeti sasvim drugaciji stav po tom pitanju. Nedavno ih je razbesnelo to sto se Kosovo naslo u novoj Ustavnoj povelji Srbije i Crne Gore, a od Tirane ocekuju da odigra znacajniju ulogu u njihovim stremljenjima da ostvare nezavisnost pokrajine.
Ilir Aliaj je slobodni novinar iz Tirane.
