UTVRĐEN DATUM POČETKA SUĐENJA HARADINAJU

Sudije Haškog tribunala saopštile su ove sedmice da će suđenje bivšem premijeru Kosova Ramušu Haradinaju (Ramush Haradinaj) početi 5. marta 2007.



Njemu će se suditi zajedno sa dvojicom saoptuženika, Idrizom Baljajem (Idriz Balaj) i Lahijem Brahimajem.



Trojica optuženika terete se za napade i progone srpskih civila na Kosovu, te za „prinudno, nasilno gušenje bilo kakvog stvarnog ili tobožnjeg oblika kolaboracije sa Srbima od strane albanskih ili romskih civila“ u periodu od 1. marta do 30. septembra 1998.



U naznačenom periodu, Haradinaj je bio jedan od najviših zvaničnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Bio je glavni zapovednik svih snaga OVK-a unutar operativne zone koja je obuhvatala granice s Albanijom i Makedonijom i čiji je naziv bio Dukađin (Dukagjin).



Baljaj je pak bio pripadnik OVK-a koji je komandovao specijalnom jedinicom pod imenom Crni Orlovi. U optužnici se navodi da je bio potčinjen Haradinaju, kome je direktno odgovarao i sa kime je tesno sarađivao.



Brahimaj, Haradinajev bliski rođak, bio je pripadnik OVK-a koji je obavljao dužnost zamenika komandanta Operativnog štaba Dukađin. U optužnici se navodi da je i on bio potčinjen Haradinaju, da muje direktno odgovarao i da je sa njim tesno sarađivao.



Svi zločini navedeni u optužnici odigrali su se na Kosovu, u periodu od 1. marta do 30. septembra 1998., a počinjeni su nad srpskim civilnim stanovništvom i onim pripadnicima albanskog i romskog civilnog stanovništva opština Dečani, Peć, Đakovica, Istok i Klina, koji su smatrani kolaboracionistima koji ne podržavaju OVK.



U optužnici se navodi da je u periodu od druge polovine maja do avgusta 1998. najmanje 16 civila bilo pritvoreno, tučeno i mučeno u improvizovanom pritvorskom centru pri štabu OVK-a u Jablanici. Zna se da je jedan od pritvorenika umro, dok se ostali još uvek vode kao nestali. Pritvorskim centrom rukovodio je navodno Brahimaj.



U optužnici stoji i da su potkraj avgusta i početkom septembra 1998. srpske snage privremeno povratile oblast oko Glođana, nakon čega je srpski forenzičarski tim sproveo istragu na lokacijama gde su počinjeni zločini. Identifikovano je najmanje 39 tela i delimičnih posmrtnih ostataka.



Za nekoliko tih ostataka utvrđeno je da pripadaju srpskim, romskim i albanskim civilima koji su u zoni Dukađin nestali u periodu od aprila do početka septembra.



Sva trojica okrivljenih terete se na temelju individualne krivične odgovornosti za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, uključujući i prisilno razmeštanje civila, ubistva i silovanje.



U optužnici protiv Haradinaja navodi se da je „kao komandir . . . uspostavio sistem u kojem su pojedinci bili žrtve otmica, mučenja i ubistva, i u kojem su ugrožene kategorije stanovništva sistematski napadane“.



U nastavku se navodi i da je „lično sudelovao u otmici osoba za koje se kasnije ispostavilo da su mrtve“, te da je barem u jednoj prilici kao komandant prećutno odobrio pogubljenje pritvorene osobe.



Haradinaj je optužen 2005., da bi se ubrzo dobrovoljno predao Tribunalu i dao ostavku na mesto premijera.



Nekoliko meseci docnije, privremeno je pušten na slobodu, pa je bio u prilici da se vrati na Kosovo, gde i danas čeka početak suđenja.



U junu 2006., sudsko veće je Haradinaju dozvolilo da ostane na funkciji predsednika svoje političke stranke, Saveza za budućnost Kosova (SBK).



Merdijana Sadović je voditeljica programa za Haški tribunal IWPR-a.