ZAGREB ODBACUJE SEPARATIZAM BOSANSKIH HRVATA
Hrvatska vlada se distancirala od separatistickih ambicija bosanskih Hrvata.
ZAGREB ODBACUJE SEPARATIZAM BOSANSKIH HRVATA
Hrvatska vlada se distancirala od separatistickih ambicija bosanskih Hrvata.
Hrvatska vlada kritikovala je poziv bosansko-hrvatskih nacionalista za stvaranje treceg, hrvatskog entiteta u Bosni.
Kontroverzni referendum o ovom pitanju organizovala je Hrvatska demokratska zajednica Bosne i Hercegovine, HDZ BiH, na dan opstih izbora i izazvala ostru reakciju Zagreba.
U intervjuu za sarajevske novine “Dnevni Avaz”, hrvatski predsednik Stipe Mesic upozorio je da “bilo kakav pokusaj da se stvori nova struktura u Bosni znaci priznavanje rezultata etnickog ciscenja. Hrvatska je apsolutno protiv toga”.
Nakon povratka sa petogodisnjice obelezavanja Daytonskog sporazuma u Sjedinjenim Drzavama, Mesic je predlozio stvaranje ujedinjene bosanske armije, koja bi bila sastavljena od predstavnika sve tri nacionalne zajednice sa zajednickom komandom i jednim budzetom.
On je odbacio ambicije HDZ BiH kao “zavaravanje”.
U zvanicnim krugovima vise nikome ne pada na pamet da podrzava bilo kakvu “bosansku avanturu”. Ove godine vlada je obecala 33 miliona dolara pomoci bosansko-hrvatskoj zajednici sto je tek polovina sume koju je dobijala za vreme vladavine Franje Tudjmana.
U toku desetogodisnjeg boravka na vlasti, Tudjman je, poput Slobodana Milosevica u Jugoslaviji, imao nameru da prisvoji delove teritorije Bosne u okviru “Velike Hrvatske”. Medjutim, podrska hrvatske javnosti takvoj politici znacajno je opala u toku prosle godine. Aktivnosti nacionalistickih bosansko-hrvatskih politicara tumace se kao staromodni ili poslednji pokusaji te partije da sacuva uticaj.
U Hrvatskoj su gradjani preokupirani sopstvenim problemima: poboljsanjem katastrofalne ekonomske situacije, promenama Ustava kojima se jaca parlamentarni politicki sastav i stavljanjem pod nadzor podivljalih obavestajnih sluzbi.
Javnost u Hrvatskoj nije pridala znacajniju paznju HDZ-ovom referendumu. Nezainteresovanost za referendum i za rezultat opstih izbora u susednoj drzavi, zasigurno je pokazatelj politickog sazrevanja.
Radikalni nacionalisti u Hrvatskoj, iako predstavljaju manjinu, jos uvek su aktivni uprkos izbornom porazu HDZ, pocetkom 2000.godine. Njihove novine, “Slobodna Dalmacija”, potenciraju upravu temu Bosne i tamosnjih Hrvata.
U specijalnom dodatku za Bosnu, ova novina objavila je intervjuu sa vodjom HDZ BiH, Antom Jelavicem koji je napao Mesica zbog njegove podrske celovitoj Bosni.
“Mesica molimo da se vise ne mesa u poslove nase drzave”, rekao je Jelavic. Ovaj komentar jasno pokazuje apsurdnu situaciju u kojoj se sada nalazi HDZ BiH. Godinama je ova stranka radila po izricitim nalozima Zagreba na razbijanju Bosne i pripajanju njene teritorije Hrvatskoj. Sada se ova partija zalaze za separatizam I u svadji je sa sluzbenom Hrvatskom.
Medjutim, malo je verovatno da ce HDZ BiH poci za rukom da stvori etnicki homogenu drzavicu Herceg-Bosnu. Vecina Hrvata veruje da ce se Bosna razvijati u pravcu gradjanske drzave. Koliko ce trajati ovaj proces zavisi od spretnosti medjunarodne zajednice kojoj se upucuju brojne kritike.
Mnogi posmatraci verovali su da ce sa Tudjmanovom smrcu i izbornim porazom HDZ na opstim izborima u Hrvatskoj oslabiti podrska bosansko-hrvatskim nacionalistima.
U stvari, desilo se obrnuto. Nepotvrdjeni rezultati izbora odrzanih 11. novembra ukazuju na uverljivu pobedu HDZ u vecini krajeva gde zive Hrvati.
Hrvatski zvanicnici uglavnom krive medjunarodnu zajednicu i niz njenih losih politickih procena za pobedu HDZ i Srpske demokratske stranke, SDS, u Republici Srpskoj.
Kao primer lose procene Stipe Mesic navodi izmenu izbornih zakona uoci izbora. HDZ BiH tvrdi da novi sistem daje prednost vecinskom muslimanskom stanovnistvu. Hrvatski ministar spoljnih poslova, Tonino Picula, pozvao je medjunarodnu zajednicu da “nekim nepromisljenim potezom” dodatno ne pogorsava stanje.
Medjutim, 17. novembra zapadni zvanicnici oduzeli su zastupnicki mandat desetorici HDZ-ovih poslanika kao kaznu za organizovanje referenduma na dan opstih izbora.
Piculino ministarstvo kritikovalo je ovu zabranu, upozorivsi da ce ona dovesti do stvaranja nepotrebnih zategnutih odnosa sa HDZ BiH sto ce dodatno da utice na homogenizaciju Hrvata u Bosni. Ova stranka preti da ce bojkotovati bosanske institucije ukoliko se sprovede ova zabrana.
Politicki analiticar Mirjana Kasapovic kaze da medjunardona zajednica naivno veruje da se promene u zemljama bivse Jugoslavije odvijaju mehanicki po obrazcu domino ucinka: da je pad Tudjmanova rezima u Hrvatskoj automatski uticao na propast Milosevica, a da je jedno i drugo dovoljan uslov za slom nacionalista u Bosni.
“Takvo glediste previdja duboke strukturne-socijalne, politicke, kulturne i psiholoske razlike izmedju te tri zemlje”, naglasava Kasapovic.
Ona prebacuje medjunarodnoj zajednici sto u resavanju bosanske krize sve vreme bezi od kljucnog pitanja: postoji li uopste temeljni konsenzus vecine pripadnika triju konstitutivnih etnickih zajednica da zele ziveti u Bosni?
Zapadni akteri ne usudjuju se da pristupe tom pitanju, a sama pomisao na raspisivanje referenduma o njemu izaziva strah od novog raspada zemlje u cije je krhko jedinstvo ulozeno toliko medjunarodnog truda i dolara u toku proteklih pet godina.
Toni Gabric je novinar Feral Tribuna
