Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Zakon o terorizmu predstavlja 'monstruoznu opasnost'

Novi Zakon o terorizmu u Srbiji pogodice samo srce gradjanskih sloboda i ugusiti poslednje tragove demokratije u zemlji.
By Slobodan Vucetic

Nemocan da nadje izlaz iz duboke ekonomske, socijalne i politicke medjunarodne izolacije, rezim je u poslednje vreme posegao za sirokom primenom protivpravne represije.


U kombinaciji sa gasenjem i gusenjem nezavisnih medija i agresivnom medijskom "antiteroristickom" kampanjom, rezim pokusava da bukvalno utera strah u kosti svim gradjanima koji drugacije misle od vladarskog para.


Pri tome su za rezim glavni "unutrasnji neprijatelji fasisti i teroristi", podrivaci ustavnog poretka, niko drugi nego goloruki studenti i srednjoskolci, pripadnici pokreta "Otpor".


Njihova jedina, do sada otkrivena "teroristicka" aktivnost je lepljenje plakata sa natpisom "Otpor" sa nacrtanom stisnutom pesnicom (inace stari komunisticki simbol).


Posto do sada rezim nije uspeo da dokaze bilo koju od svojih tvrdnji o teroristickoj delatnosti studenata i djaka, smislio je paklenu ideju. Rec je o najavi hitnog donosenja zakona protiv terorizma u Srbiji, kojim ce se ovaj pojam, izgleda, vrlo siroko i "elasticno" definisati.


Iako se jos uvek ne zna sta ce sve sadrzati taj zakon, Zoran Balinovic, ministar pravde Srbije najavljuje da bi neko bio svrstan u teroristu "ne mora da izvrsi brutalno nasilje, vazna je njegova namena".


Preko drzavne televizije i medija uveliko se vrsi priprema javnosti o potrebi hitnog donosenja takvog zakona prema iskustvima zemalja u kojima je bilo ili i sada ima klasicnog i masovnog terorizma.


Ocigledno je da takvog terorizma u Srbiji nema.


Naravno, svaka drzava ima pravo i treba da se bori protiv terorizma na nacin koji je efikasan i adekvatan opasnosti po njega. Ali, ta borba mora biti u skladu sa ustavnim garancijama gradjanskih sloboda i prava u granicama ovlascenja izvrsne vlasti, posebno policije.


Namera rezima je da upotrebi ovaj novi "Zakon protiv terorizma" da ogranici slobode svojih gradjana. Po Ustavu, ratno i vanredno stanje moze biti proglaseno samo kada se steknu ustavni i zakonski uslovi. Jedino tada Savezna skupstina ili savezna vlada moze proglasiti ratno ili vanredno stanje.


U Srbiji ne postoje ustavni i zakonski razlozi i uslovi za uvodjenje vanrednog stanja. Nije doslo do "unutrasnjih nemira vecih razmera kojima se nasiljem ugrozava ustavni poredak zemlje", kako kaze cl.4 Zakona o odbrani.


Ako Milosevicev rezim donese takav zakon, on ce biti suprotan Ustavu SRJ i Ustavu Srbije u delu koji garantuje osnovne gradjanske slobode i prava.


Jedna grupa rezimskih funkcionera iz oblasti pravosudja u Srbiji, vec je preko drzavnih medija najavila mogucnost ogranicenja pojedinih osnovnih gradjanskih sloboda i prava, pri cemu se kao kriterijum i pravni osnov ne navodi Ustav vec visi interesi i hitna potreba zastite drustva i gradjana od navodnog terorizma.


Najavljeno povecanje ovlascenja policije u pretkrivicnom postupku, ogranicenja odbrane okrivljenog i uvodjenje skracenih sudskih postupaka, bili bi u gruboj suprotnosti sa Ustavom SRJ, cak i sa saveznim Zakonom o krivicnom postupku, iako potice iz Titovog vremena.


Uostalom, i sadasnja ovlascenja policije prema Zakonu o krivicnom postupku, ne samo da su ogromna, vec su i neustavna (policijski pritvor od 72 sata bez prava na branioca).


Veoma su ucestala pozivanja "politicki nepodobnih" gradjana u policiju na tzv. informativne razgovore nisu zasnovana ni na Ustavu ni na zakonu.


Pominje se i mogucnost uvodjenja jednog, zaista, pravno i moralno monstuoznog resenja u buducem zakonu. To je legalizacija koriscenja kao dokaznog sredstva u krivicnom postupku, policijskih prislusnih traka, na koje ce tajno (na osnovu sudske odluke ili bez nje) biti snimani telefonski razgovori "opasnih gradjana".


To automatski otvara neslucene mogucnosti ne samo krsenja ustavnog prava na privatnost, vec i direktnih montaza, tajno i nezakonito napravljenih tonskih snimaka iz raznih perioda (pre donosenja antiteroristickog zakona) kao i izvlacenja iz konteksta snimljenog razgovora pojedinih recenica i reci radi montiranja "dokaznog materijala".


Najavljuje se i pravo policije da bez sudskog resenja i dva svedoka, upada u privatne stanove kad god proceni da je na tragu neke "osnovane sumnje" da neko, navodno, sprema teroristicko delo.


Ustav SRJ (cl.31), kao i Ustav Srbije, dozvoljava ulazak policije u privatni stan bez sudskog resenja i dva svedoka samo "ako je to neophodno radi neposrednog hvatanja ucinioca krivicnog dela ili radi spasavanja ljudi i imovine, na nacin predvidjen saveznim zakonom".


Ne treba se iznenaditi ako bilo kakva javna (i privatna) kritika rezima i njegovih funkcionera bude proglasena za terorizam, ili ako se zabrane svi javni skupovi odnosno okupljanja na jednom mestu vise od pet gradjana, sem ako su clanovi vladajucih partija.


Time bi bio ostvaren "demokratski ideal" rukovodstva JUL-a. Iz izjave ministra pravde Srbije i njegovih kolega moglo bi se naslutiti da on i njegova partija veoma ceznu za zakonskim resenjem po kome bi specijalne sudove za borbu protiv terorizma formirala Vlada Srbije. Sudije za prekrsaje, koje, inace, imenuje Vlada Srbije, a koji su, po revnosti u izricanju drakonskih kazni nezavisnim javnim glasilima, zasluzili takvu cast i poverenje.


Prema najnovijoj informaciji, antiteroristicki zakon sprema se i u Federaciji, kako bi se legalizovalo hvatanje "terorista" i u Crnoj Gori.


Najzad, o zastrasujucem sadrzaju buduceg zakona najbolje govori i to sto se za njegovo donosenja ne zalaze cak ni Vojislav Seselj, doskora u Srbiji vodeci i dokazani protivnik demokratije, gradjanskih sloboda i prava.


Slobodan Vucetic, pre nego sto je otpusten pre sest meseci, bio je sudija Ustavnog suda Srbije. Ova verzija pravne analize prvo se pojavila u dnevnim novinama "Blic".