Za masakr na Markalama su odgovorni bosanki Srbi, tvrdi sudski veštak

Berko Zečević, stručnjak za eksplozivne naprave koji je istraživao incident na sarajevskoj pijaci Markale, kada je jedna granata ubila 68 i ranila 144 ljudi, tvrdi da je ona morala da bude ispaljena sa pozicije bosanskih Srba. Ovakav njegov zaključak ja obrazložen u izveštaju koga je naručila kancelarija tužilaštva, i koji je unesen je u dokazni materijal danas, kada se autor studije pojavio da svedoči pred Međunarodnim sudom.

120-milimetarska granata koja je 5. februara 1994. pala na pijacu i prouzročila takav užas je od prvog dana predmet oštre rasprave. U prvi čas su članovi Zaštitnih snaga UNPROFOR-a rekli da je projektil ispaljen sa pozicija koje je držala bosanska vlada. Iz toga su neki zaključili da je bosanska Vlada granatirala vlastite civile da bi sebe prikazali kao žrtve srpske agresije i da bi tako obezbedili međunarodne simpatije, a kasnije i vojnu intervenciju u svoju korist. Kasniji, detaljniji izveštaj UNPROFOR-a je ukazao na grešku u proračunima u prvom izveštaju. Ali, i kada su ispravili grešku, autori izveštaja su rekli da ne mogu sa sigurnošću da tvdre odakle je ispaljena granata.

Gospodin Zečević je rekao da je, kada je na televiziji čuo da vlasti ne mogu da utvrde poreklo granata, odlučio da ponudi istražnom sudiji svoje stručne usluge. Radeći sa dvojicom kolega, utvrdio je pravac iz koga je granata ispaljena, i uspeli su da svedu na šest broj mogućih lokacija. Od tih šest, pet je na dan incidenta bilo pod kontrolom vojske bosanskih Srba, a jedna je bila pod kontrolom Armije Bosne i Hercegovine. Bosanska lokacija je bila u vidokrugu UNPROFOR-a, koji je mogao da garantuje da tog dana odatle nije bio ispaljen ni jedan projektil. Krilo stabilizatora granate koje je nađeno na mestu eksplozije je moglo da bude proizvedeno u jednom od dva pogona, koja su oba bila pod kontrolom bosanskih Srba. Na osnovu ovih proračuna i drugih tehničkih informacjia, Zečević je zaključio da je granata morala da bude ispaljena sa pozicija koje je kontrolisala Vosjka Republike Srpske.

Iako su Zečevićevo iskustvo i stručnost zaista impresivni, optuženi je stavio pod pitanje njegovu objektivnost, s obzirom na to da je radio za Armiju B-H do malo pre masakra na Markalama. Zečević je insistirao da je izveo stručnu i objektivnu analizu, koju podržavaju činjenice i proračuni čiju valjanost može da potvrdi svaki stručnjak za eksplozive. Dodao je da je prestao da sarađuje sa Armijom B-H u julu 1993. Pre toga je 17 godina radio u odeljenju za istraživanje i razvoj u jednoj velikoj fabrici municije u Bosni, koja je bila deo vojnog kompleksa JNA. Kada se JNA raspala, sistem je bio promenjen i Zečević ga je napustio.

Raniji svedok tužlaštva, bivši oficir Ujedinjenih naroda Dejvid Houland (David Howland), je na sudu izjavio da istraživači UN-a nisu mogli sa opsolutnom sigurnošću da utvrde sa čije je pozicije doletela baš ta granata koja je pala na Markale, ali je napomenuo da se iz dokumentacije UN-a vidi da je gotovo 100% granata koje su pale na bosansku stranu ispaljeno sa teritorije koju je kontrolisala VRS. On je takođe rekao da, iako su u nekim slučajevima naveli VRS da pucaju na civilne ciljeve, borci Armije B-H nisu nikada pucala na vlastite civile.

U toku unakrsnog ispitivanja, Milošević je pročitao deo pisanog mišljenja sudije Nieto-Navie koji se u suđenju Galiću nije složio sa većinom svojih kolega u veću, jer je smatrao da tužilaštvo nije dokazalo izvan svake sumnje da su snage bosanskih Srba odgovorne za masakr na Markalama. Sudija je citirao službeni zaključak specijalnog istraživačkog tima Saveta bezbednosti da 'nema dovoljno fizičkih dokaza za [definitivan] zaključak da je bilo koja od strana ispalila granatu.' Kao što je napomenuo sudija Mej, radi se o mišljenju jednog sudije -- ništa više. Mej je mogao još da doda i da su većina sudija u predmetu Galiću, nakon analize izveštaja i razgovora sa stručnjacima i očevicima, zaključili da nema razloga da se sumnja da je granatu isplaila VRS.

Zaključci iz suđenju Galiću ni na koji način ne obavezuju sudije koje sude Miloševiću. Oni, kao i njihove kolege u drugim predmetima, moraju samostalno da analiziraju dokaze i analize koje će u toku suđenja da im predoče tužioci i odbrana, i da na osnovu svega donesu vlastiti zaključak.

Zečević je takođe svedočio da je znatni deo municije koja je ispaljena na Sarajevo bio napravljen u fabrikama u Srbiji. Zaključak je zasnovan na osnovu analize neeksplodiranih projektila koji su pali na Sarajevo. Tužioci su predočili niz dokumenata iz kojih se vidi da su JNA-VJ i Armija Republike Srpske zauzeli i prilagodili svojim potrebama fabriku u kojoj je svedok nekada radio i druga vojna postrojenja bivše savezne armije. Srbjia i JNA-VJ su dostavljale oružje, municiju i sirovine bosanskim Srbima, čime su kršili embargo na izvoz oružja koje su nametnuli Ujedinjeni narodi. Kao što je rekao gospodin Zečević: 'To znači da je zemlja [Srbija i SRJ] direktno učestvovala u ubijanju nenaoružanih civila.' Dokumenti, zajedno sa Zečevićevim svedočenjem, dodatno potvrđuju tvrdnju tužilaštva da je Srbija podržavala RS koja je ratovala sa Vladom B-H.

Tužioci su već dosta davno uspeli da dokažu da je Srbija snabdevala bosanske Srbe oružjem i vojnom opremom bez koje oni ne bi mogli da ratuju. Miloševiću neće biti lako da opovrgne te dokaze.