UTVRĐEN DATUM POČETKA SUĐENJA HARADINAJU
Piše: Merdijana Sadović iz Sarajeva (TU br. 486, 26. januar 2007.)
UTVRĐEN DATUM POČETKA SUĐENJA HARADINAJU
Piše: Merdijana Sadović iz Sarajeva (TU br. 486, 26. januar 2007.)
Njemu će se suditi zajedno sa dvojicom saoptuženika, Idrizom Baljajem (Idriz Balaj) i Lahijem Brahimajem.
Trojica optuženika terete se za napade i progone srpskih civila na Kosovu, te za „prinudno, nasilno gušenje bilo kakvog stvarnog ili tobožnjeg oblika kolaboracije sa Srbima od strane albanskih ili romskih civila“ u periodu od 1. marta do 30. septembra 1998.
U naznačenom periodu, Haradinaj je bio jedan od najviših zvaničnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Bio je glavni zapovednik svih snaga OVK-a unutar operativne zone koja je obuhvatala granice s Albanijom i Makedonijom i čiji je naziv bio Dukađin (Dukagjin).
Baljaj je pak bio pripadnik OVK-a koji je komandovao specijalnom jedinicom pod imenom Crni Orlovi. U optužnici se navodi da je bio potčinjen Haradinaju, kome je direktno odgovarao i sa kime je tesno sarađivao.
Brahimaj, Haradinajev bliski rođak, bio je pripadnik OVK-a koji je obavljao dužnost zamenika komandanta Operativnog štaba Dukađin. U optužnici se navodi da je i on bio potčinjen Haradinaju, da muje direktno odgovarao i da je sa njim tesno sarađivao.
Svi zločini navedeni u optužnici odigrali su se na Kosovu, u periodu od 1. marta do 30. septembra 1998., a počinjeni su nad srpskim civilnim stanovništvom i onim pripadnicima albanskog i romskog civilnog stanovništva opština Dečani, Peć, Đakovica, Istok i Klina, koji su smatrani kolaboracionistima koji ne podržavaju OVK.
U optužnici se navodi da je u periodu od druge polovine maja do avgusta 1998. najmanje 16 civila bilo pritvoreno, tučeno i mučeno u improvizovanom pritvorskom centru pri štabu OVK-a u Jablanici. Zna se da je jedan od pritvorenika umro, dok se ostali još uvek vode kao nestali. Pritvorskim centrom rukovodio je navodno Brahimaj.
U optužnici stoji i da su potkraj avgusta i početkom septembra 1998. srpske snage privremeno povratile oblast oko Glođana, nakon čega je srpski forenzičarski tim sproveo istragu na lokacijama gde su počinjeni zločini. Identifikovano je najmanje 39 tela i delimičnih posmrtnih ostataka.
Za nekoliko tih ostataka utvrđeno je da pripadaju srpskim, romskim i albanskim civilima koji su u zoni Dukađin nestali u periodu od aprila do početka septembra.
Sva trojica okrivljenih terete se na temelju individualne krivične odgovornosti za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, uključujući i prisilno razmeštanje civila, ubistva i silovanje.
U optužnici protiv Haradinaja navodi se da je „kao komandir . . . uspostavio sistem u kojem su pojedinci bili žrtve otmica, mučenja i ubistva, i u kojem su ugrožene kategorije stanovništva sistematski napadane“.
U nastavku se navodi i da je „lično sudelovao u otmici osoba za koje se kasnije ispostavilo da su mrtve“, te da je barem u jednoj prilici kao komandant prećutno odobrio pogubljenje pritvorene osobe.
Haradinaj je optužen 2005., da bi se ubrzo dobrovoljno predao Tribunalu i dao ostavku na mesto premijera.
Nekoliko meseci docnije, privremeno je pušten na slobodu, pa je bio u prilici da se vrati na Kosovo, gde i danas čeka početak suđenja.
U junu 2006., sudsko veće je Haradinaju dozvolilo da ostane na funkciji predsednika svoje političke stranke, Saveza za budućnost Kosova (SBK).
Merdijana Sadović je voditeljica programa za Haški tribunal IWPR-a.