Vestak svedoci da se sistematsko unistavanje nesrpskog kulturnog nasledja u Bosni u najvecem delu odigralo 1992.godine
Vestak svedoci da se sistematsko unistavanje nesrpskog kulturnog nasledja u Bosni u najvecem delu odigralo 1992.godine
Skoro svi od otprilike 400 islamskih i rimokatolickih svetih objekata sirom Bosne i Hercegovine, bili su osteceni ili unisteni tokom rata, s tim sto se oko 85% ovih ostecenja odigralo samo u 1992.godini, sto se kao vremenski period navodi u optuznici protiv bivseg predsednika skupstine bosanskih Srba Momcila Krajisnika. Ovo je istakao vestak tuzilastva Andreas Ridlmajer specijalista za islamsku umetnost i arhitekturu, koji radi u biblioteci Univerziteta Harvard, i koji je prethodno svoj nalaz i misljenje dao u slucaju Milosevic.
Nalaz i misljenje gospodina Ridlmajera je u najvecem delu prezentovan na osnovu Pravila 92 i 94 bis koja dozvoljavaju da se transkript njegovog iskaza iz predmeta Milosevic koristi, kao i da se njegov nalaz i misljenje dostave kao prilog poduzem direktnom ispitivanju. Nakon sto je Ridlmajer ukratko izlozio svoje glavne nalaze, tuzilac je od njega zatrazio da kaze nesto o 'vaznosti' napada na islamska i rimokatolicka sveta mesta. To je izazvalo snazan prigovor odbrane da iako je gospodin Ridlmajer pozvan da da svoje misljenje kao vestak, ovakvo pitanje ostaje izvan oblasti njegove ekspertize. Sudija Ori je usvojio prigovor i time je tuzilastvo okoncalo ispitivanje, sto je izazvalo blago negodovanje odbrane koja se nadala da ce moci da unakrsno ispituje svedoka o pitanjima koja, na njenu zalost, nisu bila predmet direktnog ispitivanja. Branilac Nikolas Stjuart je cak pozvao na dalje direktno ispitivanje o tome kako su nalaz i misljenje vestaka relevantni za ono sto je navedeno u optuznici.
Prema navodima optuznice Momcilo Krajisnik je optuzen za progone kao zlocin protiv covecnosti, i za 'namerno unistavanje … imovine koja ukljucuje kulturne spomenike i svetinje navedene u prilogu D'.
Gospodin Stjuart je istakao da je optuznica 'veoma slaba' i cak sugerisao da bi mogao „sam da ode u Bosnu i proveri' navode o unistenim svetinjama. Optuznica protiv optuzenog Krajisnika u prilogu D sadrzi listu ostecenih ili unistenih kulturnih dobara u 29 opstina sa opskurnim opisom 'dzamija u _______' ili 'katolicka crkva u gradu _______'. Stjuart je primetio da je, iako se u optuznici navodi 29 opstina, Ridlmajer pruzio dokaze iz samo 11 opstina, ukljucujuci tu i Banja Luku, koja nije navedena u optuznici. Strategija gospodina Stjuarta moze biti u tome da se pokaze da tuzilastvo nije dokazalo da je okrivljeni odgovoran za unistenje svetih mesta posto vestak tuzilastva iznosi dokaze za unistavanje kulturnih dobara u Banja Luci koji se ne pripisuju okrivljenom u optuznici. Zbog toga mozda nece biti najjasnije ko je odgovoran za unistenje ove imovine. Nastavljajuci ovim putem, odbrana je postavila pitanje Ridlmajeru o unistenju Aladza dzamije, koje je navedeno i u optuznici i u nalazu i misljenju vestaka. Gospodin Ridlmajer je intervjuisao mestanina koji je rekao da su dzamiju razneli srpski 'ekstremisti' 1992.godine. Odbrana je istakla da termin 'ekstremisti' sugerise da se radi o snagama veoma razlicitim od organizovanih vojnih jedinica koje su bile u mogucnosti da upotrebljavaju tesku artiljeriju za bombardovanje ciljeva (Ridlmajer je izjavio da sa su neka od ostecenja prouzrokovana granatiranjem).
Gospodin Ridlmajer je prihvatio da nije bio u mogucnosti da kaze koje su konkretne snage bosanskih Srba odgovorne za unistenje dzamije, ali je istakao da njegov zadatak nije bio da otkrije ko su bili pocinioci, vec da utvrdi da je steta naneta i da opredeli vremenski period u kome je ona nastala.
Gospodin Stjuart je istakao da Ridlmajer ne bi mogao da zakljuci da je unistenje odredjenih svetinja koje je naveo u svom izvestaju cini obrazac sistematskih napora da se uniste kulturna dobra. Vestak je uzvratio da je u stvari bas to mogao da zakljuci – istakavsi da u Foci, na primer, nijedna od 13 dzamija nije ostavljena u funkciji, te da je jedanaest od njih kompletno unisteno. S druge strane, sam grad nije razoren sto ukazuje da su dzamije ciljno unistene. Kada je Stjuart sugerisao da je unistenje bilo izvedeno od strane raspomamljenih ekstremista (a ne po naredjenjima vlasti Republike Srpske), vestak je odgovorio da sredstva koja su potrebna da se ova dobra uniste – radna snaga, eksplozivi i teska gradjevinske masine i oprema zahtevaju dobru koordinaciju i planiranje, sto sve ukazuje na to da je plan postojao.
Ocekuje se da ce se slucaj tuzilastva okoncati do 22.jula.
