Zahtevi da se oforme antiromske milicije neprijatni za Bugarsku
Poziv visokih predstavnika sindikata da se osnuju naoruzane milicije koje ce se boriti protiv kriminala u romskoj zajednici dovodi u pitanje reputaciju tolerantnosti koju je zemlja do sada imala.
Zahtevi da se oforme antiromske milicije neprijatni za Bugarsku
Poziv visokih predstavnika sindikata da se osnuju naoruzane milicije koje ce se boriti protiv kriminala u romskoj zajednici dovodi u pitanje reputaciju tolerantnosti koju je zemlja do sada imala.
U zapustenoj uskoj ulicici, koja je i glavna ulica u Konjovici, romskoj cetvrti u srcu Sofije, voda curi iz napukle vodovodne cevi i pravi male reke i prljave bare na trotoaru koji se raspada.
Stanovnici ovog dela bugarske prestonice pripadaju najprikracenijoj etnickoj zajednici u zemlji. Oni su verovatno i zajednica od koje se najvise strahuje – toliko, da su uticajni predstvanici sindikata nedavno zahtevali osnivanje paravojnih grupa koje bi se suprotstavile njihovim navodnim kriminalnim radnjama.
"Kriminal je medju Romima poprimio epidemijske razmere", izjavio je 10. avgusta Konstantin Trencev, lider Podkrepe, jednog od dva najveca sindikata u Bugarskoj.
Tvrdeci da je policija nemocna u borbi sa ovom "epidemijom", izjavio je da Bugari treba da formiraju novu "organizaciju na nivou drzave" koja ce se suprotstaviti talasu kriminala.
Izjava koju je dao Trencev, mada odmah osudjena kao rasisticka od strane grupa koje se bore za ljudska prava, pokrenula je nezapamcenu javnu debatu u zemlji koja se obicno ponosila svojom istorijskom tolerancijom prema etnickim i verskim manjinama.
U cilju odbrane romskih prava, nekoliko organizacija za ljudska prava potpisalo je deklaraciju kojom se osudjuje izjava Trenceva, javno su istupale protiv takvih poziva i pozvali drzavnog tuzioca da istrazi ovaj slucaj, tvrdeci da ova izjava podstice rasnu mrznju.
Cini se da su Romi, koji se nalaze u sredistu debate, najmanje zabrinuti. "Trencev je rekao da Romi ne placaju struju, dok Bugari placaju", izjavio je jedan pedesetogodisnjak iz Konjovice, koji, izgleda, nije obavesten o tome sta je Trencev tacno rekao.
Nesto dalje niz ulicu, jedan mladji covek, okruzen gomilom dece, samo je slegao ramenima kada smo ga pitali o zahtevima koje je dao Trencev, i potom nestao u neobicnom sklonistu napravljenom uglavnom od tabli zardjalog lima.
Uprkos prikracenosti, Konjovica se se smatra jednim od bogatijih romskih stanista u Bugarskoj, jer se nalazi tako blizu centra prestonice. Nekoliko skromnih kuca od cigle uzdizu se izmedju uglavnom sklepanih gradjevina, od kojih su mnoge kombinacija drvene ograde i satora.
Mada se nalazi tako blizu centra javnog zivota, neromi retko prolaze kroz ovaj kvart, koji je od ostatka grada odvojen sirokim bulevarom, obnovljenom pravoslavnom crkvom i velikom, deprimirajucom zgradom u kojoj se nekada nalazila vazna drzavna firma.
I u Konjovici su se stvari u poslednje vreme promenile na bolje, bar u poredjenju sa stanjem od pre deset godina, kada su na ulicama bila brda djubreta, sa ograda su visili prljavi tepisi, a iz malih prljavih dvorista na ulicu su virili magarci.
Od tada su grupe koje se bore za prava Roma i druge nevladine organizacije izvrsile pritisak na vlasti i drustvo da preduzmu mere za bolju integraciju Roma u javni zivot. To je jedan od razloga zasto je je poziv za formiranje naoruzanih milicija koji je uputio Trencev izazvao toliko burnih reakcija.
Talas zlocina medju Romima o kojem se ovde govori prvenstveno je povezan sa jednim skorasnjim slucajem, u blizini grada Samokov, kada su Romi prebili petoricu sumara koji su pokusali da ih sprece u nezakonitoj seci sume.
Ali, dok su nevladine organizacije i borci za ljudska prava sasvim ocekivano osudili pozive da se formiraju paravojne formacije, ovaj sukob je otkrio zabrinjavajucu popularnost koju u siroj javnosti uzivaju ideje koje zastupa Trencev.
Osim sto je zadobio podrsku male nacionalisticke stranke VMRO i drugih radikalnih nacionalistickih grupa, Trencev je izgleda stekao i siru, mada nezvanicnu podrsku javnosti u kojoj raste zabrinutost zbog velicine i stanja etnickih manjina u zemlji.
Tacna brojnost ovih grupa, koje predvode Turci i Romi, tim redosledom, nije poznata. Prema popisu iz 2001. godine, Romi su cinili 4,6 procenata stanovnistva Bugarske, koja broji 7,5 miliona stanovnika. Ali, prema nezvanicnim procenama, stvarna brojka je veca, i bliza je vrednosti od 10 procenata, odnosno 750.000 ljudi.
Ono sto se pouzdano zna jeste to da Romi zive u losijim uslovima nego vecina Bugara, da su pogodjeniji nezaposlenoscu i da su slabo obrazovani.
Prema podacima Svetske banke, sedamdeset procenata Roma u Bugarskoj bilo je nezaposleno 2003. godine (mada mnogi rade na crno, u sivoj ekonomiji). Nevladine organizacije specijalizovane za obrazovanje procenjuju da je pocetkom devedesetih godina samo dva procenta populacije Roma u Bugarskoj imalo srednje obrazovanje.
Vladin izvestaj iz jula 2003. baca dodatno svetlo na zivot u romskom getu, koji uglavnom cine neplanski gradjene i potencijalno nebezbedne zgrade, za koje nisu obezbedjene komunalne usluge i infrastruktura. U izvestaju se navodi da do 80 procenata ovih zgrada cine nezakonito podignute gradjevine koje ne ispunjavaju ni osnovne uslove bezbednosti.
Pod pritiskom uskladjivanja sa EU standardima, Sofija je usvojila veliki paket zakona kojima treba da se smanji ovaj jaz, ali rezultati se jos ne vide, posto su u pitanju uglavnom dugorocne mere.
U medjuvremenu, u smislu segregacije, ili samosegregacije, jaz izmedju etnickih Bugara i Roma se ne smanjuje. Evropa nadzire ovaj problem. Prema izvestaju EU o Bugarskoj iz oktobra 2003, situacija Roma se "donekle popravila" u toj godini, s tim sto "diskriminacija u obrazovanju, na trzistu rada, zdravstvenoj zastiti i javnim uslugama i dalje postoji".
U jednom drugom izvestaju EU iz septembra 2003, na temu antidikriminacijskih mera koje se preduzimaju u zemljama koje su kandidati za clanstvo u EU, navodi se da u Bugarskoj postoji "ocevidna potreba da se resi problem predrasuda i diskriminacije u odnosu prema etnickim i verskim manjinama koji je prisutan u strukturama vlasti na razlicitim nivoima, u medijima i u citavom drustvu".
Bugarski mediji su bili spori u napustanju tradicije neizvestavanja o manjinama, ili izvestavanja samo o problemu kriminala medju Romima.
U istrazivanju stampanih medija u Bugarskoj, sprovedenom u periodu 2000-2001, zakljucuje se da je izvestavanje o Romima "zanemarljivog obima" i "koncentrisano na zlocin i bedu". Kao i da mu "nedostaje analiticki kontekst".
Priviknuta na takav neravnopravan tretman, romska zajednica kao da ne uocava nikakav problem u poslednjoj demonstraciji netolerantnosti. Ralica Seckova, iz Nacionalnog romskog centra sveti Djordje, izjavila je: "Mnogi od njih ni ne znaju (sta je Trencev izjavio). Mislim da su Bugari reagovali ostrije nego Romi."
"Ne mislim da ovde bilo ko zna za te izjave", izjavila je Nevena Madzarova, iz romske organizacije Dobra majka u selu Vardun, blizu Trgovista. "Ljudi svakog jutra izlaze na polja da beru maline. Nemaju vremena da citaju novine."
Ipak, skorasnji istupi Trenceva izvukli su na povrsinu predrasude koje su popularne u velikom delu bugarskog drustva. Duboko ukorenjeni stereotipi da su Romi lenji, nasilni i skloni krsenju zakona, u kombinaciji sa nadprosecnim prisustvom Roma u kriminalnim statistikama, ucinili su popularnom ideju da je citava zajednica odgovorna za postupke nekoliko kriminalaca.
Takav stav nema odjeka kod ozbiljnih politickih partija, koje listom promovisu politiku etnicke tolerancije, shvatajuci koliko je to vazno za imidz Bugarske u inostranstvu i njen ulazak u EU.
Ali javni diskusioni forumi u on-line medijima u zemlji otkrivaju drugaciji skup stavova. Mnogi su puni najtvrdjih rasistickih izjava. "Ovo je ciganska drzava. Odvratno je i prosetati ulicom. Svuda se vide Cigani koji gledaju oko sebe i pokusavaju nesto da ukradu", glasi jedna od tipicnih izjava na takvim forumima. Cigani "nisu ljudi prema nasem shvatanju ljudi" glasi druga. "Trencev nikoga ne napada. On samo izrazava misljenje mnogih."
Od 47 komentara o stavovima koje je izneo Trencev na web stranicama dnevnika Sega, nijedan se ne suprotstavlja ovom horu rasistickih izjava. Situacija na web stranicama Mediapool.bg i Dnevnik je tek neznatno drugacija.
Krasimir Kunev, iz Helsinskog komiteta u Bugarskoj, izjavio je da ovaj izliv rasizma narusava reputaciju Bugarske kao tolerantne zemlje. "Ono sto nas zaista brine jeste to sto ima tako malo drugacijih glasova. Vecina ljudi podrzava optuzbe koje je izneo Trencev", izjavio je on.
Neki veruju da su ovakvi stavovi u porastu, cak i medju bolje obrazovanima. "Nacionalizam, netolerancija, pa cak i rasizam sve su popularniji kod svake nove generacije studenata", izjavio je za IWPR jedan profesor univerziteta u Sofiji.
Kunev je izjavio da bio ono sto je rekao Trencev moglo ohrabriti skinhede ili stanovnike sela da predju u akciju. Romani Bah, organizacija koja zastupa prava Roma, tvrdi da su neki Romi vec bili prebijeni.
Bilo da je to istina ili ne, poklopac je podignut i otpocela je debata za koju mnogi u Bugarskoj veruju da bi bilo bolje da se nikada nije ni dogodila.
