USTAV NA ENGLESKOM JEZIKU NA UDARU KRITIKE

Deset godina po okoncanju rata i potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, raste nezadovoljstvo zbog toga sto Ustav Bosne i Hercegovine, BiH, jos uvek nije dobio zvanicne prevode na jezike konstitutivnih naroda.

Da nije tragicna bila bi smesna cinjenica da Bosna i Hercegovina ima Ustav samo na engleskom jeziku, smatraju neki. Drugi, pak, to vide kao dokaz da lideri Bosne i Hercegovine nemaju jasnu ideju o tome sta zapravo njihova zemlja predstavlja.

"Kada ne bi poznavao nase politicare pomislio bih da su pragmaticni i stedljivi, i da cekaju da se u BiH okoncaju reforme vojske i policije koje zadiru i u promenu Ustava BiH, pa da onda pristupe prevodu Ustava", kaze Zdravko Grebo, profesor sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Sarajevu.

"Nazalost, to nije tako, pa cinjenica da Ustav nema sluzbenog prevoda predstavlja samo jos jedan dokaz koliko nas neodgovorni, gotovo bahati, politicari predstavljaju", dodaje profesor Grebo.

U praksi, nepostojanje zvanicnog prevoda znaci da se tela poput Ustavnog suda Bosne i Hercegovine moraju oslanjati na clanove suda koji govore engleski radi tumacenja dokumenta. Ustavni sud Republike Srpske je, medjutim, prisiljen da se oslanja na prevode koje je izradila Kancelarija visokog predstavnika, i neke nevladine organizacije.

"Takvi prevodi imaju mnogo materijalnih gresaka, sto je zbog osetljivosti materije – nedopustivo", kaze Kasim Trnka, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Sarajevu i clan ekspertskog tima Federacije BiH tokom trajanja mirovnih pregovora u oktobru i novembru 1995. godine. Nacrt ustava je izradjen za vreme tih pregovora i potpisan je 14. decembra 1995. godine u Parizu.

Trnka je izjavio za Izvestaj o balkanskoj krizi, BCR, da je u Parizu postignut poseban sporazum prema kojem je Ministarstvo inostranih poslova Francuske, u saradnji sa zemljama potpisnicama Mirovnog sporazuma, trebalo prici izradi njegovog prevoda na srpski, hrvatski i bosanski jezik.

"Medjutim, uradjen je samo prevod Opsteg okvirnog sporazuma za mir, dok su svi ostali aneksi, ukljucujuci i Ustav BiH ostali bez zvanicnog prevoda do danasnjeg dana", kazao je Trnka.

Potonji amandmani na Ustav su, ipak, napisani na jezicima konstitutivnih naroda.

Cinjenicu da je Ustav do danas bez sluzbenog prevoda na jezike BiH Zdravko Grebo tumaci konstatacijom kako je to "jos jedan u nizu dokaza da je BiH cudo jedno na ovoj planeti".

"To sto je zvanicni tekst Ustava BiH onaj na engleskom jeziku pokazuje u kakvoj zemlji mi zivimo. Kod svakog normalnog coveka tako nesto izaziva – ne cudjenje, nego zgrazavanje. Uz sva ponizenja kroz koje ova zemlja prolazi kao svojevrstan protektorat, Ustav bez zvanicnog prevoda najvece je ponizenje", smatra Grebo.

On smatra da nezainteresovanost vladajucih elita da Ustav, kao najvisi i najznacajniji drzavni pravni akt, bude preveden na sluzbene jezike Bosne i Hercegovine, ukazuje da ni oni sami nisu sigurni sta je to BiH.

"Ne mogu, a da ne zakljucim kako valjda nasi politicari ni danas nisu sigurni da li je Bosna i Hercegovina uopste drzava", kaze Grebo.

U potrazi za odgovorom zasto domace vlasti nisu tokom protekle decenije pristupile izradi prevoda Ustava dobili smo krajnje nedefinisane odgovore.

Iz Predsednistva Bosne i Hercegovine, u kratkom saopstenju, se navodi da je kolektivni sef drzave [Predsednistvo BiH broji tri clana koji predstavljaju bosnjacki, hrvatski i srpski narod] 2003. godine zatrazio od Veca ministara da angazuje strucnjake koji bi preveli Ustav BiH.

S druge strane, iz Veca ministara stize tvrdnja kako je zahtev za prevodjenje Ustava njima stigao tek nedavno, ali ne od kolektivnog sefa drzave.

"Rec je, zapravo, o usmenoj inicijativi Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu Pedija Esdauna, a ne pismenom zahtevu Predsednistva BiH", saopsteno je iz Veca ministara.

"Na izradi prevoda Ustava Bosne i Hercegovien angazovan je tim eksperata i ako sve bude teklo po planu prevod Ustava BiH mogao bi biti gotov do desetogodisnjice Dejtonskog mirovnog sporazuma, za manje od dva meseca", izjavio je za Izvestaj o balkanskoj krizi, BCR, Rade Badnjar, savetnik ministra pravde BiH Slobodana Kovaca.

Drugi su manje sigurni da ce prevod biti gotov na vreme, ukazujuci da ce prevodi na srpski, hrvatski i bosnjacki morati da se potom upute Vecu ministara i predsednistvu da ih odobre.

Badnjar nije zelio odgovoriti na pitanje ko cini ekspertni tim za prevod Ustav, te na koji nacin i na osnovu kojih kvalifikacija su njegovi clanovi angazovani. Upravo to je ono cime su nezadovoljni intelektulaci i eksperti za ustavno pravo u BiH.

"Uraditi prevod Ustava slozen je posao koji zahteva angazman vrsnih pravnika i lingvista, jer svaka pogresna tacka ili zarez mogu odredjenom pojmu dati drugo znacenje", kaze Trnka.

"Jos veci je problem u upotrebi slicnih reci za odredjen pojam. Bez posebnog politickog senzibiliteta i istancanog osecaja za jezik tesko je dobiti kvalitetan prevod".

Zdravko Grebo takodje istice da je "nedopustivo da barem univerzitetski profesori nemaju saznanja o tome da je oformljen tim za prevod Ustava i ko su njegovi clanovi".

Gordana Katana je redovni saradnik BCR-a iz Banjaluke.