Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Utvrđivanje Karadžićeve navodne povezanosti sa paravojnim formacijama

Bivši srpski policajac posvedočio je da je okrivljeni pozivao dobrovoljce.
By Rachel Irwin
  • Radovan Karadzic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)
    Radovan Karadzic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 699, 1. jul 2011.)

Penzionisani policajac bosanskih Srba izjavio je ove sedmice pred Haškim tribunalom kako je bila „opštepoznata stvar“ to da je okrivljeni Radovan Karadžić tražio da u Bosnu, radi učešća u ratu, dođu paravojni dobrovoljci.

Prema sažetku tog iskaza, svedok tužilaštva Milorad Davidović je pre rata radio kao policajac u gradu Bijeljini (severoistočna Bosna), da bi potkraj 1991. bio prebačen u Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova (SMUP).

U leto 1992., on je – zajedno sa grupom policajaca iz SMUP-a – bio poslat u Bijeljinu kako bi „uspostavio zakon i poredak“ i uhapsio pripadnike paravojnih formacija koji su počinili zločine nad Srbima.

Međutim, pošto su zvaničnici bosanskih Srba smatrali da je uhapsio preveliki broj Srba, skupština opštine Bijeljina je „preduzela korake da svedoka protera iz opštine“, kaže se u sažetku iskaza datog tužilaštvu. Davidović je pred Haškim tribunalom već svedočio u dva sudska postupka.

Svedok je tužiocima ove sedmice ispričao kako je od velikog broja ljudi – uključujući i vojna lica, kao i tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova bosanskih Srba, Miću Stanišića – čuo da je Karadžić rekao kako „svi koji žele da se bore za Republiku Srpsku treba da se jave u dobrovoljce i dođu u Bosnu“.

„To je bila opštepoznata stvar“, kazao je Davidović. „To nije bilo nešto što se skrivalo.“

Tužilaštvo je potom emitovalo video-snimak jedne paravojne grupe, poznate pod nazivom Arkanovi Tigrovi (ili Srpska dobrovoljačka garda), na kojem se vidi njeno postrojavanje za vreme jedne svečanosti koja je za vreme rata održana u Bijeljini.

Na snimku se vidi i to kako vođa te formacije, Željko Ražnatović – poznatiji kao Arkan –pozdravlja Karadžića. Arkana je Tribunal optužio, ali je on 2000. godine – pre no što je mogao da bude uhapšen – ubijen u jednom beogradskom hotelu.

Arkan na snimku kaže Karadžiću da je „Srpska dobrovoljačka garda postrojena u Vašu čast“.

„Duboko zahvaljujem“, odgovara Karadžić. „Nadam se da ćemo se ponovo sresti u miru.“

Tužioci tvrde da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. u Bosni bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“.

Karadžić se tereti i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi, kao i za masakr koji je nad oko 8,000 muškaraca i dečaka u julu 1995. počinjen u Srebrenici. Uhapšen je jula 2008. u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

Svedok je rekao da su paravojne grupe uživale podršku „lokalnih vlasti i izvesnih visokih funkcionera“, te da su stoga pokušaji da ih se kontroliše bili uglavnom bezuspešni.

On je, međutim, primetio da je komandant vojske bosanskih Srba, general Ratko Mladić, bio „uvek protiv paravojnih [grupa], ali im se nije mogao suprotstaviti“, jer su njih „štitili oni [kojima je] postojanje [paravojnih formacija] odgovaralo“.

Mladić je 26. maja uhapšen u Srbiji, nakon što je 16 godina proveo u bekstvu. Njegovo naredno pojavljivanje pred Tribunalom zakazano je za 4. jul.

Svedok je potom izjavio kako nakon dolaska srpskih snaga Bošnjaci (bosanski Muslimani) nisu dobrovoljno napustili svoje kuće.

„Ako je normalna osoba – a svi imamo svoje kuće i svoje porodice – ko će reći: Ja ću da ostavim sve ovo . . . kako mogu dobrovoljno da kažu da će napustiti to područje?“, uzviknuo je Davidović. „Ljudi su na ovaj ili onaj način nastojali da ostave taj pakao. Zbog toga su ostavili svoju imovinu, [i] predali je Srbima. Koja razumna osoba bi poželela da ostavi sve što je stekla tokom godina?“

Osim toga, on je rekao kako je „siguran“ da je politika Karadžićeve partije bila „da se Muslimani oteraju“ sa područja koja su zauzele srpske snage.

„Bila je to isplanirana operacija“, kazao je Davidović. „To se nije moglo desiti spontano i svuda na isti način. Krizni štabovi [koje su za vreme rata formirali bosanski Srbi] nisu činili ništa više ili ništa drugo osim što su sledili instrukcije koje su im bile date – to nije slučajnost, to je pravilo.“

Tokom unakrsnog ispitivanja, Karadžić je – budući da se brani samostalno – doveo u pitanje Davidovićev kredibilitet, izjavljujući u jednom trenutku čak i to da on nije „pogodan“ da bude svedok na suđenju.

„Da li je ispravno da ovde svedočite kako o stvarima koje ste videli i čuli u to vreme ili kasnije, tako i o stvarima za koje ste saznali od tužilaštva?“, pitao je Karadžić.

„Gospodine Karadžiću, ja pred ovim sudom govorim samo o stvarima koje sam lično uradio, lično video, i za koje sam kao policajac saznao u direktnom kontaktu sa ljudima, dok sam prikupljao informacije koje su mi bile neophodne da bih bavestio svoje pretpostavljene“, odgovorio je Davidović. „. . . Niko me nije naučio šta treba da kažem. Nisam toliko nepostojan čovek da bih mogao da budem naveden da kažem nešto što neko želi.“

Karadžić je potom rekao da je svedok prilikom obavljanja svojih ratnih zadataka u Bosni „prekoračio ovlašćenja“, kao i da je „sudelovao u finansijskim mahinacijama“.

„Govorite gluposti“, uzvratio je Davidović.

„Da li je niži sud u Bijeljini pokrenuo zahtev za sprovođenje istrage protiv Vas i grupe ljudi, u kojoj biste Vi bili prvooptuženi?“, pitao je Karadžić.

Svedok je odgovorio kako su, nakon što je u junu 2005. prvi put svedočio u Hagu, u Bosni protiv njega bile podignute krivične tužbe za „prevaru i nasilno ponašanje“, ali da mu je izrečena samo novčana kazna, pri čemu je najveći broj optužbi odbačen u žalbenom postupku.

„Gospodin Karadžić pokušava da me opiše kao nepouzdanog svedoka“, rekao je Davidović sudu.

„Što se tiče krivičnih dela za koje me je tužilaštvo [u Bijeljini] optužilo, izrečena mi je bila samo novčana kazna, i to je ono što je sud zaista uradio . . . u pitanju je manji prekršaj koji je prikazan kao neka vrsta teškog zločina.“

Karadžić je potom ukazao na postupke koji su u Bosni protiv svedoka bili pokrenuti tri meseca pre no što je 2005. svedočio u Hagu.

„Kako je taj [krivični] izveštaj mogao biti zasnovan na Vašem svedočenju koje je usledilo tri meseca kasnije?“, pitao je Karadžić.

Davidović nije dao jasan odgovor na to pitanje, osim što je rekao da je postupak u Bosni „trajao do 2009.“.

Svedok je ostao pri tvrdnji da je 2005. godine, nakon što je došao u Hag i svedočio na suđenju političkom predstavniku bosanskih Srba, Momčilu Krajišniku, imao „veoma ozbiljne probleme i trpeo posledice“.

„Ostali su me uveravali da ću imati grdnih problema zbog ovog svedočenja“, kazao je Davidović.

„Nisam ovde došao kao zaštićeni svedok, došao sam da kažem istinu. Ono što iznosim su ozbiljni navodi. Žao mi je, to je bolna istina.“

Suđenje se nastavlja naredne sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.