Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Vladajuća srpska stranka poražena na bosanskim izborima

Birači su se u Republici Srpskoj opredelili za opozicionu partiju, jer je umesto o nacionalističkoj viziji govorila o ekonomskim problemima.
By Maja Bjelajac
  • Milorad Dodik. (Photo: SNSD)
    Milorad Dodik. (Photo: SNSD)

Piše: Maja Bjelajac iz Banja Luke (TU br. 760, 12. oktobar 2012.)

Rezultati lokalnih izbora, koji su održani proteklog vikenda, pokazuju da vladajuća stranka u Republici Srpskoj (RS) nije uspela da ubedi glasače da je odvajanje od ostatka Bosne i Hercegovine važnije od teške ekonomske situacije u ovom entitetu.

Uoči izbora za gradonačelnike i opštinska veća u Bosni i Hercegovini (BiH), koji su održani 7. oktobra, Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) je, predvođen predsednikom RS-a Miloradom Dodikom, pokrenuo žestoku kampanju za očuvanje vlastite dominantne pozicije u pretežno srpskom entitetu. No, ta stranka je u RS-u osvojila svega 18 gradonačelničkih mesta, u poređenju sa 41, koliko ih je osvojila na  prethodnim lokalnim izborima, održanim 2008.

Urednik RS-ovog novinskog portala Istinito, Željko Raljić, izjavio je kako SNSD-ov spektakularni poraz na lokalnom nivou pokazuje šta bi se moglo desiti na predsedničkim i parlamentarnim izborima, koji su zakazani za 2014.

„Narodno nezadovoljstvo trenutnom ekonomskom, društvenom i političkom situacijom dostiglo je vrhunac“, kazao je Raljić. „Glasači iz RS-a su SNSD-u dali masovnu podršku 2008. godine, ali kada je ta stranka došla na vlast odužila im se na najgori mogući način, tako što je podržala zločin i korupciju u skoro svim institucijama RS-a, od opštinskog do entitetskog nivoa.“

Zajedno sa Dodikom, koji je u kampanji svoje stranke imao istaknuto mesto, SNSD se posvetio vlastitom zalaganju za to da se RS odvoji od ostatka Bosne. Mnogi komentatori smatraju da se ta partija ponadala da će uspeti da skrene pažnju javnosti sa izostanka ekonomskog napretka tokom perioda u kojem je ona bila na vlasti u ovom entitetu. (Više o tome u tekstu „Nacionalistički nastupi uoči bosanskih lokalnih izbora“.)

Neočekivani pobednik lokalnih izbora je Srpska demokratska stranka (SDS), koja je osvojila 27 gradonačelničkih mesta – u poređenju sa 13, koliko ih je dobila 2008.

Tokom i nakon rata u BiH (1992-95.), ova je partija – trenutno SNSD-ov najveći protivnik u RS-u – bila zagovornik radikalnog srpskog nacionalizma, a njeni lideri su pred Haškim tribunalom optuženi za ratne zločine.

U skorije je vreme SDS stišao svoju retoriku, tako da je uoči ovih izbora bio mnogo  umereniji od SNSD-a. Politički analitičari kažu da su te dve stranke zapravo zamenile uloge – SNSD je zaigrao na kartu srpskog nacionalizma, dok se SDS u kampanji usredsredio na ekonomska i socijalna pitanja. Jasno je kojem su programu glasači dali prednost.

Profesor Centra za studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu (Austrija), Florijan Biber (Florian Bieber), tvrdi da se zagovaranje nacionalizma i secesije pokazalo kao manje moćna poruka nego što je SNSD očekivao.

„Glavna briga građana bili su siromaštvo i nezaposlenost, pa se opozicija u svojoj kampanji i usredsredila na to, dok je SNSD kao jedinu jasnu politiku ponudio sopstveni nacionalizam“, rekao je on.

Analitičari navode dva uzroka SNSD-ovog izbornog poraza: s jedne strane, ekonomski kolaps RS-a i nesposobnost SNSD-ove administracije da učini bilo šta kako bi ga sprečila; a s druge, porast kriminala i korupcije, za koji ljudi krive sve nivoe vlasti u ovom entitetu. Ta dva faktora su dovela do ogromnog jaza između veoma bogate političke elite i osiromašenih građana.

„Rasprostranjena korupcija, lažna obećanja i odsustvo konkretnih rezultata spadaju među glavne razloge zbog kojih je SNSD spektakularno poražen na ovim izborima“, kaže Svetlana Cenić, banjalučka analitičarka i nekadašnja ministarka finansija u RS-u.

Cenićeva ocenjuje da je aktuelna administracija očito poverovala da će svojom nacionalističkom retorikom u predizbornoj kampanji uspeti da odvrati biračko telo od razmišljanja o ekonomiji.

„Naši politički lideri su pomislili da će obični ljudi pristati da gladuju sve dok imaju Republiku Srpsku, dok istovremeno oni [lideri] uživaju u skupim automobilima, ogromnim vilama i nekretninama u inostranstvu“, kazala je ona. „Ta pretpostavka je bila pogrešna.“

Biber tvrdi kako izborni rezultati ni za koga nisu iznenađenje, pošto krivicu za brojne nevolje RS-a nedvosmisleno snosi vladajuća partija.

„Postoji nezadovoljstvo SNSD-om zbog njegove stroge kontrole svih aspekata života u ovom entitetu i istovremenog neuspeha u nastojanju da se značajno poboljša život ljudi“, rekao je on.

Cenićeva kaže da izborni uspeh SDS-a ne treba tumačiti kao pobedu desnice nad levicom.

„Budući da je leva partija [SNSD] otvoreno skrenula udesno, uvećavajući uporedo sa time i lično bogatstvo, nezadovoljni birači su glasali za partiju koja je od samog početka bila na desnici. Od SDS-a barem znaju šta da očekuju“, kazala je ona.

Uprkos tome što je izgubio kontrolu nad velikim brojem opština, SNSD je uspeo da zadrži mesto gradonačelnika u Banja Luci, koja je ekonomsko i administrativno središte RS-a. Ali čak je i tu rezultat bio tesan, jer je SNSD-ov kandidat, Slobodan Gavranović, osvojio svega 10 procenata više glasova od Dragana Čavića, lidera Demokratske partije (DP).

Posmatrači kažu kako bi – da su u Banja Luci istakli zajedničkog kandidata – SDS i DP porazili vladajuću partiju sa velikom razlikom.

Čavić je i sam rekao kako opozicione stranke mogu mnogo da nauče iz ovih izbora. Ukoliko zaista žele da za dve godine poraze SNSD, moraće da udruže svoje snage.

„Pogrešno bi bilo preceniti pojedinačne kapacitete nekolicine opozicionih stranaka, a pre svih SDS-a. Nijedna partija sama za sebe nema snagu da potuče SNSD na opštim izborima“, kazao je Čavić. „Ukoliko opozicione stranke zaista budu uspele da se ujedine oko zajedničkog cilja – da sruše Dodikov autoritarni režim – tada će SNSD 2014. izgubiti opšte izbore upravo onako kako je izgubio i ove lokalne.“

Maja Bjelajac izveštva za Radio Slobodnu Evropu i IWPR iz Banja Luke.