Utvrđen datum pojavljivanja prvog svedoka protiv Mladića
Sudije umanjuju posledice neotkrivanja dokumenata i tvrde da šestomesečno odlaganje nije neophodno.
Utvrđen datum pojavljivanja prvog svedoka protiv Mladića
Sudije umanjuju posledice neotkrivanja dokumenata i tvrde da šestomesečno odlaganje nije neophodno.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 743, 25. maj 2012.)
Prvi svedok optužbe na suđenju bivšem komandantu vojske bosanskih Srba, Ratku Mladiću, započeće svoj iskaz 25. juna – odlučile su sudije ove sedmice, odbacivši zahtev optuženikovog tima odbrane da se postupak odloži za šest meseci.
Nakon dvodnevnog iznošenja uvodne reči tužilaštva, Mladićevo suđenje je 17. maja bilo prekinuto zbog propusta tužilaca, koji odbrani nisu dostavili više hiljada dokumenata. S obzirom na tu grešku, tim odbrane je zatražio šestomesečnu obustavu suđenja. (Više o tome vidi u tekstu „Snimak iz Srebrenice prikazan na suđenju Mladiću“.)
U svojoj odluci od 24. maja, sudije su saopštile da – iako će odbrani doista možda biti potrebno više vremena za pripremu – neobelodanjivanje dokumenata ima u nekim slučajevima veoma ograničen uticaj, te da oni stoga neće odobriti šestomesečno odlaganje.
Prema ranijem rasporedu, prvi svedok opužbe trebalo je da se pojavi 29. maja.
„Dosadašnje pripreme odbrane nisu bile uzaludne, a možda će biti potrebno da budu dopunjene dodatnim istragama i daljim razmatranjem“, napisale su sudije. „Sve to zahteva vreme. S druge strane, efekat neobelodanjivanja je ponekad veoma mali ili čak ne postoji“, dodale su one.
Na primer, sudije su rekle kako fotografski i video-materijal „iziskuju relativno kratko vreme za pregledanje“.
Dodale su i da će neobelodanjivanje dokumenata koji su prevedeni na engleski predstavljati „ograničeni teret“ za tim odbrane, koji primarno radi na jeziku okrivljenog.
Štaviše, tužilaštvo je nadmašilo svoje obaveze kada je u pitanju pomaganje odbrani, pa je recimo „izmenilo redosled svedoka kako bi odbrani dalo više vremena da se pripremi“, kazale su sudije.
Takođe su saopštile da se pripreme odbrane ne obavljaju isključivo u pred-procesnoj fazi.
„Iako veće misli da je odlaganje opravdano, ono ne smatra da zahtevanu dužinu od šest meseci treba odobriti“, zaključile su sudije.
Tužioci tvrde da je Mladić, kao neko ko je od 1992. do 1996. bio komandant vojske bosanskih Srba, planirao i nadzirao opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je taj grad opustošen, pri čemu je poginulo 12,000 ljudi. Mladićeva vojska se tereti za neselektivnu upotrebu snajperske i artiljerijske vatre protiv civilnog gradskog stanovništva u cilju „širenja terora“.
On se tereti za genocid zbog učešća u srebreničkom masakru – koji je počinjen u julu 1995. i u kojem je ubijeno preko 7,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.
U optužnici – koja ukupno ima 11 tačaka – navodi se da je Mladić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, čime je „doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.
Nakon što je 16 godina proveo u bekstvu, Mladić je 26. maja 2011. uhapšen u Srbiji.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
