Vojvodjanska opozicija planira obazrivu kampanju
Opozicione partije Vojvodine zude za promenom, ali se pribojavaju prevelikih zahteva.
Vojvodjanska opozicija planira obazrivu kampanju
Opozicione partije Vojvodine zude za promenom, ali se pribojavaju prevelikih zahteva.
Opozicija ce izglasati zajednicku platformu u Vojvodini da bi se borila na lokalnim izborima u septembru, uprkos nedavnih nesporazuma izmedju lokalnih i beogradskih politicara.
Do razmimoilazenja je doslo nakon sto su "autenticne" vojvodjanske stranke zahtevale 51 odsto opozicione liste u pokrajinskim opstinama. Njihove kolege iz Beograda su u prvo vreme zahtevale vece ucesce na listama, ali su kasnije odustale od ovog zahteva.
Lokalni opozicioni savez, koji cini Liga socijaldemokrata i reformista , Partija vojvodjanskih Madjara i Hrvata, Pokret za Vojvodinu i druge manje partije zalozio se za slobodu medija i odbranu vojvodjanske zemlje i drugih prirodnih bogatstava ove pokrajine od eksploatacije Beograda.
Postoji rasprostranjeno nezadovoljstvo u Vojvodini politikom Beograda prema ovoj pokrajini. Lokalno stanovnistvo se zali da beogradska preduzeca izvoze njihove poljoprivredne proizvode; zeleznicke pruge se zatvaraju; isplate penzija privatnim zemljoradnicima kasne vec dve godine; Vojvodina je uvek na prvom mestu za ukidanje gasa kada dodje do neredovne isporuke iz Rusije.
Medjutim, poput rezima, beogradska opozicija gleda na ovu teznju ka autonomiji kao na korak ka separatizmu. Njihove sumnje uzrok su poslednjih neslaganja, kao sto je nadavna svadja oko liste kandidata.
Do kasnih osamdesetih, Vojvodina je uzivala autonoman status unutar Srbije. Ova pokrajina imala je svoje predstavnike u svim saveznim ustanovama i uzivala prilicnu nezavisnost od Beograda. Kada je 1989.godine Slobodan Milosevic ukinuo, zajedno sa Kosovom, autonomiju Vojvodine sve regionalne institucije od zdravstva, obrazovnog sistema do komercijale, banaka i osiguravajucih preduzeca potpale su pod njenu kontrolu.
Otada je Vojvodina, ciji je nacionalni dohodak u bivsoj Jugoslaviji bio na visini slovenackog, sistematski eksploatisana. Na pocetku devedesetih godina mladi politicar, Nenad Canak, osnovao je Ligu socijaldemokrata Vojvodine, koja zahteva da Vojvodina dobije status republike, sto predstavlja veci zahtev od jednostavnog obnavljanja autonomije.
Liga socijaldemokrata dobija sve vecu podrsku u poslednje dve godine, dok sve jaca centralizacija pogadja sve vise ljudi koji zive u ovoj pokrajini.
Neki clanovi "autenticne" opozicije veruju da rezim manipulise etnickim odnosima Vojvodine da bi ukinuo zahteve za autonomijom. Najvise u regionalnom glavnom gradu, Novom Sadu, gde srpske izbeglice iz Hrvatske i Bosne, od kojih su mnoge lojalne Milosevicu, sada broje oko 300.000.
Nezavisna ispitivanja pokazuju da brojnost manjina, koje su pocetkom devedesetih cinile oko trecinu dvomilionskog stanovnistva, opada. Lideri madjarskih i hrvatskih politickih partija procenjuju da je oko 100.00 ljudi iz ovih zajednica do sada emigriralo.
Medjutim, ispitivanja i izvestaji javnog mnenja pokazuju da je preko 60 odsto ljudi u Vojvodini sada nezadovoljno statusom ove pokrajine. "Autenticne" partije nadaju se da ce poboljsati prethodni rezultat od 10 odsto biraca iz 1996.godine u kampanji koja se tada vodila pod parolom "Tacku na pljacku".
Njihova nova kampanja jos nije objavljena, ali oni nece zahtevati "Vojvodina - Republika" za koju se zalazu pripadnici Cankove Lige socijaldemokrata. Ne samo sto bi ovo izazvalo razdor sa beogradskim opozicionim partijama, vec i zbog toga sto su svi u Vojvodini svesni da je srbijanski rezim uvek raspolozen za konflikt. Milosevic ima poseban talenat za stvaranje i eksploataciju kriza, i niko ne zeli da rizikuje stvaranje katastrofe koju bi izazvali politicki i nacionalni sukobi u Vojvodini.
Naravno, trenutno raspolozenje opozicije bi se moglo opisati zeljom za promene, ali se ona takodje boji prevelikih zahteva. Kao sto Gojko Miskovic, dugogodisnji opozicioni aktivista iz Sombora objasnjava: "Mi necemo u toku trajanja nase kampanje insistirati na statusu republike, zato sto je ovo pitanje isuvise delikatno. Mi cemo to ostaviti za neko drugo vreme, posle dobrih izbornih rezultata - ali ce to, pre ili kasnije, biti pokrenuto".
Mihajlo Ramac je urednik casopisa "Vojvodina".
