Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

USKORO NOVI POČETAK SUĐENJA STANIŠIĆU

Medicinski zvaničnik UN-a ocenio je da je optuženik sposoban da pod izvesnim uslovima učestvuje u procesu.
By IWPR ICTY
Sudije koje pred Haškim tribunalom vode slučaj dvojice nekadašnjih srbijanskih bezbednosnih zvaničnika sve su bliži utvrđivanju datuma novog početka suđenja – mada i dalje postoji briga za zdravlje jednog okrivljenika.



Sudsko veće je odlučilo da nastavi odloženi postupak nakon što je medicinski zvaničnik Ujedinjenih nacija, dr Mihael Ekhof (Michael Eekhof), u svom izveštaju od 2. juna rekao kako se „opšte stanje [Jovice Stanišića] neznatno popravilo“.



„Iako je on u depresivnom stanju, kao lekar opšte prakse smatram da ne postoje očigledni psihijatrijski razlozi koji bi ga sprečili da sudeluje u postupku“, napisao je Ekhof u svom izveštaju.



U tom dokumentu, Ekhof je utvrdio i da je okrivljeni u stanju da učestvuje u postupku tako što će ga u ležećem položaju pratiti iz video-konferencijske sobe, i to u trajanju do jednog sata.



Usled trenutnih medicinskih problema, Stanišić se ni ove sedmice nije pojavio pred sudom, niti je postupak pratio posredstvom video-veze koja je zbog njega uspostavljena u zatvoru UN-a u kojem boravi, a u sklopu završnih priprema koje se u Hagu vrše za ponovni početak njegovog suđenja.



Okrivljenik se nije pojavio ni pre dve sedmice, kada je održano saslušanje nakon što je okrivljeni pozvan da se vrati sa privremenog boravka na slobodi, odnosno iz Srbije u kojoj se lečio.



Samo dve sedmice nakon što je počelo, suđenje Stanišiću – i njegovom nekadašnjem zameniku, Franku Simatoviću – obustavljeno je 16. maja 2008., zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja, nakon što okrivljeni nije bio u stanju da dođe na saslušanje, niti da posredstvom video-linka prati postupak iz pritvora UN-a.



On pati od izvesnog broja težih bolesti, poput osteoporoze, kamena u bubregu, paučitisa i depresije – a odbio je da odustane od svog prava da prisustvuje saslušanjima.



Međutim, on je ove sedmice odustao od njega i nije prisustvovao pred-procesnoj konferenciji koju su održale sudije, tužilaštvo i oba tima odbrane.



Stanišić je u periodu od decembra 1991. do oktobra 1998. bio na čelu srbijanske Državne bezbednosti (DB), a sudi mu se zajedno sa Simatovićem, poznatijim kao Frenki, koji je od 1991. do 1995. komandovao DB-ovom Jedinicom za specijalne operacije (JSO).



Prema navodima iz optužnice koju je sačinilo tužilaštvo, njih dvojica su odgovorni za zlodela koja su počinjena tokom rata u bivšoj Jugoslaviji i koja su dovela do „prisilnog i trajnog raseljavanja većine ne-Srba – uglavnom Hrvata, bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata – iz znatnog dela Hrvatske i Bosne i Hercegovine“.



Obojica okrivljenih su se pred Haškim tribunalom izjasnili kao nevini po svim optužbama, uključujući ubistva, progon, prisilnu deportaciju i ostale nehumane postupke.



Tužioci navode i da su okrivljenici obezbeđivali logističku podršku srpskim paravojnim formacijama – uključujući Arkanove Tigrove, Crvene beretke, Škorpione i Martićevu miliciju – koje su u Hrvatskoj i Bosni činile zločine nad ne-Srbima.



Otkako je suđenje obustavljeno, sudije prate Stanišićevo zdravstveno stanje nakon što su obojici okrivljenika 26. maja 2008. odobrili privremeni boravak na slobodi, usled čega je Stanišić bio u prilici da se leči u Beogradu.



Sudije su 24. aprila ove godine odlučile da slučaj može da bude nastavljen, saopštivši da su „zadovoljni što je g. Stanišić u stanju da podnese napore koje podrazumeva suđenje i efikasno sudeluje u postupku u kojem su mu obezbeđene mere dodatne pomoći“.



Sudije su odlučile da se saslušanja održavaju samo dva dana sedmično i da okrivljeni, ukoliko nije u stanju da dolazi u sud, postupak može da prati iz zatvora UN-a posredstvom video-veze.



On će biti u prilici da sa svojim pravnim timom u sudnici komunicira telefonom. Takođe, saslušanja će biti održavana u poslepodnevnim satima, kako bi se Stanišiću omogućilo da, ukoliko je to potrebno, tokom prepodneva obavi lekarski pregled.



Sudije su ove sedmice potvrdile da će suđenje početi u narednim nedeljama, čim sud bude ustanovio čvrst raspored.



Ekhof se u ovosedmične pripreme uključio posredstvom video-veze iz zatvora UN-a, da bi sa sudijama i stranama u sporu raspravljao o pitanjima iz svog poslednjeg lekarskog izveštaja.



Predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie) zatražio je od Ekhofa da objasni svoje zaključke u vezi sa vremenskim intervalom u kojem će Stanišić biti u stanju da prati postupak posredstvom video-veze.



„Prilikom razgovora o njegovom zdravlju, on nije mogao normalno da priča duže od jednog sata“, kazao je Ekhof.



Ekhof je rekao i da Stanišić zbog bolova u leđima nije bio u stanju da sedi duže od deset minuta. Međutim, potvrdio je da se taj problem „polako popravlja“ i da Stanišić „postaje pokretniji“.



Ekhof je objasnio i da je Stanišić u dva navrata odbijao fizioterapiju koja bi koristila njegovim leđima.



„Dugo je ležao, pa je neophodno da u dužem narednom periodu bude aktivniji“, rekao je on sudiji Alfonsu Oriju, potvrđujući da je okrivljeni rekao kako ne želi da ide na fizioterapiju.



„On je odvezen u bolnicu, ali za njega je to uvek bolno iskustvo – u šta, zaista, verujem.“



Sudija Ori je pitao da li su Ekhofov i zaključci o nivou bola koji Stanišić oseća zasnovani isključivo na onome što mu je okrivljenik rekao.



„Morao sam se osloniti na to“, kazao je Ekhof, ukazujući na subjektivnu prirodu pacijentovog bola.



A na pitanje tužioca Dermota Gruma (Dermot Groome), Ekhof je potvrdio da Stanišić uzima lekove protiv bolova, te da je procena njegove sposobnosti da sedi i prati postupak bila izvršena na temelju stanja u kojem se nalazio nakon takvog tretmana.



Iako sud još nije potvrdio raspored suđenja, tužilaštvo je obavestilo veće kako je spremno da održi uvodnu reč kad god to bude od njega zatraženo.



„Uvodna reč je pripremljena. Spremni smo da je iznesemo kad god [sudsko veće bude zahtevalo]“, kazao je Grum sudu.



Međutim, zatražio je da mu sud odobri dve sedmice kako bi okončao pripreme za dovođenje svedoka u Hag.



Sudije su ove sedmice donele i odluku kojom se tužiocima dozvoljava da na suđenju iznesu i dodatne dokaze, koje su pribavili ove godine.



Među tim dokazima je i beležnica koja je, po rečima sudije Orija, izgleda pripadala vojnom komandantu bosanskih Srba, Ratku Mladiću. Mladić se i 14 godina nakon što je optužen pred Tribunalom za organizovanje nekih od najstravičnijih ratnih zločina – kakav je genocid u Srebrenici, gde je 1995. izvršen pokolj nad skoro 8,000 muslimanskih muškarca i dečaka – nalazi u bekstvu.



Po rečima tužilaca, pomenuta beležnica sadrži zapise koji se odnose na Stanišićevo „prisustvo izvesnim sastancima koji su održavani u periodu od 27. januara 1995. do 5. septembra 1995., a sve u vezi sa vojnim operacijama Vojske Jugoslavije (VJ) i Vojske Republike Srpske (VRS) u Bosni i Hercegovini tokom 1995.“.



Oni kažu i da je beležnica nađena 4. decembra 2008., prilikom pretresa kuće Mladićeve supruge, Bosiljke Mladić, kojeg je odobrio sud za ratne zločine u Beogradu.



Među ostalim dokazima su i dokumenti koji su u junu 2008. preuzeti od Ministarstva inostranih poslova Srbije. Tužioci kažu da se njima „obezbeđuju važni opšti podaci [o] . . . pravnoj i faktičkoj situaciji kada su u pitanju različite specijalne jedinice koje su tokom rata delovale u Hrvatskoj i [Bosni].



Tužilaštvu će biti odobreno i da priloži transkript presretnutog razgovora vođenog između Stanišića i bivšeg predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića.



Ono tvdi da se time „pružaju jasni dokazi o tesnoj povezanosti i koordinaciji“ između Karadžića i Stanišića.



Sam Karadžić se trenutno nalazi u pritvoru u Hagu, gde čeka početak suđenja po optužbama za ratne zločine, uključujući i dve tačke za genocid.



U dokaznoj građi tužilaca je i borbeni izveštaj za koji oni kažu da se tiče uloge Stanišića i srbijanskog Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) u sukobu u Bosni.



Branioci pak tvrde kako bi se iznošenjem dokaza u tako kasnoj fazi slučaja dovela u pitanje mogućnost organizovanja odbrane.



Međutim, sudije su odlučile da tužioci mogu iznositi dokaze na suđenju – ali ne tokom prvih šest sedmica saslušanja, kako bi se Stanišićevim advokatima obezbedilo dovoljno vremena da i sami sprovedu istraživanje koje se tiče tih dokumenata.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.