Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

'Vi ste bili Beograd!': Svedok kaže da je Milošević imao potpunu kontrolu

Dan 119
By IWPR ICTY
Veteran vojne kontraobaveštajne (KOS) se rasplakao u sudnici opisujući uslove u srpskom 'koncentracionom logoru' koji je bio formiran 1995-e godine za prihvat Srba izbeglih iz Hrvatske za vreme operacije 'Oluja'. Suze su verovatno bile posledica osećaja da su bili izdani, a ne samo maltretirani.

Slobodan Lazarević je opisao kako je dobio informaciju da se hrvatska strana priprema za Operaciju Oluja, a da je pri tome ustanovio da su sve druge jedinice Vojske Republike Srpske Krajine (ARSK), srpskog MUP-a i sve paravojne jedinice već bile povučene sa ratišta. Četiri hiljade vojnika 21. Korpusa i oko 20,000 civila su ostavljeni da se sami bore. U obruču su ih držali 40,000 hrvatskih vojnika i Peti Korpus Armije B-H, a bombardovala ih je hrvatska avijacija. Srpski komandanti su pokušali da satelitskim telefonom uspostave vezu sa Miloševićevom kancelarijom. Pukovnik Bulat, komandant 21. Korpusa, se probio do Generala Perišića, prvog čoveka jugoslavenske vojske, opisao mu situaciju, i zatražio savet. Lazarević i drugi koji su slušali ovaj razgovor preko zvučnika su čuli kada je Perišić odgovorio kratko: 'Izdržite,' i spustio slušalicu. Pukovnik Pajić, šef policije RSK, je onda nazvao Predsednika Srbije Zorana Lilića, koji je takođe saslušao opis nevolje, ohrabrio ih da izdrže, i prekinuo vezu. Poslednji poziv bio je Jovici Stanišiću, šefu državne bezbednosti Srbije, koji je isto imao samo jedan savet: 'Izdržite!' Svima u sobi je postalo jasno da su žrtvovani. Lazarević smatra da je razlog možda bio da bi bili upotrebljeni u propagandne svrhe protiv Hrvatske.

Za nekoliko dana su se našli u obruču iz koga nije bilo izlaza. Spas su potražili blizu štaba Ujedinjenih Naroda (UN) i ponudili su da se predaju hrvatskoj vojsci u zamenu za garantovan siguran prolaz do Srbije. Dogovor je postignut. Kolona duga 30 kilometara, sastavljena od 25,000 vojnika i civila, je krenula prema Srbiji, u pratnji hrvatske vojske i vojnika UN-a. Ali, na granici Srbije im niko nije poželi dobrodošlicu; pripadnici srspke policije su svakog izbeglicu detaljno pretresli i oduzeli im svo oružje, pre nego što su im dozvolili da uđu u zemlju. Ljudi su se bunili jer im to nisu uradili ni hrvatski policajci. Ali, to nije bio kraj njihovih muka.

Kolona je nastavila prema Beogradu, ali su na prilazu gradu naišli na barikade. Policajci su im naredili da se kreću prema jugu, prema Kosovu. Lazarević je pokušao to da izbegne, ali je na kraju sa ostalim izbeglicama iz Krajine ipak završio u prisilnom prihvatnom centru u policijskoj stanici u Kruševcu. Tamo su utovareni u autobuse i odvezeni u Akranov štab blizu Dalja. Kada su se iskrcali iz autobusa, bili su prisiljeni da protrče između dva reda Arkanovaca koji su ih udarali. Kaže Lazarević: 'Neko je imao ideju da (Srbi iz Hrvatske) trebaju da bude predresirani. Arkanu su za to platili po sto maraka po glavi.' Uslovi u kampu su bili 'užasni.' Izbeglicama su oduzeli sva dokumenta; muškarce su svakog dana premlaćivali. Trojicu Srba su vezali za bandere i 'svako ko je prolazio je mogao da ih tuče.' Muškarci su bili prisiljeni da nose teške stene; onaj kome bi stena pala je bio premlaćen. Opisujući ovo, svedok je upotrebio termin 'koncentracioni logor,' i pri tome se rasplakao. Ispričao je da se Arkan obratio grupi od 2500 zatvorenika: 'Pet godina smo vas naoružavali, hranili i podržavali, a na kraju se niste ni borili.' Lazarević je tada saznao da su muškarci zadržani u Dalju da bi se borili na frontu protiv Hrvata, ispred Arkanovih Tigrova, spremnih da pucaju u leđa svakom od njih ko bi pokušao da pobegne. Svedok je naglasio u unakrsnom ispitivanju da su neki od rođaka ovih ljudi kasnije tužili sudu vladu Jugoslavije zbog ove prisilne mobilizacije.

Za vreme unakrsnog ispitivanja Milošević je pritiskao svedoka i pokušavao da ga diskredituje. Uspeo je da napipa nekoliko relativno nebitnih nelogičnosti u svedočenju, ali mu je ta strategija na kraju ipak odmogla. Kada je Milošević rekao Lazareviću da je veoma elokventna njegova 'priča' o tome kako je regrutovao pripadnike Ujedinjenih Nacija i Monitoring Misije Evropske Zajednice tako što ih je opijao i nabavljao im žene, Lazarević je bez zadrške ponudio da će da ih imenuje pojedinačno, ako se sud povuče iza zatvorenih vrata. Sud se povukao. Po povratku Milošević nije ponovio izazov.

Milošević je Lazarevića nazvao lažovom koji se nada materijalnoj koristi, i tvrdio je da ni JNA ni Srbija nisu imali kontrolu nad Armijom Republike Srpke Krajina. Kad se Jugoslavija raspala, tvrdio je Milošević, oficiri JNA su se vratili svojim domovima da služe u novo-osnovanim vojskama. Ali, svedok je insistirao da su oficiri koji su ostali u RSK dobijali plate i opremu iz Beograda, da su bili u redovnom kontaktu sa Beogradom, a da je JNA ostavila teško naoružanje vojsci RSK kada se povlačila (što nije uradila kada se povlačila iz Hrvatske i Bosne.) Uz to, svi oficiri Vosjke RSK su bili oficiri JNA, i zadržali su svoje činove i plate.

Kada je Milošević pokušao da se brani tvrdeći da on kao predsednik Srbije u ranim 1990-im nije imao veze sa JNA, Lazarević je odgovorio kao iz topa: 'Vi ste bili prvi čovek JNA i to dobro znate!' Idući dalje nego u direktnom svedočenju, pri unakrsnom ispitivanju je svedok rekao: 'Svi su slušali Miloševića.' Na početku, objasnio je Lazarević, Milošević je imao pomalo nategnut odnos sa JNA. Ali, kada je uspostavio kontrolu nad kontra-obaveštajnom službom, u kojoj je Lazarević radio, Milošević je dobio veću kontrolnu nad JNA. Između ostalog je osigurao sebi pravo da imenuje i unapređuje oficire, i da zamenjuje one koji su imali kritički odnos prema njemu ambicioznim mladim ljudima koji su ga bespogovorno slušali. 'Vi ste imali vlast,' zaključio je svedok, 'Vi ste vukli konce.' Na Miloševićevo insistiranje da objasni na koga to misli kada kaže da su naređenja stizala iz Beograda, Lazarević mu je rekao samo: 'Vi ste bili Beograd!'

Milošević sutra nastavlja da unakrsno ispituje svedoka.