Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Zapad Razmatra Petricev Plan za Bosnu

Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u Bosni predlaze objedinjavanje zapadnih organizacija koje su angazovane u zemlji.
By Amra Kebo

Medjunarodna zajednica razmatra radikalan plan za objedinjavanje zapadnih agencija u Bosni da bi se poboljsala efikasnost pomoci koja se pruza zemlji.


Upravni odbor Saveta za implementaciju mira, PIC, slozio se na svom sastanku odrzanom u Stokholmu prosle sedmice, da inicira raspravu o planu koji je predlozio visoki predstavnik medjunarodne zajednice u Bosni Volfgang Petric.


Savet ciji su clanovi visi predstavnici zemalja ukljucenih u implementaciju mira u Bosni su se takodje slozili da produze Petricev mandat u svojstvu visokog predstavnika za jos godinu dana. On je prvi visoki predstavnik medjunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini koji se odlucio za produzetak svog mandata.


Mesecima su medjunarodni i lokalni zvanicnici razmatrali na javnim i tajnim debatama mogucnost produzenja Petricevog mandata i njegovog predloga da reorganizuje strukturu zapadnih agencija koje deluju u Bosni.


Prema njegovom planu, Ured visokog predstavnika, OHR, misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, kao i misija Ujedinjenih nacija u Bosni ce postepeno prerasti u jedinstvenu organizaciju sa jednim budzetom i strukturom.


Ako se ovaj plan ikada sprovede, on ce predstavljati dramaticnu promenu u strategiji nastupa medjunarodne zajednice u Bosni, koja je u proslosti patila od lose koordinacije i nepotrebnog dupliranja aktivnosti.


Petricev predlog ce takodje znacajno racionalizovati u finansijskom smislu program pomoci koju pruza Zapad. Samo ove godine, budzeti OEBS-a, OHR-a i UN-a u Bosni ce iznositi 26,5 i 25 miliona eura za prve dve organizacije i 158,7 miliona americkih dolara za aktivnosti svetske organizacije.


Spajanje obaveza OEBS-a u oblasti izbora, ljudskih prava i demokratizacije sa duznostima Ujedinjenih nacija u odrzavanju reda i mira u zemlji pod sirokim okriljem zadataka Ureda visokog predstavnika na implementaciji mirovnog procesa nije zapravo sasvim nova ideja. O tome se povremeno raspravlja jos od 1997. godine.


Taj plan nikada nije predstavljen sirokoj javnosti iz dva razloga - zbog razlicitih interesa i ciljeva zapadnih vlada angazovanih u Bosni i suprotstavljenih sujeta visih medjunarodnih zvanicnika u zemlji.


Sama odluka o produzenju Petricevog mandata, a kamoli iniciranje formalne rasprave o sjedinjavanju kljucnih zapadnih agencija u Bosni, nije doneta tako lako.


Mnogi domaci i medjunarodni eksperti veruju da je Petric najbolji i najuspesniji visoki predstavnik medjunarodne zajednice do danas, mada ga je tesko porediti sa prethodnicima, Karlom Biltom iz Svedske i Spancem Karlosom Vestendorpom s obzirom da je tek tokom Petricevog mandata Ured visokog predstavnika dobio ovlascenja i nadleznosti u meri dovoljnoj da bi se delotvorno suprotstavio pripadnicima tvrdog politickog krila u oba entiteta, ekstremistima i mafiji.


Tokom svog mandata, Petric je koristio ova ovlascenja da bi otpustio 62 zvanicnika iz redova bosanskih Hrvata, Srba i Muslimana (Bosnjaka) zbog opstruiranja mirovnog procesa. Takodje je nametnuo uredbe kojima je omogucio donosenje zakona o vlasnistvu kao i povratak izbeglica.


Ipak, uprkos relativnom uspehu ovih mera, problemi u Petricevim odnosima sa americkim ambasadorom Tomasom Milerom kao i britanskim diplomatskim predstavnikom Grejemom Hendom su ukazivali da je znacajan deo medjunarodne zajednice u Bosni bio protiv produzetka njegovog mandata.


Nije tajna da americki ambasador Miler veruje kako je Petric suvise neodlucan, te da previse okleva u zauzimanju cvrstog stava prema ekstremistima. Drugi, medjutim, tvrde da je takvo oklevanje pre posledica cesto medjusobno suprotstavljenih misljenja americkih i evropskih diplomata.


Imajuci u vidu medjusobna sporenja zapadnih diplomatskih predstavnika u Sarajevu, medjunarodni zvanicnici u Bosni, u najmanju ruku, nisu bili impresionirani Petricevim predlogom za sjedinjavanje zapadnih agencija iznetog nekoliko dana pre sastanka u Stokholmu.


Prema prvom nacrtu ovog predloga, OEBS i OHR bi prvi prerasli u jednu misiju u Bosni.UN misija bi im se pridruzila nesto kasnije. Sve tri agencije bi bile pod okriljem OHR-a. Visoki predstavnik bi ubuduce bio poznat kao Visoki predstavnik Ujedinjenih nacija i bio bi u svojstvu specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN.


Petric je takodje zatrazio bolju koordinaciju izmedju civilnih i vojnih komponenti u okviru implementacije mirovnog procesa. To bi se moglo postici, kako tvrdi Petric, unapredjenjem odnosa izmedju OHR-a, OEBS-a i UN s jedne strane i SFOR-a, mirovnih snaga pod vodjstvom NATO-a, s druge strane.


Savet za implementaciju mira je u nacelu podrzao Petricevu ideju i nalozio mu je da zapocne razgovore sa drugim medjunarodnim organizacijama o implementaciji plana.


Medjutim, neke zapadne diplomate prisutne na stokholmskom sastanku su izjavile da je visokom predstavniku receno da najpre sredi sopstveno dvoriste tako sto bi redukovao ogromni birokratski aparat OHR-a , pre nego sto Savet za implementaciju mira ozbiljno razmotri njegov plan.


Ostale diplomate su dodale da podrska Saveta Petricevom predlogu ne znaci neizostavno da ce plan biti sproveden. Oni, naime, sumnjaju da ce se neke zapadne agencije i diplomate, kojima je stalo da guraju sopstvene interese, opirati realizaciji ovakvog plana tokom predstojecih nedelja i meseci.


Amra Kebo je pomocnik urednika IWPR iz Bosne i urednik sarajevskog dnevnog lista "Oslobodjenje".