Velike partije se bore za glasove manjina

Ekstremnu Srpsku radikalnu stranku, SRS, ciji se lider Vojislav Seselj nalazi u Hagu osumnjicen za ratne zlocine, u mesovitom rumunsko-srpskom selu Margita sada predstavlja Rumun, a ogranku te stranke pridruzilo se dvadesetak Rumuna, od ukupno 43 clana.

Ovo je jedan u nizu primera koji pokazuje da velike srpske stranke, ukljucujuci i one sa krajnje desnice, pokusavaju da se priblize manjinama, pri cemu cesto nailaze na dobar odziv.

Analiticari veruju da se iza ovog fenomena krije potreba da se pridobiju njihovi glasovi za buduce izbore, posto nijedna velika srpska stranka, bez koalicionih partnera, ne bi bila u mogucnosti da formira vladu, pa bi glasovi manjina mogli biti presudni.

S druge strane, stranacki lideri manjina, zahvaljujuci ulasku u koaliciju, dobijaju prohodnost za Skupstinu Srbije i cesto znacajne politicke funkcije. Strah od desnicarskih partija, prizeljkivane licne beneficije, kao sto je napredovanje u poslu, a ponekad i pritisci, guraju pripadnike gradjana iz redova manjina u uclanjenje u velike partije.

U Vojvodini ima vise od dvadeset manjina, koje reprezentuju brojne partije, malobrojnog clanstva. Posle pada Slobodana Milosevica, manjine koje su podrzale tadasnju vladu DOS, ocekivale su da ce biti nagradjene i da ce imati automatski zagarantovano prisustvo u parlamentu, bez obzira na broj glasaca.

Razocaranje je usledilo, jer su postmilosevicevski rezimi sve do danas zadrzali visok cenzus za ulazak u parlament. Novi Izborni zakon zahteva da kandidat manjine dobije najmanje 18.000 glasova da bi usao u Skupstinu Srbije, sto je prag koji u Srbiji mogu eventualno da predju samo madjarska i bosnjacka manjina. Otuda su koalicije sa velikim strankama jedini nacin da se udje u parlament, a cesto se koalicije stvaraju na potpuno suprotstavljenim partijskim programima.

Dusan Janjic iz Foruma za etnicke odnose kaze da je interes takvih koalicija obostran i nije slucajno sto se one prave uglavnom sa politickim liderima Madjara i Bosnjaka, posto su to dve najbrojnije manjine u zemlji.

Janjic kaze: «Princip velikih stranaka je prost – koliko ti imas glasova, toliko ja imam interes da sa tobom pregovaram. S druge strane, i manjinski lideri imaju interes da po bilo koju cenu udju u parlament, jer im izborni zakon to skoro onemogucuje«.

Demokratska stranka, DS, na cijem je celu proevropski lider Boris Tadic, formirala je koaliciju sa Savezom vojvodjanskih Madjara, SVM, Jozefa Kase, najjacom madjarskom partijom, koja od nedavno zahteva teritorijalnu autonomiju unutar Vojvodine, za nekoliko opstina u kojima je madjarki zivalj u vecini. DS je takodje, usla u koaliciju i sa Listom za Sandzak Sulejmana Ugljanina, koji se smatra radikalnijom bosnjackom partijom, koja takodje trazi vecu teritorijalnu autonomiju.

Po Janjicevom misljenju, »to su neprirodne koalicije, jer, s jedne strane je SVM ciji je jedan od glavnih ciljeva teritorijalna autonomija, a s druge strane je DS koja je protiv toga. Isto je i sa bosnjackom strankom Sulejmana Ugljanina, koji ima slicne zahteve u Sandzaku, kao i Madjari u Vojvodini, sa cime se isto DS ne slaze«.

Laslo Joza, clan SVM i predsednik Nacionalnog saveta Madjara ne porice da koalicija izmedju DS-a i SVM-a jeste cudna, jer se njihovi programi bitno razlikuju. Ali, on navodi da je »to jedini nacin da stranke manjina udju u Skupstinu Srbije«.

Sa njim se slaze i Jozef Kasa, lider SVM, koji tvrdi da su »manjine primorane na svakakve politicke trgovine sa srpskim strankama da bi opstale i da ne bi bile izlozene enormnom pritisku, od prebijanja, do sudskih procesa«

Mnogi, medjutim, podsecaju da je Kasin SVM na vojvodjanski izborima iz septembra 2004. profitirao zbog koalicije sa Demokratskom strankom. Tada su SVM pripale neke od najvisih funkcija u pokrajinskom parlamentu i Vladi Vojvodine - potpredsednik vojvodjanske skupstine, potpredsednik vojvodjanske vlade, pokrajinski ministar za prava nacionalnih manjina i pokrajinski ministar za kulturu.

Iz druge koalicije DS sa Listom za Sandzak Sulemana Ugljanina, ova manjinska bosnjacka partija dobila je dva poslanika u Skupstini Srbije nakon poslednjih izbora. To su jedina dva poslanika iz redova nacionalnih manjina koja su preko liste DS-a usla u parlament.

Primetan je napor DS da pridobije manjine. Osim vec pomenutih koalicija, ova stranka je u decembru prosle godine osnovala Odbor nacionalnih zajednica u okviru stranke.

Predsednik Odbora, dr Lodi Gabor, koji je ujedno i potpredsednik Vlade Vojvodine, kaze da je osnovna namena Odbora da prati primenu propisa koji se ticu nacionalnih zajednica, postovanje njihovih prava u oblasti kulture, obrazovanja, verske ravnopravnosti, upotrebu maternjeg jezika, izdavacku delatnost, ali i pracenje ekscesnih pojava.

Demokratska stranka ce, po njegovim recima, i na lokalnim nivoima uskoro osnovati opstinske savete za pitanje manjina.

Najneobicnija je svakako koalicija na lokalnom nivou izmedju srpskih radikala i Demokratskog saveza vojvodjanskih Madjara, DZVM, Pala Sandora. Ova postizborna koalicija, formirana 8. oktobra prosle godine, postala je vladajuca koalicija u vojvodjanskom gradu Beceju. Pal Sandor je izabran za predsednika becejskog parlamenta na cijem je celu bio do pre pet meseci.

DZVM je jedna od stranaka vojvodjanskih Madjara, koja se zalaze za autnomiju opstina u kojima zive vecinski Madjari, i ogorceni su rivali SVM.

Program DZVM je u potpunoj u surotnosti sa zalaganjem srpskih radikala, koji se zalazu za minimalnu autonomiju Vojvodine, kao pokrajine.

Pal Sandor kaze za BIRN da su razlozi za ulazak DZVM u koaliciju sa radikalim bili proslogodisnji ucestali medjunacionalni incidenti u Vojvodini: “Na taj nacin smo zeleli da se radikali direktno ukljuce u manjinske probleme i da i oni pocnu da snose odgovornost za takva dogadjanja, sto se i pokazalo kao dobra opcija”.

On tvrdi da su nakon stvaranje te koalicije radikali po prvi put reagovali i osudili medjunacionalne incidente.

Na ove koalicije veliki broj pripadnika manjina koji nije stranacki opredeljen gleda sa skepsom. Oni ne kriju strepnju da se iza zatvorenih vrata dogovaraju politicke trgovine oko pozicija i beneficija, dok interes same manjine i njena prava ostaju u zapecku.

Laslo Vegel, istaknuti vojvodjanski intelektualac, tvrdi da su koalicije pre svega sumnjive, jer javnost nikada nije bila upoznata sa sadrzajem bilo kakvog sporazuma.

Veoma je tesko dokazati o kakvim se tu unutrasnjim nagodbama za pozicije radi, smatra i Pavel Domonji iz Helsinskog odbora za ljudska prava: «Jasno je da ce svako kriti koja je sve cena politickih trgovina i ustupaka. Niko vam nece reci da li su to dolari, evri, stanovi, zemljiste, prikrivanje krivicnih prijava, jer su skoro svi politicari u Srbiji medjusobno zaduzeni jos iz vremena vlasti Slobodana Milosevica«.

Goran Basic, direktor Centra za proucavanje etniciteta, sumnja u one koji bi u narednom sazivu srpskog parlamenta mogli da predstavljaju manjine.

»Nisam siguran da ce predstavnici politickih partija Madjara i Bosnjaka, koji bi mogli da udju u parlament uz pomoc DS-a, stititi interese ostalih dvadesetak manjina koje zive u Srbiji. Stavise, nisam siguran da ce stititi i interese manjine koju predstavljaju, jer dosadasnja iskustva upucuju da ce njihov krajnji domet dosezati do zauzimanja ministarskih i drugih javnih funkcija“, kaze Basic.

Uporedo sa formiranjem koalicija, sudeci po brojnim svedocenjima u Vojvodini, svakodnevno se odvija i tiha trgovina, gde se uclanjenje u velike partije nagradjuje brzim napredovanjem u sluzbi ili boljim prihodima. Na delu su ponekad i pretnje, a ponekad i ucene.

Ovo negiraju svi predstavnici velikih stranaka, tvrdeci da pripadnici nacionalnih manjina nikada nisu bili ucenjivani u ime tih partija, niti im je sta obecavano u ime stranke.

Ali, C.B., visokoobrazovana Rumunka iz Alibunara, koja se nedavno uclanila u Demokratsku stranku Srbije, DSS, premijera Vojislava Kostunice, tvrdi suprotno. Ona se uclanila jer je to bio jedini nacin da radi u struci, kaze.

»Dok se nisam uclanila u DSS, okolina me je stalno tretirala kao neku ludu Rumunku koja je protiv Srbije, jer trazi svoja prava. Nakon sto sam se uclanila u DSS, otvoreno sam trazila i potom dobila i bolji posao, i u struci, i u vecem gradu, i bolje sam placena. Odjednom sam postala i postovan strucnjak«.

U DSS kazu da oni ne vode posebno racuna koliko pripadnika manjina imaju u svom clanstvu, zato sto su za njih svi gradjani Srbije jednaki. Ipak, ova stranka koja je na vlasti u Srbiji, nema nijednog poslanika u koji je i pripadnik neke nacionalne manjine.

Velibor Radusinovic, visoki funkcioner DSS-a, to objasnjava stavom partije da poslanike ne predlaze po nacionalnoj pripadnosti, vec po strucnosti: »Mi nismo zeleli da nase poslanike delimo na Srbe i ostale nesrpskog porekla, mada je, eto, ispalo da DSS nema nijednog pripadnika manjina u parlamentu. To nije ucinjeno namerno«

Maria, sekretar jednog preduzeca u Pancevu, takodje Rumunka, clan DS, kaze da je niko nije direkno prisilio da udje u stranku, niti joj je ista obecavano, ali da je to uradila da bi pomogla svom suprugu.

»Usla sam u DS onda kada sam saznala da je sef moga muza, inace clan DS, izvredjao mog supruga sto je ozenjen sa mnom, Rumunkom. Nismo znali da li se sali ili ne, ali nismo ni smeli da ga pitamo, pa smo odlucili da se oboje uclanimo u DS i pokazemo da volimo Srbiju«, kaze Maria.

I u DS kazu da se ne vodi posebno racuna koliko ima pripadnika manjina i isticu svoju strogo gradjansku orijentaciju.

Radikali su, izgleda, nesto tvrdji u partijskom lobiranju.

Direktnu stranacku ponudu dozivela je mlada Suzana S. iz Kikinde, koja je Romkinja. Njoj su clanovi srpskih radikala, koja je na vlasti u Kikindi, otvoreno nudili radno mesto, ukoliko se uclani u ovu stranku.

Suzana kaze: »To se dogodilo u jednoj obucarnici i imala sam utisak da su unapred znali da cu tu doci, jer su vec imali pripremljene formulare za upis u stranku koje su mi bukvalno gurnuli u ruke. Obecavali su mi da ce mi naci radno mesto koje god zelim, samo da im potpisem pristupnicu. Odmah, tu u obucarnici«.

Ona se nije uclanila, a predstavnici radikala u Kikindi kazu da je moguce da je takvih pokusaja bilo, ali da oni nisu deo strategije stranke.

Branislav Blazic, gradonacelnik Kikinde i visoki funkcioner SRS tvrdi za BIRN su svi clanovi SRS u Kikindi dobrovoljno pristupili ovoj stranci, kao i da cak 13 odsto clanstva SRS u Kikindi cine Madjari. Jedan od njih, Oto Kismarton, izabran je prosle godine za predsednika lokalnog parlamenta u Kikindi i to je, po Blazicevim recima, prvi put da jedan Madjar bude predsednik kikindskog parlamenta.

On istice i da je na inicijativu SRS, u Kikindi otvorena prva romska kancelarija, kojom rukovodi Tomo Lakatos, Rom po nacionalnosti i clan srpskih radikala. A potom je, u januaru ove godine, otvorena i prva Kancelarija za nacionalne manjine, ciji je predsednik Jozef Dudas, takodje srpski radikal i Madjar po nacionalnosti.

Za razliku od drugih parlamentarnih stranaka, SRS ima medju svojim poslanicima u Skupstini Srbije i pripadnike nacionalnih manjina, kao sto je Sulejman Spaho, Musliman, dok je Stefan Zankov, bugarske nacionalnosti, jedan od potpredsednika Skupstine Srbije.

U pomenutom rumunsko-srpskom mesovitom selu Margita, predsednik srpskih radikala je Rumun, Mihai Jepure, koji kaze da je postao srpski radikal zbog toga sto ga je oduseljavalo kako Vojislav Seselj otvoreno govori istinu: »Mi smo uvideli da je Seselj jedini politicar koji je uvek kritikovao komunizam i vlast Slobodana Milosevica i jedini je koji je brinuo o obicnim, siromasnim gradjanima zemlje«.

On kaze da medju srpskim radikalima u Margiti koje predvodi, ima i Madjara i Makedonaca. Svi oni, kaze Jepure, ne vide u ovoj stranci nikakav srpski nacionalizam, a ponajmanje udeo u zlocinima i progonima nesrpskog stanovnistva tokom 90-tih godina.

Ali, jedan od lokalnih funkcionera u Margiti, Srbin, koji je u strahu od radikala zeleo da ostane anoniman, kaze da su Rumuni pristupili Seseljevim spskim radikalima bas zato sto se plase Seseljevih pristalica.

»Ovi Rumuni su mi rekli - bolje nam je da budemo sa radikalima, nego protiv njih«, kaze on.

Ostali gradjani Margite, koje je BIRN pokusao da intervjuise, odbijali su da daju izjavu, sto govori da ovaj neobicni radikalno-rumunski savez, ipak nije lagodna bracna zajednica.

Marinika Ciobanu je urednik u listu »Libertatea« na rumunskom jeziku