ŽALBA ODBRANE NA OSUDU MILANA LUKIĆA

Advokati lidera paravojnih formacija bosanskih Srba, Milana Lukića – kojeg je Haški tribunal prošlog meseca osudio na doživotnu robiju – žalili su se na tu presudu, tvrdeći da je zbog planiranog okončanja rada suda njihovom klijentu bio uskraćen pravičan proces.



Lukić (42) je 20. jula pred sudom Ujedinjenih nacija proglašen krivim po optužnici koja je imala 21 tačku – uključujući i spaljivanje oko 120 bošnjačkih civila u istočnobosanskom gradu Višegradu tokom 1992.



Sudije su zaključile da je on u dva navrata zabarikadirao veliki broj ljudi, uključujući žene i decu, u dvema odvojenim kućama – jednoj u gradskoj Pionirskoj ulici, a drugoj u obližnjem naselju Bikavac – kako bi ih potom spalio.



Bivši paravojni lider se izjasnio kao nevin po svim tačkama optužnice, koje su se odnosile na zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja – uključujući ubistva, mučenja i istrebljenje – počinjene u šest incidenata koji su se u periodu od 1992. do 1994. odigrali u Višegradu.



Osuđen je i za streljanje 12 ljudi na obali reke Drine, koja protiče kroz Višegrad.



Saopštavajući presudu, sudija Patrik Robinson (Patrick Robinson), koji je predsedavao sudskim postupkom, izneo je i oštru ocenu Lukićevih zločina.



„Požari u Pionirskoj ulici i Bikavcu predstavljaju najnehumanije postupke koje jedna osoba može počiniti protiv drugih. U predugoj, tužnoj i mizernoj istoriji čovekove nehumanosti prema čoveku, Pionirska ulica i Bikavac moraju zauzeti veoma visoko mesto“ rekao je on.



I Lukićev rođak, Sredoje Lukić – bivši policajac iz Višegrada – proglašen je krivim za učešće u događajima u Pionirskoj ulici i osuđen na 30 godina zatvora.



Američki advokati Milana Lukića – Džejson Alarid (Jason Alarid) i Dragan Ivetić – podneli su žalbu na sve osude njihovog klijenta, tvrdeći da se suđenje odvijalo toliko brzo da oni nisu mogli da iznesu adekvatnu odbranu.



Odbrana Milana Lukića traži da njen klijent bude oslobođen ili da mu se ponovo sudi.



„Ukupan efekat odluka i naredbi koje je sudsko veće donelo kako bi ubrzalo suđenje opasno je ugrozio žaliočevo pravo na pravično suđenje i uskratio mu bilo kakav oblik odgovarajućeg procesa kakav priznaje međunarodno pravo“, kaže odbrana u podnesku koji je sudijama predala 19. avgusta.



Ta tvrdnja je samo jedna od nekoliko primedbi koje se tiču načina na koji je izvedeno jedanaestomesečno suđenje pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).



Prema mandatu UN-a, MKSJ bi sa radom trebalo da prestane do kraja 2010. Međutim, sud očekuje da će nastaviti da radi na svim slučajevima do njihovog okončanja početkom 2012.



I tim Lukićeve odbrane u podnetoj žalbi tvrdi da se nije na odgovarajući način pripremio za suđenje koje je počelo 9. jula 2008. – u vreme kada je Alarid, kao glavni advokat, iza sebe imao svega četiri meseca rada na sučaju i kada još uvek nije imao zamenika.



Lukić je u avgustu 2005. uhapšen u Argentini, a u Hagu je čekao na suđenje od februara 2006. Sekretarijat suda je na zahtev samog okrivljenog smenio njegovog prethodnog advokata.



Alarid i Ivetić su se na osudu žalili i po osnovu toga što im nije dato dovoljno vremena da mesta na kojima su se navodno odigrali zločini obiđu pre okončanja dokaznog postupka optužbe.



„Izostanak istinske pauze u postupku, tokom koje bi se odbrani pružila prava prilika da se pripremi, rezultirao je pogrešnom odlukom suda“, kažu oni u svom žalbenom zahtevu.



Žale se i zbog toga što je postupak protiv njihovog klijenta vodila „armija“ advokata optužbe, dok je odbrana na raspolaganju imala ograničene resurse.



Kada su u pitanju same osude klijenta, odbrana je izrazila neslaganje sa zaključcima o svakoj od ukupno 21 tačke po kojima je on osuđen.



U vezi sa spaljivanjem kuća u Pionirskoj ulici i Bikavcu, advokati osporavaju sudijske zaključke o dokazima veštaka koje je iznela odbrana Milana Lukića.



Nakon što su u januaru 2009. obišli lokacije na kojima su se dogodili incidenti, sudski veštaci su podržali navode odbrane o tome da se požari zapravo nisu ni dogodili. Međutim, sudije su odlučile da su zaključci eksperata bili „praktično bez osnova“.



U žalbi se osporava i to što su sudije kao nepouzdane odbacile dokaze o alibiju, kojima je pokušano da se pokaže kako Milan Lukić u vreme kada su se dogodila spaljivanja kuća nije ni boravio u Višegradu.



Odbrana potom tvrdi da su sudije „propustile da uoče ozbiljne nedoslednosti u iskazima navodnih svedoka i preživelih, te da su se oslonili na sumnjive dokaze prilikom utvrđivanja krivice Milana Lukića za [spaljivanje kuća]“.



I ostali zločini za koje je Milan Lukić osuđen – uključujući streljanje sedmorice bosanskih Muslimana koje je kidnapovao iz fabrike nameštaja u gradu u kojem su radili – takođe se spominju u žalbi.



Milan Lukić je proglašen krivim i za hladnokrvno streljanje petorice ljudi koje se na obali reke Drine dogodilo 7. juna 1992. Osuđen je i za ubistvo jedne bosanske Muslimanke, kao i za premlaćivanje i zlostavljanje civila u zatvorskom logoru Uzamnica u Višegradu.



Ukoliko njen klijent ne bude oslobođen, odbrana traži ponovno suđenje ili smanjenje onoga što naziva „neproporcionalnom i prestrogom“ kaznom.



I odbrana Sredoja Lukića podnela je ove sedmice žalbu u kojoj se protivi tome što su sudije presudile da je on 14. juna 1992. prisustvovao spaljivanju kuće u Pionirskoj ulici.



Advokati Sredoja Lukića pominju tri svedoka u čijim je iskazima, koji su se ticali onoga što se događalo na mestu zločina, došlo do zamene Sredojevog identiteta sa Milanovim.



U žalbi se pominje i stav koji je u presudi izneo sudija Robinson, ne složivši se sa svojom dvojicom kolega oko toga da dokazi nepobitno potvrđuju da je Sredoje sudelovao u požarima.



Odbrana potom osporava i osudu Sredoja Lukića za premlaćivanje i mučenje zarobljenika u logoru Uzamnica tokom 1992. i 1993. godine, te traži oslobađanje po svih sedam tačaka – uključujući ubistvo, progon i okrutno postupanje – za koje je on osuđen.



U međuvremenu su i tužioci podneli žalbu, u kojoj zahtevaju da tridesetogodišnja kazna Sredoju Lukiću bude povećana.



Oni traže i osudu po drugoj tački – za progon u vezi sa maltretiranjem zarobljenika u logoru Uzamnica.



Tužioci kažu i da bi Sredoje Lukić, zbog učešća u požaru u Pioniorskoj ulici, trebalo da bude proglašen krivim za teže zločine nego što je ubistvo – odnosno, za progon kao zločin protiv čovečnosti.



Datum održavanja žalbenog saslušanja još uvek nije utvrđen.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.