ZAVRŠNE REČI NA SUĐENJU HARADINAJU
Tužioci za bivšeg kosovskog premijera traže zatvorsku kaznu od 25 godina, dok se odbrana zalaže za oslobađajuću presudu.
ZAVRŠNE REČI NA SUĐENJU HARADINAJU
Tužioci za bivšeg kosovskog premijera traže zatvorsku kaznu od 25 godina, dok se odbrana zalaže za oslobađajuću presudu.
Na suđenju bivšem kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju (Ramush Haradinaj), koji je optužen za ratne zločine, advokati su ove sedmice sumirali svoje argumente, pri čemu je okrivljeni ostao pri tvrdnji da je prema civilima uvek postupao „humano“.
Haradinaju se u Hagu, zajedno sa još dvojicom njegovih nekadašnjih potčinjenih – Idrizom Baljajom (Idriz Balaj) i Lahimom Brahimajom – po 37 tačaka sudi za zlodela koja su tokom 1998. počinjena nad Srbima, Albancima i Romima.
Tužilaštvo je za svu trojicu okrivljenih – koji su se pobunili protiv srpske vlasti i stupili u Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK) – zahtevalo kaznu od 25 godina zatvora.
„Optuženici su sa oduševljenjem sproveli zajednički zločinački poduhvat, u kojem je barem 40 civila ubijeno zarad verskih, nacionalnih i političkih ubeđenja“, rekao je glavni tužilac Dejvid Re (David Re).
Tužioci kažu da su dokazali kako su ratne zločine počinila dvojica Haradinajevih saoptuženika, ali uz njegovu dozvolu, podršku i odobrenje.
Re je sudu rekao kako postoje dokazi da je Haradinaj vlastitu kuću koristio za saslušavanje i mučenje civila, te da su neki zarobljenici bili pritvoreni i mučeni u štabu OVK-a u Glođanu, a neki i u jablaničkom zatvoru, koji je vodio Brahimaj.
Tim odbrane je odbio da pozove bilo kakve svedoke. U svojoj završnoj reči, advokat Ben Emerson (Ben Emmerson) je rekao da su optužbe zasnovane na glasinama i da trojica optuženika ne mogu biti smatrana odgovornima za ubistva.
On je primetio i da ne postoje nikakvi dokazi koji pokazuju kako su žrtve umrle, niti ko ih je ubio, niti da su počinioci dozvolu i uputstva dobili od Haradinaja.
„Sasvim suprotno“, dodao je on. „Haradinaj je bio poznat po tome što se prema civilima ponašao humano.“
Advokati Baljaja i Brahimaja tvrdili su da njihovi klijenti nisu lično sudelovali ni u kakvim zločinima, te da ne postoje čvrsti dokazi da su ih tokom rata uopšte činili.
Tvrdili su i da su neki svedoci optužbe izneli lažne podatke, čime su doveli u pitanje validnost čitavog svog svedočenja.
Timovi odbrane su izričito negirali i to da su trojica okrivljenih odgovorni za ubistva srpskih civila čija su tela pronađena u kanalu jezera Radonjić.
Sudija je od tužilaca zatražio da prokomentarišu tu tvrdnju, a oni su odgovorili: „Ljudi koji su nađeni mrtvi u kanalu bili su zatečeni u poretku koji odgovara redosledu njihovog nestajanja, sa Saniom Baljaj (Sania Balaj) [jednom od poslednjih prijavljenih nestalih osoba] na vrhu.“
„Kanal se nalazio na području koje je kontrolisala OVK, i to na lokaciji koja je bila dostupna samo pripadnicima OVK-a ili uz njihovu dozvolu.“
Emerson je rekao da je Haradinaj bio poznat po ljubaznom ispitivanju civila, te da im je “nakon toga organizovao i pratnje, kako bi im osigurao bezbedan povratak.
„To nisu postupci čoveka koji bi odobrio takve zločine.
„Ubistva su izveli pojedinci koji nisu bili pod Haradinajevim nadzorom ili kontrolom. Ne postoje dokazi da je Haradinaj bio upoznat sa tim postupcima ili da ih je odobrio.“
Na Reovu tvrdnju da je u svrhe sprovođenja terora i zastrašivanja osnovana zloglasna specijalna jedinica Crni orlovi, odbrana je uzvratila konstatacijom kako nije dokazano da su zločini počinjeni u sklopu kampanje terora koju je organizovao ili nadzirao Haradinaj.
Nakon što su saslušale završne reči obeju strana, sudije su rekle kako veće ne može da predvidi koliko će trajati donošenje odluke. Međutim, nagovestile su da bi se to moglo desiti u martu.
Haradinaj se dobrovoljno predao ubrzo po podizanju optužnice protiv njega u martu 2005., i najviše je rangirani etnički Albanac kome se sudi pred Haškim tribunalom.
Njegova Alijansa za budućnost Kosova je na prošlogodišnjim izborima zauzela četvrto mesto.
Marija Radovanović izveštava za IWPR iz Beograda.
Haradinaju se u Hagu, zajedno sa još dvojicom njegovih nekadašnjih potčinjenih – Idrizom Baljajom (Idriz Balaj) i Lahimom Brahimajom – po 37 tačaka sudi za zlodela koja su tokom 1998. počinjena nad Srbima, Albancima i Romima.
Tužilaštvo je za svu trojicu okrivljenih – koji su se pobunili protiv srpske vlasti i stupili u Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK) – zahtevalo kaznu od 25 godina zatvora.
„Optuženici su sa oduševljenjem sproveli zajednički zločinački poduhvat, u kojem je barem 40 civila ubijeno zarad verskih, nacionalnih i političkih ubeđenja“, rekao je glavni tužilac Dejvid Re (David Re).
Tužioci kažu da su dokazali kako su ratne zločine počinila dvojica Haradinajevih saoptuženika, ali uz njegovu dozvolu, podršku i odobrenje.
Re je sudu rekao kako postoje dokazi da je Haradinaj vlastitu kuću koristio za saslušavanje i mučenje civila, te da su neki zarobljenici bili pritvoreni i mučeni u štabu OVK-a u Glođanu, a neki i u jablaničkom zatvoru, koji je vodio Brahimaj.
Tim odbrane je odbio da pozove bilo kakve svedoke. U svojoj završnoj reči, advokat Ben Emerson (Ben Emmerson) je rekao da su optužbe zasnovane na glasinama i da trojica optuženika ne mogu biti smatrana odgovornima za ubistva.
On je primetio i da ne postoje nikakvi dokazi koji pokazuju kako su žrtve umrle, niti ko ih je ubio, niti da su počinioci dozvolu i uputstva dobili od Haradinaja.
„Sasvim suprotno“, dodao je on. „Haradinaj je bio poznat po tome što se prema civilima ponašao humano.“
Advokati Baljaja i Brahimaja tvrdili su da njihovi klijenti nisu lično sudelovali ni u kakvim zločinima, te da ne postoje čvrsti dokazi da su ih tokom rata uopšte činili.
Tvrdili su i da su neki svedoci optužbe izneli lažne podatke, čime su doveli u pitanje validnost čitavog svog svedočenja.
Timovi odbrane su izričito negirali i to da su trojica okrivljenih odgovorni za ubistva srpskih civila čija su tela pronađena u kanalu jezera Radonjić.
Sudija je od tužilaca zatražio da prokomentarišu tu tvrdnju, a oni su odgovorili: „Ljudi koji su nađeni mrtvi u kanalu bili su zatečeni u poretku koji odgovara redosledu njihovog nestajanja, sa Saniom Baljaj (Sania Balaj) [jednom od poslednjih prijavljenih nestalih osoba] na vrhu.“
„Kanal se nalazio na području koje je kontrolisala OVK, i to na lokaciji koja je bila dostupna samo pripadnicima OVK-a ili uz njihovu dozvolu.“
Emerson je rekao da je Haradinaj bio poznat po ljubaznom ispitivanju civila, te da im je “nakon toga organizovao i pratnje, kako bi im osigurao bezbedan povratak.
„To nisu postupci čoveka koji bi odobrio takve zločine.
„Ubistva su izveli pojedinci koji nisu bili pod Haradinajevim nadzorom ili kontrolom. Ne postoje dokazi da je Haradinaj bio upoznat sa tim postupcima ili da ih je odobrio.“
Na Reovu tvrdnju da je u svrhe sprovođenja terora i zastrašivanja osnovana zloglasna specijalna jedinica Crni orlovi, odbrana je uzvratila konstatacijom kako nije dokazano da su zločini počinjeni u sklopu kampanje terora koju je organizovao ili nadzirao Haradinaj.
Nakon što su saslušale završne reči obeju strana, sudije su rekle kako veće ne može da predvidi koliko će trajati donošenje odluke. Međutim, nagovestile su da bi se to moglo desiti u martu.
Haradinaj se dobrovoljno predao ubrzo po podizanju optužnice protiv njega u martu 2005., i najviše je rangirani etnički Albanac kome se sudi pred Haškim tribunalom.
Njegova Alijansa za budućnost Kosova je na prošlogodišnjim izborima zauzela četvrto mesto.
Marija Radovanović izveštava za IWPR iz Beograda.
