Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

USKORO PRESUDA O ŽALBAMA U SLUČAJU KRAJIŠNIK

I tužilaštvo i odbrana su se žalili na presudu izrečenu 2006. godine.
By Simon Jennings
albene sudije će sledeće sedmice u Haškom tribunalu doneti presudu u slučaju bivšeg predsednika skupštine bosanskih Srba, Momčila Krajišnika.



Krajišnik je u septembru 2006. proglašen krivim za dela progona, ubijanja i istrebljenja koja su nad ne-Srbima u Bosni tokom 1991. i 1992. vršena u sklopu zajedničkog zločinačkog plana „etničkog prekomponovanja teritorija koje je utvrdilo rukovodstvo bosanskih Srba, putem drastičnog smanjenja procenta bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata“. Izrečena mu je kazna od 27 godina zatvora.



„G. Krajišnik je želeo da se muslimansko i hrvatsko stanovništvo masovno odseli sa teritorija bosanskih Srba, i prihvatio je da je visoka cena patnje, smrti i uništenja neophodna za ostvarivanje srpske dominacije“, presudile su sudije Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).



Krajišnik je proglašen odgovornim za smrt oko 3,000 bosanskih Muslimana i Hrvata, kao i za prisilno raseljavanje preko 100,000 ne-Srba iz većeg dela Bosne.



Sudsko veće je u svojoj presudi zaključilo da je tokom 1992. Krajišnik bio aktivni član petočlanog ratnog predsedništva entiteta koji će kasnije postati Republika Srpska (RS), pod rukovodstvom bivšeg predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića.



„[Krajišnik] se ponašao kao redovan član Predsedništva, i kao takvog su ga doživljavali i ostali članovi“, zaključile su sudije.



Na saslušanju koje je održano 21. avgusta 2008., i tužilaštvo i odbrana su se žalili na sudijsku presudu.



Krajišnik je u svojoj žalbi pokušao da se distancira od predsedništva bosanskih Srba i onoga što se na terenu odigralo u vreme nakon raspada bivše Jugoslavije.



„Od samog početka svog političkog rada, bio sam privržen očuvanju mira u Bosni i Hercegovini i postizanju prihvatljivog političkog rešenja“, rekao je Krajišnik sudijama.



Alen (Alan) i Nejtan Deršovic (Nathan Dershowitz), koji su Krajišnika branili od optužbi za učešće u zajedničkom zločinačkom planu, kazali su da njihov klijent – iako je tokom 1991. i 1992. zastupao srpske interese – nije to činio na način da je sudelovao u zločinima koji su se dogodili ili da ih je podržavao.



Iako se i sam nalazi u haškom pritvoru – gde čeka da mu počne suđenje po 11 tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti – Karadžić je u novembru 2008. pred žalbenim većem svedočio u prilog Krajišniku, rekavši da on za vreme rata nije bio uključen u proces donošenja odluka unutar predsedništva bosanskih Srba.



Rekao je i da su zapisnici koji sugerišu da je bilo drugačije – netačni.



Tužilaštvo se, međutim, žalilo da je kazna od 27 godina prekratka, tražeći doživotnu robiju.



Da bi potkrepio taj zahtev, tužilac Peter Kremer je rekao da je Krajišnik bio „jedan od podstrekača“ koji su stajali iza „masovnog i široko rasprostranjenog etničkog čišćenja većeg dela Bosne i Hercegovine“.



Žalbu je podneo i „amicus curiae“ (prijatelj suda) Kolin Nikols (Colin Nicholls), tvrdeći da proces protiv Krajišnika nije bio pravičan.



Kao advokat koji je Krajišniku bio dodeljen nakon što je on dao otkaz ranijem braniocu Nikolasu Stjuartu (Nicholas Stewart), Nikols je rekao da okrivljenom nije bila „pružena prilika za pravično suđenje“ – jer Stjuart nije pripremio odbranu, pri čemu je to što sudije nisu želele da intervenišu rezultiralo ogrešenjem o pravdu.



Tužioci su, pak, tvrdili da je Krajišnikovo suđenje bilo pravično, pošto su sudije Stjuartu odobrile i dodatno vreme za pripremu postupka.



Žalbene će sudije presudu doneti 17. marta.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.