Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Visoki oficir JNA najavio strancima planiranu deportaciju Albanaca

Dani 30-31
By IWPR ICTY
Neposrdno pre nego sto se Kosovska Verifikacijska Misija (KVM) povukla sa Kosova
pred pocetak NATO bombardovanja, visoki oficir JNA je rekao pukovniku Ricardu
Ciaglinskom da SR Jugoslavija planira da unisti Oslobodilacku Vojsku Kosova (OVK).
Neimenovani oficir, ciji je identitet Sud zastitio, tada je izvukao kartu i pokazao
pukovniku Ciaglinskom tacno gde ce biti borbe. Plan, koji je zahtevao “visoki stepen
planiranja i koordinacije” tokom vise sedmica i meseci, imao je za cilj potpuno i trajno
unistenje OVK-a. Oficir JNA je zavrsio svoje izlaganje izjavom koja je pukovnika jos
dublje sokirala: “A kada zavrsimo sa OVK, proteracemo zauvek sve Albance sa Kosova.”

Pukovnik Ciaglinski je jos rekao da je iz oficirevih recio shvatio da je planirana
koordinisana akcija vojske, policije, paravojske i specijalnih jedinica. “Mi cinimo uslugu
NATO-u i vama, jer ako mi ne sredimo OVK i Albance, moracete vi to da uradite,” rekao
je oficir. Pukovniku Ciaglinski je o ovom razgovoru izvestio svog nadredjenog, Generala
Drevinkievica, ali je ovaj “odabrao da mi ne veruje.” U to vreme bili su ucestali
incidenti, ukljucujuci jedan kada je neko pucao na dvojicu clanova misije. Pukovnik je
svedocio da je informacije koje je dobio od oficira JNA preneo i drugima.

Svedocanstvo pukovnika Ciglanskog znacajno osnazuje poziciju tuzilastva, da je
masovna deportacija kosovskih Albanaca bila unapred planirana. Pukovnik je dodao: “I
zaista se tako desilo.” U nastavku svog izlaganja nabrojao je sta ga je sve navelo na
zakljucak da SRJ planira prolecnu ofanzivu. 1) Vojska je pocela da se siri i izvan kasarni,
sto je bio prekrsaj oktobarskog sporazuma izmedju Milosevica i ambasadora Ricarda
Holbruka, 2) regruti su zadrzavani na Kosovu i nakon sto su odsluzili vojni rok i nakon
sto im je stigla zamena, 3) u pokrajnu su stizale kolone kamiona sa municijom i drugom
vojnom opremom, 4) novi tenkovi su stizali na vozovima i bili su rasporedivani sirom
pokrajne, 5) nova oprema je bila kvatlitetnija od postojece, 6) stizali su i poilcajci, dobro
opremljeni, istrenirani i agresivnog ponasanja, 7) umereni predstavnici Srba u Komitetu
za saradnju koji je saradjivao i sa KVM bili su zamenjeni tvrdokornim nacionalistima, 8)
srpske snage su prosirile teritoriju koju su kontrolisali uz granicu, 9) kasarne su bile sve
vece a KVM nije imao njima pristup, 10) srpske snage su postajale sve agresivnije prema
clanovima KVM. U vreme kada je KVM napustila Kosovo, pred pocetak NATO
bombardovanja, srpske su snage imale gotovo potpunu kontrolu nad teritorijom pokrajne.
KVM i gradjani Kosova nisu imali slobodu kretanja. KVM nije vise mogao da izvrsava
svoje zadatke, a kosovski Albanci su se povukli u svoje kuce.

U toku unakrsnog ispitivanja, Milosevic je zahtevao da Sud prisili tog neimenovanog
oficira JNA da svedoci . “Zahtevam od vas da dovedete svedoka koji je spomenut, koji je
navodno dao te informacije. I vi trebate da date sve garancije da nece da bude uhapsen.
Ja trazim da ga se zastiti. Njegov ugled je okaljan -- receno je da je davao informacije
neprijatelju. Ja trazim da svedok bude ovde saslusan sa svim garancijama da ce njegov
identitet da bude zasticen.” Sudija Mej je odgovorio da optuzeni treba da podnese
pismenu molbu i da ce sud da razmotri njegov zahtev. Za sada, medjutim, Milosevic to
nije uradio.

Milosevic je zahtevao od pukovnika Ciaglianskog da se slozi s njim da drzava ima pravo
da se zastiti od terorista. Premda se nacelno s tim slozio, pukovnik je istakao da pri tome
nije dozvoljena upotreba preterane sile, kao sto je to uradio Milosevic. Takodje je rekao
da suvisna sila izaziva jos vise nasilja. Objasnio je da clanove OVK smatra ustanicima, a
ne teroristima, jer su mnogi jednostavno branili svoje familije i imovinu. Premda je
medju clanovima OVK-a bilo i terorista, rekao je, upotreba tog naziva za sve Albance je
samo dodatno povecavala tenziju.

Pukovnik Ciaglinski je opisao razgovor za pripadnicima srpskih snaga nakon sto su ovi
napali kucu lekara koji je ukazao pomoc ranjenim borcima OVK-a. Mesto je izgledalo
kao “da je pala atomska bomba,” rekao je pukovnik, a lekar i jos jedan civil su ubijeni.
Kada su pukovnik Ciaglinski i kolega pitali vojnike zasto su napali kucu u kojoj je
pruzana medicinska pomoc, vojnici su priznali da su znali da je kuca koristena kao
zdravstveni objekat, ali da su je smatrali vojnim ciljem jer su tu leceni vojnici OVK-a. Po
pravilima rata, zabranjeno je napadati zdravstvene objekte.

Pukovnik Ciaglianski je potvrdio ranije svedocenje generala Drevinkievica koji je rekao
da su srpske i jugoslovenske vlasti od pocetka ometale rad Kosovske verifikacijske
misije. Milosevicev odgovor bila je originalna, premda apsurdna, interpretacija
oktobarskog sporazuma. On je rekao da je Sporazum dozvolio Srbima da zadrze tri
jedinice, pa je stoga KVM imao mandat da kontrolise smao te tri jedinice. Pukovnik je
odgovorio da u tekstu sporazuma stoji da “imamo punu slobodu kretanja. Ne pise nista da
su to jedine tri jedinice kje mozemo da kontrolisemo... Sve ostale jedinice trebale su da
se vrate u Srbiju. Kako smo mogli da proverimo da li je to ucinjeno, a da ne udjemo u
vase kasarne?” Takodje je rekao da je prilikom nenajavljene inspekcije pronadjeno 40
policijskih punktova na kojima su bili naoruzani policajci, premda je sporazum
predvideo samo 9 sa naoruzanim policajcima i jos 18 sa nenaoruzanim. Uprkos
agresivnom isitivanju, Milosevic nije mogao da promeni utisak koji je na slusaoce
ostavio svedok, da je Kosovo bilo gotovo potpuno pod kontrolom srpskih snaga pred
pocetak NATO intervencije.

Milosevicu nije uspelo ni da prikaze KVM kao prethodnicu NATO-a. Kada je pitao
svedoka kako to da je NATO bombardovao upravo ona mesta koja je KVM posetio,
pukovnik Ciaglisnki je rekao da je to zato sto su u pitanju bili vojni objekti. Takodje je
potsetio Milosevica da je su NATO osmatracki letovi bili dogovoreni sporazumom.