Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ZAKONSKE PREPREKE ZAUSTAVLJAJU LOVCE

Lovci iz inostranstva napustaju nekada dobro posecena lovista zbog toga sto ne mogu da izvezu svoje trofeje u zemlje Evropske unije
By Darko Sper

Lovacko gazdinstvo Pjetra d'Emileja, velicine 18 hektara, nalazi se pored sela Doroslova i oduvek je predstavljalo omiljeno odrediste stranih posetilaca, uglavnom Italijana, koji su zeleli da uzivaju u nadaleko cuvenim lovistima Vojvodine.


Na ovom imanju nalazi se 16 renoviranih tradicionalnih lovackih kuca sa karakteristicnim starim namestajem koji predstavlja obelezje Vojvodine.


Posetioci su, medjutim, prestali da dolaze i loviste je vec nekoliko meseci prakticno napusteno.


Lovacke puske su utihnule, sto je predstavljalo sasvim neocekivano pomilovanje za sumske sljuke, prepelice, patke, guske, jarebice i fazane koje je italijanski grof odgajio.


Iako je D'Emilej tokom protekle decenije ulozio znacajna finansijska sredstva u lovacku industriju Vojvodine, lovci su prestali da dolaze zbog zakonskih prepreka koje onemogucavaju izvoz trofeja u Evropsku uniju. Grof je zbog toga nedavno najavio da ce zatvori loviste.


Zbivanja na ovom imanju ne predstavljaju usamljen slucaj. Iako je lovna industrija nekada predstavljala izuzetno bogat izvor prihoda u Vojvodini, danas je njen opstanak doveden u pitanje zbog veterinarskih sertifikata za divljac koji su neophodni za izvoz u zemlje EU.


Direktor lovacke agencije "Lovoturs" Branislav Stankov tvrdi da je oklevanje Srbije da uskladi svoje veterinarske propise sa evropskim zahtevima nanelo veliku stetu zemlji. "Drzava mora usvojiti nove veterinarske zakone koji su u skladu sa propisima EU", kaze on.


Iako su zakonske zavrzlame umanjile broj stranih posetilaca koji zele da uzivaju u ovom sportu i na taj nacin obogate ove predele, one ne predstavljaju prepreku za brojne lovokradice koje unistavaju preostalu divljac u Srbiji.


Hrvatski carinici su prosle godine zaustavili kamion iz Srbije koji je prevozio nekoliko hiljada zamrznutih i spakovanih jarebica i golubica najverovatnije namenjenih italijanskim restoranima.


Lovokradice koje stoje iza ovakvih nedela ne mare za to da li ce njihov lov dovesti do istrebljenja neke zivotinjske vrste, niti ih mnogo zabrinjavaju izvozne dozvole. Podmiceni carinici cesto propustaju kamione za ovakvim tovarom.


Sadasnji srpski zakoni u oblasti veterine usvojeni su pre 12 godina, dok su se, u medjuvremenu, evropski standardi znacajno promenili.


Ivana Dulic-Markovic, srpski ministar poljoprivrede, kaze da ce se novi zakon o veterini, "uskladjen sa evropskim standardima", uskoro naci u parlamentu i da ce on omoguciti lovcima da legalno uvezu ulovljenu divljac u Evropsku uniju.


Direktor Veterinarske direkcije Srbije Dejan Krnjajic, navodi da ce novi zakon ubrzati integraciju sa Evropskom unijom.


"Ovaj zakon ce dovesti do reforme celokupnog veterinarskog sistema i omoguciti nam da ostvarimo vecu efikasnost i uspesnije pratimo i kontrolisemo zarazne bolesti zivotinja, sto ce poboljsati kvalitet i bezbednost ishrane", kaze on.


Medjutim, tek posle usvajanja ovog zakona moze se ocekivati povratak lovaca iz inostranstva koji su nekada hrlili u Vojvodinu.


Po navodima "Lovotursa", u drugoj polovini osamdesetih svake godine je u Vojvodinu dolazilo i do 10.000 lovaca, od njih 7.000 Italijana.


Lovna industrija je dozivela kolaps tokom devedesetih, nakon izbijanja rata u susednoj Hrvatskoj. Lovci su napustili ova lovista i otisli u druge zemlje.


Najnoviji podaci iz Privredne komore Vojvodine pokazuju da je tokom poslednjih nekoliko godina u zemlju doslo samo 1.500 do 2.000 lovaca godisnje, uglavnom Italijana.


Smanjenje broja stranih lovaca dovelo je do dramaticnog pada celokupne zarade u turistickoj industriji Vojvodine.


Turizam je u Vojvodini tokom 2004. doneo prihode od samo 16,5 miliona dolara, sto je neuporedivo manje od 167 miliona dolara zaradjenih 1989. godine.


Najveci deo ovih prihoda ostvaren je u lovnoj industriji koja se brzo razvijala zahvaljujuci otvorenosti Jugoslavije za strane posetioce. "Ljudi su dolazili da love noseci samo licne karte", seca se Stankov.


"Sve bivse jugoslovenske republike imale su dobro razvijen lovni turizam i, s obzirom da su svi politicari bili strastveni lovci, vlast je cinila sve sto je mogla da pospesi njegov razvoj."


"Lovoturs" trenutno vodi 14 lovista za krupnu divljac kao sto su jeleni i medvedi, ali samo mali broj ovih imanja posluje sa punim kapacitetom.


Loviste fazana koje se nalazi pored Baca, blizu granice sa Hrvatskom, uspeva da odgaji oko 150.000 fazana godisnje. Medjutim, ove godine su iskoristili samo 35 procenata svog punog kapaciteta.


Stankov tvrdi da svake godine milioni evra bivaju izgubljeni zbog zabrane izvoza divljaci.


"Italiji je potrebno 4 miliona fazana godisnje, od cega se uvozi 2,5 miliona", kaze on. "Medjutim, mi ne mozemo da se nadmecemo za udeo na italijanskom trzistu zato sto nemamo odgovarajuce izvozne sertifikate."


Zamenik sekretara za turizam Vojvodine Erne Varnju tvrdi da broj lovaca koji su se vratili u Vojvodinu proteklih godina nece znacajnije porasti sve dok se ne rese problemi sa izvoznim dozvolama.


Po njegovim recima, to se nece dogoditi sve dok srpski proizvodjaci rashladne opreme ne usavrse svoje proizvodne linije u skladu sa evropskim propisima o ishrani.


Stagnacija turizma u Vojvodini ogleda se i u drugim oblastima. Sekretar za medjunarodnu saradnju Vojvodine Predrag Grgic navodi da su hoteli u Vojvodini ruinirani i zapusteni, sto je dodatno odvratilo potencijalne posetioce.


«Vojvodina nema prepoznatljiv brend u inostranstvu», kaze on.


Iako neki, poput Stankova, misle da se prepoznatljiv brend moze izgraditi promocijom legalnog lova, drugi turisticki radnici zastupaju stav da treba posvetiti vecu paznju banjskom i seoskom turizmu.


Ove oblasti su nekada bile znatno profitabilnije nego danas. Nakon mnogih godina kada u njih nije ulagano, banje u Vojvodini se sada nalaze daleko ispod nivoa koji je potreban za privlacenje stranih posetilaca.


Tradicionalne farme u madjarskom stilu, ili salasi, predstavljaju jedan od retkih turistickih sektora u Vojvodini koji belezi rast. Na ovim imanjima posetioci mogu da se odmaraju, prave izlete, jasu konje i uzivaju u lokalnim specijalitetima.


Snezana Stankovic je vlasnik «Zelenog Dvora», salasa koji se nalazi pored granice sa Hrvatskom, i pripada grupi turistickih preduzetnika koji svojim posetiocima nude manje "krvolocan" odmor u odnosu na tradicionalnu ponudu lovackih organizacija.


"Zelimo da vratimo ljude prirodi", kaze ona. Broj njenih posetilaca se povecao tokom protekle tri godine, ukljucujuci i posetioce iz inostranstva.


Medjutim, u ovom trenutku, salaski turizam je jos uvek u povoju, dok se cela turisticka industrija nalazi u dubokoj recesiji.


"Prosecan strani posetilac ostaje u Vojvodini dva dana", kaze Erne Varnju. "Ako zelimo da ih zadrzimo ovde bar sedam dana, onda im moramo ponuditi dodatne programe kao sto su pecanje, posete manastirima ili zamkovima. Medjutim, to do sada nismo ostvarili."


"Nazalost, seoski turizam o kome svi sada govore u ovom trenutku nema nikakvu strategiju."


Darko Sper radi za novinsku agenciju Beta u Novom Sadu.


Ovaj clanak pripada seriji clanaka o Vojvodini koji su nastali u okviru BIRN projekta za obuku u medijima i izvestavanje, koji je znacajno pomogla ambasada Velike Britanije u Beogradu.