Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

VARNICE NA SUĐENJU NORAC-ADEMI

U svojim završnim obraćanjima, dvojica su generala ponudila različite opise komandnog lanca hrvatske vojske.
By Goran Jungvirth
Hrvatski generali Mirko Norac i Rahim Ademi iskoristili su svoja završna obraćanja za poricanje odgovornosti za ratne zločine počinjene tokom vojne operacije Medački džep, koja se odigrala 1993.



Saoptuženici se od samog početka procesa pred Okružim sudom u Zagrebu nalaze u sukobu, pošto obojica nastoje da umanje vlastito učešće i navedu na zaključak da je onaj drugi imao ulogu glavnokomandujućeg.



Budući da su sa takvom strategijom nastavili i ove sedmice, napetost je dostigla vrhunac.



Ademi i Norac se – u sklopu prvog slučaja kojeg je Haški tribunal za ratne zločine prepustio hrvatskom sudstvu – terete za komandovanje jedinicama koje su tokom pomenute operacije ubijale zarobljenike. Pred sudom su izjavili da se ne osećaju krivima.



U vreme ofanzive, Ademi je bio glavnokomandujući za vojno područje Gospić (južna Hrvatska), dok je Norac komandovao Devetom gardijskom motorizovanom brigadom, glavnom jedinicom koja je sudelovala u operaciji.



Tužioci kažu i da je Norac komandovao „Sektorom Jedan“ – borbenom grupom koja je osnovana specijalno za potrebe sporne operacije. Okrivljeni pak poriče da je ta grupa uopšte postojala.



Premda je Ademi u tehničkom smislu imao viši čin, on tvrdi da Norac nije bio pod njegovom kontrolom, već da su mu naređenja stizala posredstvom paralelnog komandnog lanca, na čijem su čelu bili načelnik generalštaba Janko Bobetko i ministar odbrane Gojko Šušak. Obojica su u međuvremenu umrla.



„Nisam izdavao nikakva naređenja Norcu“, kazao je Ademi.



Norac, pak, insistira na tome da je Ademi bio njegov krajnji pretpostavljeni.



„Nije postojao paralelni lanac komandovanja“, rekao je on pred sudom. „Ovaj metod prebacivanja odgovornosti na drugog oficira nije fer. To je nečasno od strane [Ademija] kao hrvatskog generala.“



Prema prvobitnoj optužnici Tribunala, najmanje 29 srpskih civila je ubijeno, dok ih je više desetina ranjeno tokom ofanzive koja je organizovana sa ciljem da se ponovo uspostavi kontrola nad onim delovima Hrvatske koje su 1991. zauzeli srpski pobunjenici. Među žrtvama je bilo mnogo žena i staraca.



Generali se terete i za nezakonito uništavanje civilne imovine. Većina svedoka optužbe je potvrdila da su ljudi odeveni u uniforme hrvatske vojske podmetali požare i pljačkali srpske posede.



Svedoci odbrane su, pak, na suđenju dali različite iskaze u pogledu komandnog lanca, pri čemu su neki čak tvrdili da su i Norac i Ademi bili samo nominalno odgovorni.



Svedoci su izjavili da je admiral Davor Domazet-Lošo – protiv koga je vođena istraga za ratne zločine, ali koji nikada nije optužen – bio u direktnom kontaktu sa Bobetkom i Šuškom, što bi značilo da je ignorisao okrivljene, te da je prenosio naređenja od vrhovne komande i osiguravao da ona budu sprovedena.



„Ademi i Norac nisu bili u neposrednoj komunikaciji sa Bobetkom, dok Lošo jeste“, izjavio je prošle godine Bobetkov bivši pomoćnik, Franjo Feldi.



Ademi je i ove sedmice ostao pri stavu da je Norac radio za admirala.



„Operacija je izvedena pod komandom Norca i [Domazeta-Loše]“ rekao je on.



Domazet-Lošo je, pak, prošlog septembra pred sudom izjavio kako, doduše, jeste prisustvovao operaciji, ali da je tom prilikom samo davao sugestije komandantima na terenu.



U svojoj izjavi, Norac je sudu rekao kako dokumenti koji se tiču Devete gardijske brigade nedostaju, dok su ostali prepravljani kako bi se stekao utisak da je on odgovoran.



„Neki dokumenti su falsifikovani dok sam boravio u zatvoru, a sa ciljem da pokažu kako sam upravo ja bio jedini komandant operacije Medački džep“, kazao je on.



„Kada sam proveravao dokumenta koja su mi predata, video sam da nedostaju ona koja se tiču Devete gardijske brigade. Nisam mogao da poverujem. Znam da je arhiv Devete gardijske brigade bio u dobrom stanju.“



Norca je 2003. jedan hrvatski sud kaznio sa 12 godina zatvora zbog ubistava srpskih civila koja su se u gradu Gospiću odigrala na početku rata.



Norac je za uklanjanje dokumenata optužio Ademija i Petra Stipetića – bivšeg načelnika stožera, koji je bio svedok odbrane.



Prilikom svedočenja, Stipetić je za nestanak dokumenata okrivio Domazeta-Lošu, da bi admiral na pomenutom prošlogodišnjem svedočenju to negirao. I Ademi je poricao da je u njegovoj operativnoj zoni iko dirao dokumenta.



Predsedavajući sudija Marin Mrčela pitao je Norca zbog čega, u vreme dok su obavljali navedene dužnosti, svedoku nije postavio pitanje u vezi sa nestalim dokumentima. Norac je odgovorio da je za to saznao tek ove godine.



U svojoj završnoj reči, glavni državni tužilac, Antun Kvakan, ponovio je optužbe protiv dvojice generala, podvlačeći to da „nisu na terenu obezbedili dovoljan broj vojnih policajaca nakon što je postalo očigledno da bi se lako mogli desiti zločini“.



Kvakan je odbacio tvrdnju Ademijeve odbrane, po kojoj je operacijom komandovao Bobetko, a uz posredovanje Domazeta-Loše.



Odbacio je i Norčevu tvrdnju da Sektor Jedan nije ni postojao, podsećajući sud na velik broj dokumenata i izjava svedoka u kojima se on pominje.



Očekuje se da će završne reči timova odbrane uslediti 26. maja.



Goran Jungvirth je obučeni novinar IWPR-a iz Zagreba.