Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ZAKON O ZASTAVAMA NA UDARU MAKEDONSKE OPOZICIJE

Desnicarske stranke ce traziti od sudova da obore novi zakon koji dozvoljava Albancima da isticu svoju zastavu na drzavnim zgradama.
By Boris Georgievski

Makedonske opozicione stranke objavile su da nameravaju da pred Ustavnim sudom ospore novi zakon koji etnickim Albancima dozvoljava da isticu svoju zastavu na drzavnim zgradama.


Predsednik Branko Crvenkovski potpisao je 18. jula Zakon o koriscenju etnickih simbola nakon sto ga je parlament usvojio prethodne sedmice.


Zakonodavci su odobrili ovaj zakon, sto je jedna od poslednjih pravnih reformi koje proisticu iz Ohridskog mirovnog sporazuma iz 2001. godine, tek posle tri sedmice intenzivne debate.


Ali opozicione stranke i dalje besne zbog toga sto prepoznatljiva crvena zastava sa dvoglavim crnim orlom sada moze biti okacena na zgrade drzavnih institucija pored makedonske zastave u oblastima u kojima Albanci cine bar polovinu stanovnistva.


U praksi, to je 16 od ukupno 84 opstine u zemlji.


Oni tvrde da je neprihvatljivo da se albanskoj manjini dozvoli da na takav nacin istice zastavu "druge zemlje", misleci pri tom na susednu Albaniju.


Kazu da bi isticanje albanske zastave ispred vojnih kasarni, sudova i policijskih stanica kompromitovalo suverenitet Makedonije. Opozicioni poslanici su pred glasanje od 15. jula napustili parlament u znak protesta.


Neki poslanici iz vladajuce Socijaldemokratske stranke takodje su se protivili zakonu dok su poslanici iz Stranke liberalnih demokrata, manjeg koalicionog partnera, bili uzdrzani. Tesna pobeda vlade na glasanju nece razresiti kontroverzu, jer su VMRO-DPMNE i VMRO Narodna, nova nacionalisticka stranka koju vodi bivsi premijer Ljupco Georgievski, objavile da ce izneti ovo pitanje pred Ustavni sud.


Oni zele da najvisi pravosudni organ u zemlji obori zakon, kao sto je to ucinjeno kada je slican zakon bio usvojen 1997. godine.


"Dozvola da se zastava druge zemlje istice ispred drzavnih institucija implicira podelu suvereniteta", izjavila je Silvana Boneva, poslanik VMRO–DPMNE.


Ona je izjavila da je novi zakon u sukobu sa odredbama makedonskog ustava koje se odnose na suverenitet zemlje. "Zakonom se takodje krse odredbe Ohridskog mirovnog sporazuma o zastavama, jer se tamo kaze da (druge, lokalne) zastave mogu biti isticane ispred opstinskih zgrada, ali ne i ispred drzavnih institucija.


"Isticanje etnicke zastave, zastave druge zemlje, ispred drzavnih institucija znaci da svoj suverenitet delimo sa tom zastavom i zemljom koju ona predstavlja." Istrazivanja javnog mnjenja pokazuju da je ovaj potez vlade nepopularan. Jedno istrazivanje sprovedeno krajem juna pokazalo je da se vise od 63 odsto ispitanika protivi promeni.


Eksperti su se ukljucili u debatu i izneli svoje sumnje u vezi sa zakonitoscu i impliciranim gubitkom suvereniteta. "Nijedna druga zemlja na svetu ne dozvoljava koriscenje zastave strane zemlje na takav nacin", izjavila je Gordana Siljanovska, profesor prava i lokalni strucnjak za drzavnu upravu. "Zastave stranih zemalja ne mozete videti cak ni u konfederalnim zemljama kao sto je Svajcarska. U Sloveniji, madjarska i italijanska manjina imaju pravo da koriste sopstvene zastave, ali samo lokalno i za vreme praznika."


"Zastava je simbol drzavnosti i suvereniteta", izjavio je Trajan Bendevski, profesor medjunarodnog prava, za dnevnik Vreme. "Ako se strana zastava zavijori unutar granica neke zemlje, to znaci da je suverenitet te zemlje doveden u pitanje.


"Zamislite da se u SAD isticu zastave Portorika ili Meksika."


Sukobi oko koriscenja zastava u Makedoniji imaju dugu predistoriju. Albanska manjina, koja cini priblizno cetvrtinu populacije, pridaje veliki znacaj pitanju da li moze, ili ne, da javno istice svoje simbole.


Tokom 1997, sukob oko nedozvoljenog isticanja albanskih zastava na zgradama opstina doveo je do sukoba sa policijom u pretezno albanskim gradovima Tetovu i Gostivaru, na zapadu Makedonije. Policija je pretukla i uhapsila desetine ljudi, a gradonacelnici oba grada su neko vreme proveli u zatvoru. Nakon sto je parlament pokusao da resi ovaj problem tako sto je 1997. godine dozvolio etnickim zajednicama da koriste svoje zastave, ustavni sud je taj zakon proglasio neustavnim 1998. godine. Opozicija se nada da ce se isti scenario ponoviti i ovog puta.


Ali, cak i ako njihove zelje budu ispunjene, ovaj problem nece nestati. Zakon je integralni deo sireg paketa zakonskih promena koje cine Ohridski mirovni sporazum, koji je postignut uz pomoc zapadnih zemalja.


Svaki pokusaj da se ublaze ili izbegnu odredbe sporazuma kojim je okoncan ogorceni etnicki sukob iz 2001. godine izazvace protivljenje ne samo Albanaca nego i zapadnih sila, a njihova podrska je od kljucnog znacaja za napredovanje Makedonije ka clanstvu u Evropskoj uniji.


Siljanovska je izjavila da ne zeli da spekulise na temu ishoda inicijative za donosenje sudske odluke, ali ne krije kakvu presudu ocekuje.


"Ako je ovo Ustavni sud od intregriteta i ako postuje odluke svojih prethodnika, onda ocekujem da ce zastititi Ustav i zakone, a ne vladu", izjavila je ona.


Vlada je, s druge strane, uverena da se sud nece usuditi da direktno dovede u pitanje odredbe Ohridskog mirovnog sporazuma.


Premijer Buckovski kaze da su napadi opozicije alarmisticki i da su zasnovani na pogresnim premisama.


"U svakom slucaju, makedonska zastava ce stajati pored tih (lokalnih) zastava", kaze on. "Teritorijalni integritet Makedonije nece biti kompromitovan."


Boris Georgievski je novinar dnevnika Utrinski Vesnik.