Unistena bosanska demokratija

Komentar: Bosna placa veliku cenu zato sto je Zapad podrzavao "demokratske" nacionalisticke politicare.

Unistena bosanska demokratija

Komentar: Bosna placa veliku cenu zato sto je Zapad podrzavao "demokratske" nacionalisticke politicare.

Medjunarodna zajednica uludo je potrosila pet godina i pet milijardi dolara u Bosni. Mozda je imala dobre namere, ali je malo sta postigla.


Rezultati su tragicni. Nacionalisti su jaci nego ikad i njihov uticaj ne slabi kao sto je to zelela medjunarodna zajednica.


Na nedavnim opstim izborima, ratne stranke bosanskih Hrvata i Srba dobile su uverljivu pobedu. Njihove muslimanske kolege nisu izvojevale uverljivu pobedu, ali su uprkos svemu ostale na vlasti.


Kako se desilo da su pobedili nacionalisti kada je medjunarodna zajednica potrosila toliko novca pokusavajuci da dovede umerene politicare na vlast?


Da li je do toga doslo zato sto je Zapad lose procenio probleme Bosne, ili zbog nesposobnosti zvanicnika koji su poslati da ih rese?


Prihvatam da svi snosimo odgovornost za to sto se desilo. Pre svega, mi smo ovde ratovali. Medjutim, medjunarodna zajednica se opire ozbiljnoj diskusiji o svojim greskama.


Razumni ljudi u Bosni smatraju da je osnovna greska Zapada sto je zaobisao pitanje ratnih zlocina. U Bosni nije sprovedena denacifikacija. Kriminalcima i njihovim saveznicima dopusteno je da vode male drzavice za koje su se borili.


Medjunarodna sredstva odredjena za obnovu i razvoj zavrsila su u dzepovima korupmiranih nacionalistickih vlasti.


Stotine hiljada stranih radnika koji poslednjih godina dolaze u Bosnu, verovali su, ili su zeleli da veruju, da saradjuju sa leganim vlastima, demokratski izabranim predstavnicima naroda.


Niko se nije ozbiljnije upitao da li je ostvarljivo graditi demokratske institucije tako brzo nakon tako surovog rata.


Milioni dolara utroseni su na dekoraciju fasada vladinih zgrada da bi medjunarodne TV stanice mogle pokazati svojim gledaocima kako je medjunarodna zajednica preobrazila ratom opustosenu zemlju u demokratsku drzavu.


Medjunarodna zajednica ignorisala je talentovane, obrazovane i gradjanski orijentisane gradjane Bosne, jer je vise volela da posluje sa takozvanim izabranim politicarima koji su vecinom bili ekstremni nacionalisti i korumpirani biznismeni.


Intelektualci ove republike pozivani su na nezvanicne vecere u ambasade, gde su ih tapsali po ledjima i govorili da je medjunarodna zajednica uz njih.


U medjuvremenu su "demokratski" lideri i , mora se reci, pojedini beskrupulozni strani aktivisti nastavili da zloupotrebljavaju novcana sredstva Zapada. Za njih se mora reci da su skakali sa jedne balkanske krize na drugu poput cirkuskih akrobata, vodjeni vise izgledima ogromnih plata i pogodnostima nego zeljom da doprinesu stabilnosti ovog tesko napacenog regiona.


Ukratko, celokupni napor obnove Bosne lose je zamisljen. Tragedija je da su mnogi u zemlji upozoravali jos od samog pocetka na to. Medjutim, zapadni zvanicnici odlucili su da im ne veruju.


Greske koje su pocinjene u Bosni, mogle bi se ponoviti u Jugoslaviji nakon pada rezima Slobodana Milosevica.


Milosevic je mozda izgubio vlast, ali on i dalje utice na dogadjaje u Beogradu. Izgleda da ce on jos neko vreme ostati na politickoj sceni. Prosle sedmice ponovo je izabran za lidera Socijalisticke partije Srbije.


Predsednik Vojislav Kostunica izgleda da okleva da ga izruci Medjunarodnom sudu za ratne zlocine, ili, cak, i da ga izvede na sud u samoj Srbiji za zlocine protiv sopstvenog naroda.


Istovremeno, pristalice Milosevica jos uvek se nalaze na polozajima uprkos zahtevima javnosti da ih smene.


U medjuvremenu, Zapad se utrkuje u podrsci Kostunicinoj vladi, uprkos njenim ociglednim propustima. Medjunarodni zvanicnici govore s odobravanjem o njegovom "demokratskom nacionalizmu". Novac samo sto nije stigao u ovu zemlju i izgleda da se niko nije upitao da li ce biti mudro upotrebljen.


Jasno je da postrevolucionarna Srbija po mnogo cemu lici na posleratnu Bosnu. Clanovi Milosevicevog rezima drze se vlasti na isti nacin kao i bosanski gospodari rata. Pitanje je da li ce medjunarodna zajednica nesto nauciti iz sopstvenih gresaka. U jednom starom srednjoskolskom udzbeniku pise da je "inteligencija sposobnost da se uci iz iskustva". Uskoro cemo se uveriti da li je bas tako.


Zlatko Dizdarevic je politicki komentator iz Sarajeva.


Frontline Updates
Support local journalists