Vojvodjanski Madjari traze teritorijalnu autonomiju

Wednesday, 5 October, 2005

The link has been copied

IWPR Balkans

Smatra se da se iza njega krije ili pokusaj partije da ucvrsti poziciju medju birackim telom, ili taktika da sa maksimalistickog polazista udje u pregovore o nekim drugim ustupcima za manjine, dok traje izrada novog ustava Srbije.

Savez Vojvodjanskih Madjara, SVM, najjaca partija Madjara trazi da buduci Ustav Srbije dozvoli mogucnost osnivanja teritorijalne autonomije na podrucju najmanje pet opstina, gde nacionalne manjine cine ili apsolutnu ili relativnu vecinu. U multietnickoj Vojvodini samo Madjari ispunjavaju uslove za ovakvo teritorijalno organizovanje.

Partija zeli da ove mikroregije imaju zakonodavnu i izvrsnu vlast, a jezik manjine bio bi izjednacen sa srpskim; zaposleni u organima vlasti bi morali znati oba zvanicna jezika i u njima bi se morao striktno uvazavati nacionalni sastav stanovnistva.

Iako zahtev nije izazvao medjuetnicke tenzije, opste su procene da Inicijativa nema buducnost, jer za nju nema spremnosti u velikim srpskim partijama, kako u Beogradu tako i u Vojvodini; tri koaliciona partnera SVM su ili otvoreno protiv ili ne signaliziraju podrsku, Vlada Republike Madjarske cuti, dok SVM ne uziva podrsku ni svih Madjara u Vojvodini.

Vojvodina je severna pokrajina u Srbiji, u kojoj zivi vise od dvadeset nacija. Dve trecine stanovnistva je srpsko, dok Madjari cine oko 13 odsto stanovnistva. Vecina Madjara je skoncentrisana na severu Vojvodine, dok je 40 odsto raseljeno po drugim gradovima ili izolovanim selima oko vecih centara.

SVM je u vladajucoj koaliciji u Vojvodini, zajedno sa Demokratskom strankom, DS, Ligom Socijaldemokrata Vojvodine, LSV, koja se zalaze za veliki stepen autonomije Vojvodine i populistickim Pokretom “Snaga Srbije” Bogoljuba Karica. U parlamentu Srbije SVM nema poslanike, jer koalicija u kojoj je imao izborni nastup nije presla cenzus na izborima u decembru 2003.

SVM ima odlucujucu ulogu u Nacionalnom savetu Madjara, telu koje je u protekle dve godine skoro u potpunosti preuzelo kontrolu nad medijima na madjarskom jeziku u Vojvodini, sto cesto izaziva otpore u samom nacionalnom korpusu Madjara.

Platforma sa kojom je SVM izasla u javnost njen je predlog za resenja unutar buduceg ustava Srbije, cija izrada traje vec pet godina. Jedan od vaznih razloga odlaganja donosenja ovog ustava je buduci stepen autonomije Vojvodine, oko kojeg nema saglasnosti niti u samoj Vojvodini, niti u Srbiji.

Predlozena teritorijalna autonomija docekana je sa odbojnoscu, ili otvorenim protivljenjem velikih srbijanskih partija sklonih da ovakve zahteve tumace kao teritorijalnu aspiraciju i prvi korak ka secesiji.

Najjaci protivnik je ultranacionalisticka opoziciona Srpska radikalna stranka, SRS, koja je ubedljivo najpopularnija stranka i u Vojvodini i u Srbiji i koja je na vlasti u mnogim gradovima Vojvodine, pa i u glavnom gradu, Novom Sadu. To je i pojedinacno najjaca stranka koja ima skoro trecinu poslanika u parlamentu Srbije. Vodi je Tomislav Nikolic, zamenik predsednika te stranke Vojislava Seselja, kome se upravo sudi pred Haskim Tribunalom.

Nikolic u izjavi novosadskom listu “Dnevnik” od 15. jula 2005. kaze da cak ni autonomne pokrajine ne treba da postoje, a kamoli “multietnicka teritorijalna samouprava”.

Za inicijativu SVM nemaju simpatije ni protivnici radikala, demokrate, koje predvodi proevropski Boris Tadic, predsednik Srbije.

Oni ne zele da vide nove teritorijalne organizacije unutar Vojvodine, a Dusan Petrovic, sef poslanicke grupe DS-a u parlamentu Srbije i clan Odbora za ustavna pitanja izjavio je za novosadski «Dnevnik» da je pokrajina dovoljan okvir za ostvarivanje manjinskih i gradjanskih prava.

Kostunicina DSS se do sada uzdrzala od komentra.

Osim velikih stranaka iz Beograda, podrsku ovoj inicijativi ne pruzaju ni koalicioni partneri SVM na regionalnom nivou – u Vojvodini.

Pokrajinski odbor Demokratske stranke, za sada odbija da komentarise u javnosti ovaj predlog, a cutanje se tumaci kao neslaganje s njim, ali i kao nevoljnost da se kvare koalicioni odnosi u pokrajini, ako bi se to javno reklo. Liga Socijaldemokrata Vojvodine, drugi koalicioni partner SVM, bila je najjasnija u protivljenju.

Emil Fejzulahi, clan Predsednistva LSV je protiv toga da nacionalne manjine imaju teritorijalne autonomije. On za BIRN kaze: «Mi smatramo da je Vojvodina kao okvir idealna za ocuvanje i unapredjenje nacionalnog identiteta»

Inace, SVM nije protiv prosirivanja autonomije pokrajine Vojvodine. Stavise, SVM, zajedno sa svojim koalicionim partnerima u pokrajinskoj administraciji, trazi da buduci ustav Srbije sadrzi garanciju za vece nadleznosti Vojvodine, kao sto su zakonodavna i izvrsna vlast i ubiranje poreskih prihoda.

Iako se u srpskim politickim krugovima, kao i u madjarskom nacionalnom korpusu u Vojvodini, uvek osluskuje sta kaze vlada susedne Madjarske, ona do sada nije reagovala na ovaj predlog.

Uz vec izneto, treba imati u vidu i to da SVM ne podrzavaju svi vojvodjanski Madjari.

Iako je na poslednjim lokalnim i pokrajinskim izborima iz septembra 2004. godine, SVM dokazala da je mnogo jaca od drugih nacionalnih stranaka Madjara, taj uticaj je slabiji u odnosu na period 2000-2004, kada kao clan koalicije DOS, koja je tada bila na vlasti u Srbiji, kontrolisala sedam od ukupno pedesetak vojvodjanskih opstina.

Na izborima u septembru 2004. SVM je izgubila vlast u tri opstine sa madjarskom vecinom, u Adi, Kanjizi i Coki. Dozivela je tezak poraz u Beceju, gradicu u kojem Madjari cine polovinu stanovnistva, a jedva je ocuvala lokalnu vlast u svom sedistu, Subotici.

Znacajan deo Madjara ne glasa za madjarske nacionalne partije, vec za stranke gradjanske orijentacije. Gradjanski orijentisani Madjjari, otuda, vide ovu incijativu kao pokusaj SVM da poveca svoju popularnost, igrajuci na nacionalnu kartu, i da se zato predstavlja kao ekskluzivni zastitnik svih Madjara u Vojvodini.

Madjar, Viktor Kovc iz Ade kaze: Mislim da je ovo novi pokusaj SVM-a da uspostavi politicki monopol u svim naseljima u kojima zive Madjari, iako je na poslednjim izborima izgubila, a da bi osigurala svoj „nezamenljivi” politicki uticaj u regiji.

On dodaje: Po meni je vreme za integracije, da Vojvodina jedinstveno nastupi protiv Vlade u Beogradu u borbi za veci stepen pokrajinske autonomije, a nikako da se zalaze za separatizam.

L.Gy., privatni biznsismen iz Ade, Madjar koji je zeleo da ostane anoniman procenjuje: «Ovaj predlog je samo san. Vec na prvi pogled se vidi da nije prihvatljiv, jer ako bi nama, Madjarima, dodelili ova prava, onda bi morali i Bosnjacima u Sandzaku, a to bi bila suvisna politicka avantura u koju ne bi usle u Srbiji cak ni stranke demokratskog usmerenja».

I on deli misljenje Kovca da bi SVM postigao mnogo vise kad bi zajedno sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine i Demokratskom strankom trazio autonomiju Vojvodine, ili bi se barem zalozio za jace lokalne samouprave, pa makar i na nivou cele Srbije.

Ima, medjutim, i Madjara koji bi inicijativu podrzali, ali smatraju da su male sanse za njen uspeh.

Laura Kovc, novinarka iz Subotice na primer, prizeljkuje takvu autonomiju, ali smatra da politicka klima u Srbiji ne omogucava da se ona ostvari u skoroj buducnosti.

Mnogi otvaraju pitanje i sta bi bilo sa 40 odsto Madjara u Vojvodini koji zive van podrucja koja bi mogla uci u zamisljenu teritorijalnu samoupravu.

Emil Fejzulahi (LSV) povodom toga kaze: «Tek nesto vise od polovine Madjara u Vojvodini zivi u tih pet opstina na severu Backe, pa bi ona druga polovina bila u neravnopravnom polozaju, kao sto bi i pripadnici drugih naroda bili u neravnopravnom polozaju na teritoriji te regije».

Imajuci u vidu siroko neraspolozenje prema toj incijativi, mnogi se pitaju sta stoji iza nje.

Anonimni funkcioner SVM-a i sam priznaje da ne ocekuje da ce predlog o teritorijalnoj autonomiji imati prodju u danasnjoj Srbiji, ali smatra da je zbog procesa promene ustava pravo vreme da stranka aktualizuje i ovaj deo svog politickog programa.

Moguce je da SVM, u stvari, kazu analiticari, «tvrdi pazar», tj. ulazi sa maksimalistickim zahtevima u neke buduce pregovore o Ustavu Srbije, a da bi ostvario ostale svoje zahteve vezane za ustav, cije ubrzano donosenje zahteva i Evropska unija.

U te zahteve, izmedju ostalog, spada da Ustav Srbije garantuje: proporcionalnu zastupljenost manjina u organima vlasti i administraciji; zabranu organizovane promene nacionalnog sastava stanovnistva; da se oblasti tradicionalno i znacajno naseljene manjinama ne komadaju pri definisanju izbornih i administrativnih okruga; priznanje jednakopravnosti u sluzbenoj upotrebi jezika manjine i srpskog jezika; parlamentarnu zastupljenost autenticnih predstavnika nacionalnih manjina i dr.

To su teme oko kojih se ocekuje da se vodi dijalog i postigne kompromis.

I predsednik SVM Jozef Kasa i njegov savetnik Tams Korhec su naglasili da svoj predlog ustavnih resenja koja se odnose na zastitu manjinskih prava ne smatraju ultimatumom, vec da im je cilj dijalog.

Korhec, koji je autor predloga te stranke, za BIRN podseca da je sada vreme za ove zahteve, jer je izrada ustava na dnevnom redu, a od Evropske unije se ispoljava jasno ocekivanje da Srbija najzad dobije moderan ustav.

Ako se izuzme maksimalisticki zahtev za teritorijalnom autonomijom, ostaje jos dosta toga u platformi o cemu bi se dalo pregovarati i postici kompromis.

Imre Sebescen, vlasnik internet news portala, ne iskljucuje mogucnost da ce jednom zahtev za teritorijalnom autonomijom Madjara biti ostvariv. On procenjuje da je vec sada moguce postici kompromis o nekim drugim zahtevima sa vlastima u Srbiji.

«Nesto od svojih zahteva ce SVM sigurno ostvariti, jer Srbiji predstoji decentralizacija» - zakljucuje on.

Atila Marton je redovni saradnik BIRN-a iz Novog Sada