Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Zauzdavanje rumunskih medija

Komercijalni i politicki pritisci srozali su rumunsko novinarstvo na najnizi nivo jos od pada komunizma.
By IWPR Balkans

Kada je novinarka Silvia Vranceanu zapocela istrazivanje aktivnosti jednog tajkuna iz vladajuce Socijaldemokratske partije, PSD, u gradu Foscani na severoistoku zemlje, lokalni mocnici su je upozorili da bi bilo bolje da odustane od toga.


Silvia Vranceanu, lokalni dopisnik nacionalnog dnevnika "Evenimentul Zilei", odbila je da se povuce i objavila je seriju efektnih clanaka. Ali, za svoju upornost platila je cenu. Ubrzo potom, jedna TV stanica iz Bukuresta nabavila je i emtiovala snimak Vranceanove iz njenih tinejdzerskih dana, kako se svlaci pred svojim momkom.


Ne dozvolivsi da je ovo omete, Vranceanu je nastavila da se bavi lokalnim pitanjima, ali njeno iskustvo je samo jedan od primera pritisaka koji su novinarstvo u Rumuniji srozali na najnize grane jos od vremena pada komunizma.


Mediji u Rumuniji svakako su se umnozili od vremena pada Causeskua 1989.godine. Danas postoji 15 nacionalnih dnevnih novina, stotine lokalnih, preko 50 privatnih televizija i vise od 100 radio stanica.


Pocetkom devedesetih godina doslo je do eksplozije istrazivackog novinarstva, ali koncentracija vlasnistva medija u rukama lokalnih elita, mesanje drzavnih organa i sve visi stupanj korupcije u radnom okruzenju poslednjih godina doveli su do propadanja osnovnih standarda istine medju novinarima.


Promene u vlasnistvu medijia, sa sve vecim brojem publikacija koje poseduju politicari, poslovni ljudi ili bivsi pripadnici sluzbe bezbednosti, igraju vaznu ulogu u ovom trendu.


Prema misljenju Manuele Proteasa iz finansijskih novina "Kapital", direktno vlasnistvo i nije potrebno da bi se uspostavila neka vrsta urednicke kontrole. "Velike svote novca presle su iz drzavnih preduzeca u privatne medijske kompanije kroz ugovore o reklamiranju ili cak preko racuna u inostranim bankama", kaze ona. "Kontrola se moze ostvarivati kroz obezbedjivanje povlastica, direktno ili indirektno vlasnistvo na deonicama i kroz porez. Velike TV kompanije zavise od dobre volje drzavnih zvanicnika koji im placanje poreza mogu beskrajno odlagati, tako da ga nikada i ne plate."


Jedina nezavisna, lokalna medijska grupacija jeste grupacija "Sever-istok" koja trenutno ukljucuje cetiri dnevnika u gradovima Jasi, Roman, Bakau i Focsani. Vlasnici novina su novinari koji su ih osnovali - a 1998.godine ova grupacija je imala 18 naslova.


Uprkos problemima sa distribucijom, zastrasivanju oglasivaca i nevoljama sa akreditacijama novinara, osnivac ove grupacije, Andi Lazesku, nada se da ce grupa ponovo narasti kroz ekspanziju nezavisnih medija.


Inace, novine sa najvisim stepenom urednicke nezavisnosti obicno su one u kojima postoji deo stranog vlasnistva. To ukljucuje nacionalni dnevnik "Libertea", vlasnistvo svajcarske medijske kompanije "Ringier", "Evenimentul Zilei", u kojem 51 procenat vlasnistva ima nemacki "Bertelsman", i "Romania Libera", koji je takodje delom u nemackom vlasnistvu.


Temisvar, na zapadu Rumunije, imao je narocito efikasnu lokalnu stampu tokom devedesetih godina. Lokalni novinari su otkrili svercersku organizaciju koju su vodili carinici i pripadnici tajne sluzbe za vreme rata u bivsoj Jugoslaviji, a preduzimali su i druge istrage u vezi sa lokalnim vlastima i tajnim sluzbama, sto sve danas izgleda kao izuzetno postignuce.


"U ono vreme bili smo u stanju da otkrijemo i objavimo takve stvari, jer veze izmedju vlasnika novina, lokalnih vlasti, sluzbi bezbednosti i organizovanog kriminala nisu bile tako razvijene kao danas", izjavio je lokalni novinar koji je zeleo da ostane anoniman.


Danas, lokalni ogranak PSD-a poseduje jedan od temisvarskih listova i, po misljenju Mircea Oprisa, lokalnog dopsinika dnevnika "Romania Libera", pokusava da izvrsi indirektan uticaj na novinare koji rade za druge lokalne novine.


"Poznajem vise novinara kojima se manipulise", izjavio je on. "Primorani su da pisu clanke - uglavnom o politickim i ekonomskim pitanjima - koji se onda koriste za iznudjivanje ili ucenjivanje preduzeca ili opozicionih partija. Direktori i vlasnici uzimaju lavovski deo takvih isplata, dok novinarima i dalje daju milostinju."


Koriscenje novinara za svrhe ucenjivanja je u porastu. Mada clanci prvenstveno imaju za cilj da izvuku mito, neki budu i objavljeni. Krajem leta, nekoliko nacionalnih novina je vodilo "istrage" o multinacionalnim kompanijama. Sumnjive price su koriscene kao izgovor za senzacionalisticke naslovne strane.


Takvi pokusaji da se izvuce veci prihod od reklamiranja iz ciljnih kompanija stali su kada su Americka trgovinska komora i Medjunarodna asocijacija za reklamiranje ulozile ostre prigovore.


Ali, dok se nekim novinarima daju instrukcije da pisu clanke koji mogu naneti stetu, drugi bivaju manipulisani na suptilnije nacine. "Posto mi je sef dao neke zanimljive dokumente, uspela sam da otkrijem slucaj znacajne zloupotrebe budzetskih sredstava", objasnjava jedna novinarka sa bogatim istrazivackim iskustvom iz Krajove, najveceg grada na jugu Rumunije.


"Tek kada sam napustila te novine saznala sam da je moj sef samo zeleo da nanese stetu jednom od svojih poslovnih konkurenata. Uopste ga nije zanimalo sta se radi sa ukradenim drzavnim parama."


Ipak, kada novinari pokusaju da ukazu na nesto sto lokalni mocnici zele da sakriju, prica je sasvim drugacija. Vladajuca klika u Krajovi, grupa bivsih obavestajnih oficira koji koriste pristup tajnim dosijeima o lokalnim sudijama, tuziocima i zvanicnicima da bi kontrolisali lokalne vlasti, nema razumevanja za novinare koji previse istrazuju.


U septembru 2001.godine, Loredana Cimoju, dopisnik TV stanice Antena 1 iz Krajove, pocela je da istrazuje korupciju u policiji i rat izmedju dve glavne lokalne kriminalne grupe. Kada je dobila obavestenje o jednoj saobracajnoj nesreci na periferiji grada, odvezla se na naznaceno mesto, da bi je tamo nepoznati napadac izvukao iz kola i odsekao joj nozem kosu.


U nekim oblastima, informacije se cak prikupljaju unapred, da bi pritisak mogao da se izvrsi cim novinar odbije poslusnost. Izvestaj koji je IWPR dobio iz grada Kluja u Transilvaniji sadrzao je imena novinara, njihove izvore i podatke o njihovom privatnom zivotu. Izvestaj su sastavili bivsi pripadnici policijske tajne sluzbe.


Mada organizovani kriminal i lokalna policija i dalje snose odgovornost za veliki deo mesanja u uredjivanje, neki novinari su zauzdani iz razloga "nacionalnog interesa". Rajko Kornea, iskusni novinar koji je radio za drzavnu televiziju, novine i radio, kaze da se nasao pod pritiskom zbog svog izvestavanja o sukobu na Kosovu. "Pokusali su da izmene stvarnost. Rekli su mi da pazim sta pisem, jer Rumunija zeli da udje u NATO", izjavio je on.


I zaista, groznica ulaska u NATO postala je opravdanje za razne oblike kontrole, tvrdi Mirce Toma, predsednik Slobode izrazavanja, FREEEX, nevladine organizacije iz Bukuresta koja ispituje slobodu medija. "Trenutno se svima porucuje da ucute, dok ne udjemo u NATO."


Poziv Rumuniji 1999. godine da podnese zahtev za prijem u clanstvo EU podstakao je dugo odlagane reforme u medijima i usvajanje zakona kojima je poboljsan pristup informacijama, ali su ti zakoni bili od male prakticne koristi za novinare. U nekim slucajevima, vlasti su odbile da ih primene, a javnost nije dovoljno obavestena o tome.


Sloboda informisanja ogranicena je, izmedju ostalog, i kontroverznim zakonom o poverljivim informacijama. Pored toga, desetine novinara suocilo se sa tuzbama za klevetu zasnovanim na zastarelom zakonu koji nikada nije ukinut.


Nezadovoljna postojecim stepenom kontrole nad medijima, PSD je nakon pobede na izborima 2000.godine osnovala Ministarstvo informacija. Ovo ministarstvo, koje je u medijima ubrzo dobilo ime "ministarstvo dezinformacija", cinilo je razlicite pokusaje da manipulise nacinom prezentacije vesti, a poslednji slucaj se vezuje za objavljivanje jednog tajnog dokumenta u bukurestanskom dnevniku "Ziua" u avgustu ove godine.


Dokument pod naslovom "Strategija javnih komunikacija rumunske vlade" upucuje drzavne zvanicnike kako da manipulisu javnim mnjenjem tokom mirnih letnjih meseci. Zvanicnici su podsticani da izmisljaju price da bi neutralisali "ekstremnu agresivnost" novinara. "U protivnom, ovaj prazni prostor mogao bi postati platforma za napade na vlast. Zato ministarski tim za komunikacije mora aktivno delovati", zakljucuje se u tom dokumentu.


Ipak, vise nego nespretni pokusaji vlasti da prikriveno manipulise medijima zabrinutost izazivaju sve ucestaliji znaci rastuce korupcije medju samim novinarima. "Ako pazljivo pogledate bilo koji medij, uocicete ili politicki ili finansijski pritisak - ili i jedno i drugo", izjavio je Mirce Toma.


Finansijski pritisak moze se javiti u vise razlicitih oblika. Toma, koji je takodje novinar u vodecem rumunskom nedeljniku "Katavenku", objasnjava: "Pre nekoliko godina morali smo da iskljucimo jednog kolegu iz redakcije kada smo otkrili da prima redovne novcane uplate iz jedne banke. Pronasli smo njegovo ime na listi sa jos dvadeset novinara iz razlicitih medija. Svi su bili na platnom spisku banke, da bi njihove ljude obavestavali o onome sto se desava."


Nedavno privatno istrazivanje cije je rezultate IWPR-u dostavio FREEEX takodje je pokazalo zabrinjavajuce izrazen nedostatak inicijative medju novinarima. Analiza glavnih medija u Transilvaniji pokazala je da je preko osamdeset odsto clanaka koji su objavljeni u ispitivanom periodu bili, ili doslovni stenogrami konferencija za stampu, ili kopije agencijskih vesti.


Manje od 20 odsto izvestaja je sadrzalo bilo kakav originalni doprinos novinara. "Zabrinut sam. Ocekivao sam da ce generacija koja nastupa posle pada komunizma biti drugacija. Ali, ne, oni su dinosaurusi, oni idu istim starim stazama", izjavila je Joana Avadanei, sef Rumunskog centra za nezavisno novinarstvo, ICIJ. Entuzijazam i obrazovanje steceni u deset gosina slobode jos nisu dali rezultata. Cini se da cemo morati jos da cekamo."


U medjuvremenu, razlicite nevladine organizacije posvecene razvoju medija pokusavaju da poboljsaju obuku novinara, koja je trenutno organizovana na univerzitetu i koncipirana previse akademski. Ali, cak ni inicijative za obuku ne mogu privuci vecu paznju.


"Godine 1999, pokrenuli smo program za novinare zainteresovane za prekogranicna istrazivanja i platili smo pohadjanje za nekoliko novinara", izjavila je Kristina Guzet, direktor bukurestanske kancelarije americke nevladine organizacije Kuca slobode. "Posle toga su nas telefonom zvali visoki zvanicnici da traze da obustavimo istrazivacke projekte. Tada sam shvatila koliko sve to moze biti opasno."


Zaista, Joana Avadanei, direktor Centra za nezavisno novinarstvo, veruje da novinari koji "iskorace" izvan rumunskog sistema nailaze na diskriminaciju. "Neki od nasih novinara pohadjali su programe obuke u inostranstvu, gde su stekli siru perspektivu", kaze ona. "Kada ovde konkurisu za posao odbijaju ih, a vec aktivnim novinarima koji dobiju stipendije za takve kurseve ne dozvoljavaju da ih pohadjaju."


Ipak, u sve sumornijem pejzazu, postoji nada. Vise od 300 novinara prijavilo se Rumunskom udruzenju onlajn urednika, AEPO, nevladinoj organizaciji koja je napravila web sajt za price koje se ne mogu drugacije objaviti.


"Objavljujemo priloge novinara iz Bukuresta i iz citave zemlje. Dolaze kod nas jer su frustrirani", objasnjava predsednik AEPO Jon Margarit. Osoblje AEPO proverava price i onda ih publikuje na sajtu. "Jedna od poslednjih prica je ona o ministru koji je pokusao da utice na odluku Vrhovnog suda. Pricu i dokumentaciju smo dobili novinara koji nije uspeo da je objavi u novinama za koje radi u Bukurestu."


Cini se da usred svog tog zastrasivanja, korupcije i letargije, jedna mala grupa novinara, ipak, pokusava da odrzi istrazivacki duh s pocetka devedesetih godina.


Paul Kristian Radu, Sorin Ozon i Dan Badea su clanovi Rumunskog centra za istrazivacko novinarstvo.